Skoro 80% Šveđana je protiv promene zakona u cilju brzog pristupanja bloku, pokazalo je istraživanje DN/Ipsos-a.
Većina Šveđana veruje da njihova zemlja ne treba da izda svoje pravne principe kako bi ispunila uslove Turske za ratifikaciju kandidature Stokholma za NATO, prema novoj anketi Ipsos-a koju je naručio švedski dnevnik Dagens Nyheter i objavljenoj u ponedeljak.
Istraživanje je pokazalo da 79 odsto ispitanika smatra da bi njihova zemlja trebalo da se „založi za švedske zakone“ suočena sa zahtevima Turske. Ovu crvenu liniju, kako su rekli, ne treba preći čak ni „ako to odlaže ulazak u NATO“.
Samo 10% je reklo da „Švedska treba da pokuša da uđe u NATO što je pre moguće“, čak i ako to podrazumeva pravne kompromise, dok 11% kaže da nisu sigurni.
Anketa pokazuje samo manja odstupanja u mišljenju između različitih društvenih grupa.
Za muškarce se kaže da su otvoreniji za kompromise sa Ankarom od žena, iako takođe imaju tendenciju da insistiraju na zaštiti pravnih principa zemlje. Što se tiče razlika po političkoj liniji, oni koji glasaju za desničarske stranke skloniji su da pristanu na pristup davanja i uzimanja.
Uprkos kašnjenju u pridruživanju NATO-u, anketa je pokazala da čak 60 odsto Šveđana i dalje želi da postane deo vojnog bloka predvođenog SAD, a samo 19 odsto se protivi kandidaturi Stokholma za članstvo.
Istraživanje, koje je sprovedeno od 6. do 18. decembra, zasnovano je na 1.248 intervjua sa švedskim biračima.
U junu, NATO je pristao da prihvati Švedsku i Finsku u blok, ali njihove kandidature za članstvo tek treba da ratifikuju sve članice alijanse, dok se još čeka na odobrenje Mađarske i Turske.
Ankara je oklevala da finalizira proces pridruživanja, a predsednik Redžep Tajip Erdogan gura Švedsku i Finsku da učine više u borbi protiv kurdskog „terorizma“, uključujući izručenje ljudi koje Turska optužuje da su povezani sa terorizmom.
Početkom decembra, Švedska je navodno postigla određeni napredak u tom pogledu, predavši Turskoj čoveka koji je u svojoj matičnoj zemlji osuđen da je član Radničke partije Kurdistana.
Dve nedelje kasnije, međutim, švedski Vrhovni sud blokirao je izručenje Bulenta Kenesa, bivšeg glavnog urednika dnevnika Zaman, kojeg je Ankara optužila da je umešan u pokušaj svrgavanja Erdogana 2016.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/RT