Bivši zaposleni Američke agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) uhapšen je pod optužbom da je pokušao da proda poverljive podatke stranom špijunu, koji je zapravo bio tajni agent koji je radio za Federalni istražni biro (FBI).
Džara Sebastian Dalke (30), bio je zaposlen u NSA (Agencija za nacionalnu bezbednost ) manje od mesec dana od 6. juna 2022. do 1. jula 2022. godine, radeći kao dizajner bezbednosti informacionih sistema kao deo privremenog zadatka u Vašingtonu.
Prema izjavi pod zakletvom koju je dao FBI, Dalke je takođe bio pripadnik američke vojske od 2015. do 2018. i imao je tajnu bezbednosnu proveru, koju je dobio 2016.
Optuženi je takođe imao strogo poverljivu bezbednosnu proveru tokom svog mandata u NSA.
Između avgusta i septembra 2022. godine, Dalke je koristio šifrovani nalog e-pošte da prenese izvode iz tri poverljiva dokumenta koja je pribavio tokom svog zaposlenja pojedincu za koga se veruje da radi za stranu vladu – saopštilo je Ministarstvo pravde (DoJ) u novinama.
Dalke je takođe navodno organizovao prenos dodatnih informacija nacionalne odbrane (NDI) u njegovim rukama tajnom agentu FBI-ja na nepoznatoj lokaciji u američkoj državi Kolorado. Nakon toga je 28. septembra uhapšen od strane organa reda po dolasku na dogovorenu lokaciju.
Razgovori sa osobom za koju je Dalke pretpostavio da je povezan sa stranom vladom započeli su 29. jula 2022. godine, tvrdeći da je ukrao osetljive podatke koji se odnose na strano ciljanje američkih sistema i informacije o američkim sajber operacijama.
Prvi od izvoda dokumenta koji su podeljeni kao dokaz je klasifikovan na nivou tajnosti, dok su druga dva poverljiva na nivou strogo poverljivo, pri čemu je Dalke zahtevao plaćanje u kriptovaluti u zamenu za prenošenje informacija.
Neki od ponuđenih isečaka odnose se na planove NSA da ažurira neodređeni kriptografski program, kao i na procene pretnji u vezi sa osetljivim odbrambenim kapacitetima SAD i ofanzivnim sposobnostima strane vlade.
Na dan 26. avgusta 2022. ili približno tog datuma, Dalke je zatražio 85.000 dolara u zamenu za dodatne informacije koje poseduje“, saopštilo je Ministarstvo pravde i dodalo: „Dalke je pristao da prenese dodatne informacije koristeći sigurnu vezu koju je uspostavio FBI na javnoj lokaciji u Denveru – što je na kraju dovelo do njegovog hapšenja.
Ministarstvo pravde ne govori o imenu strane vlade, ali postoje indicije da bi to mogla biti Rusija, s obzirom na činjenicu da je Dalke tvrdio da je pokušao da uspostavi kontakt putem „podnošenja na sajt SVR TOR“.
Vredi istaći da je SVR, ruska spoljna obaveštajna služba, u aprilu 2021. postavila platformu za zviždanje nalik SecureDrop-u na mračnom vebu, kako izveštava The Record, da anonimno deli informacije o „hitnim pretnjama bezbednosti Ruske Federacije“. “
Povrh toga, komunikacija putem e-pošte sa agentom takođe pokazuje da je Dalke bio motivisan činjenicom da je njegovo „nasleđe povezano sa vašom zemljom“ i da je „doveo u pitanje našu ulogu u nanošenju štete svetu u prošlosti“.
Bivši službenik NSA (Agencija za nacionalnu bezbednost) optužen je za tri kršenja Zakona o špijunaži, navod da, ako se dokaže da je kriv, nosi potencijalnu smrtnu kaznu ili doživotnu robiju.
Dalkeovo hapšenje stiže nekoliko dana nakon što je ruska vlada dala rusko državljanstvo bivšem američkom obaveštajnom saradniku Edvardu Snoudenu, koji se suočava sa optužbama Amerike za špijunažu zbog otkrivanja brojnih programa nadzora koje vode članovi zajednice UKUSA.
U povezanom razvoju događaja, istraživači u Citizen Lab na Univerzitetu u Torontu otkrili su „fatalne” bezbednosne propuste na veb lokacijama koje je američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) koristila kao paravan za tajnu komunikaciju sa svojim doušnicima, što je kulminiralo hapšenjem i pogubljenjem u Kini i Iranu.
Sada nefunkcionalni metod komunikacije koristio je stotine naizgled legitimnih veb lokacija, uključujući portal za fudbalske vesti pod nazivom Iraniangoals, na kome je unošenje lozinke u polje za pretragu izazvalo pojavljivanje skrivenog interfejsa za ćaskanje.
Citizen Lab je saopštila da je uspela da mapira mrežu od 885 sajtova, koji su bili aktivni između 2004. i 2013. godine, samo korišćenjem iraniangoals sajta u vezi sa javno dostupnim materijalom sa Wayback Machine internet arhive, zadatak koji je mogao da bude ostvaren „motivisanim amaterskim tragačem“.