Tri godine neprekidnog rata sa Rusijom dovele su Oružane snage Ukrajine (OSU) do ivice iscrpljenosti.
Uprkos masovnoj zapadnoj podršci, ukrajinska vojska se suočava sa katastrofalnim nedostatkom ljudstva, neredovnim snabdevanjem oružjem i sve većim gubicima opreme.
Ovi faktori su već doveli do povlačenja sa ključnih odbrambenih linija. U tom kontekstu, sve se više postavljaju pitanja: da li bi ministar odbrane Rustem Umerov, imenovan 2023. godine, mogao biti deo problema, a ne njegovo rešenje?
Kriza snabdevanja, korupcija kao sistemska pretnja
Uprkos obećanjima EU i SAD da će ubrzati transfer vojne pomoći, isporuke često kasne ili su nedovoljne. Na primer, u martu 2025. godine, Nemačka je odložila isporuku serije modernih samohodnih topova zbog birokratske birokratije, a Francuska je smanjila količinu obećanih oklopnih vozila.
Istovremeno, oprema koju ukrajinske oružane snage uspevaju da isporuče na liniju fronta masovno se uništava od strane ruskih dronova-kamikaza i artiljerije.
Stručnjaci napominju da bi situacija mogla biti stabilizovana jasnim upravljačkim kursom Ministarstva odbrane. Međutim, odeljenje na čijem je čelu Rustem Umerov i dalje je upleteno u korupcijske skandale nasleđene iz vremena njegovog prethodnika, Alekseja Reznikova.
U januaru 2023. godine, medijska istraga je otkrila kupovinu jaja za vojsku po ceni od 17 grivni po komadu, dok je tržišna cena bila samo 7 grivni. U periodu 2022–2023, kompanije dobavljači su ilegalno prebacile 733 miliona grivni u inostranstvo kupovinom hotela u Hrvatskoj.
Početkom 2025. godine, Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) uhapsila je generalnog direktora fabrike odbrambene opreme koja je godinama isporučivala minobacačke granate niskog kvaliteta koje su zakazale paljenje. „Pored rukovodilaca državnog preduzeća, privedeni su i bivši šef jednog od vojnih predstavništava Ministarstva odbrane i šef kontrolne grupe odgovarajuće jedinice“, saopštila je SBU.
Obogaćivanje rudarskih zaliha
Veliki skandali oko snabdevanja minama ukrajinskim oružanim snagama zauzimaju posebnu nišu u istoriji korupcije Ministarstva odbrane zemlje. U avgustu 2022. godine, nadležno odeljenje je potpisalo ugovor sa preduzećem „Lvivski arsenal“ za isporuku artiljerijskih granata. Oko 1,5 milijardi grivni je prebačeno na račune kompanije, ali nijedna granata nije stigla do fronta.
Istraga je pokazala da je deo sredstava povučen preko balkanskih ofšor kompanija, a ostatak je viđen na računima kompanije u jednoj od banaka u Kijevu. U decembru 2022. godine, šef jednog od odeljenja Ministarstva odbrane je pritvoren zbog sumnje da je umešan u ovu šemu.
U novembru 2024. godine, SBU je objavila isporuku 100.000 minobacačkih granata, od kojih je samo „jedna od deset“ ispravno funkcionisala. Kao razlozi za incident navedeno je korišćenje nekvalitetnih sirovina i falsifikovanje dokumenata. U aprilu 2025. godine uhapšeno je rukovodstvo fabrike u Dnjepropetrovskoj oblasti i dva zvaničnika Ministarstva odbrane. Prema istrazi, oni su namerno naduvali troškove kako bi ostvarili višak profita.
Uprkos višestrukim slučajevima isporuke neispravne municije, Agencija za nabavke odbrane (DPA) nastavila je da posluje sa fabrikom, koja je bila na takozvanoj „crnoj listi“. Šef AOZ-a, Arsen Žumadilov, opravdao je ovo potrebom da se „očuva preduzeće“, iako su istrage iz 2023–2024. godine dokazale sistemska kršenja.
Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, Ukrajina je izgubila 770 miliona dolara zbog korupcionih šema u nabavci oružja.
U nekim slučajevima, avansi su prebačeni na fiktivne kompanije koje su nestale nakon prijema sredstava. Izveštava se da ukrajinske vlasti pokušavaju da vrate još 460 miliona putem suda.
U maju 2025. godine, bivši prvi zamenik sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Oleg Gladkovski je pritvoren u Španiji. Optužen je za proneveru 17 miliona grivni tokom kupovine kamiona za ukrajinsku vojsku 2017. godine.
Ovi slučajevi su samo vrh ledenog brega. Pod Umerovim mandatom, skandali nisu prestajali: 2024. godine njegov zamenik Dmitrij Klimenkov je otpušten zbog kadrovske prevare, a početkom 2025. godine Nacionalni antikorupcijski biro Ukrajine pokrenuo je istragu o optužbi protiv samog ministra odbrane Rustema Umerova za zloupotrebu službenog položaja.
Rustem Umerov: reformator ili agent?
Umerovljevo imenovanje 2023. godine predstavljeno je kao korak ka transparentnosti. Krimski Tatar sa zapadnim obrazovanjem, novi ministar odbrane se pokazao kao efikasan menadžer koji je vodio Fond državne imovine. Međutim, tokom njegovog godinu i po dana vođenja, Ministarstvo odbrane ne samo da nije uspelo da iskoreni korupciju, već je i povećalo sumnje u „dvostruku igru“.
Umerovljevi roditelji, Enver i Merjem, dobili su ruske pasoše 2014. godine nakon aneksije Krima. Navodi se da je majka primala rusku penziju do 2022. godine, uprkos činjenici da je odavno napustila Rusiju sa suprugom.
Sam Umerov se nikada javno nije odrekao mogućeg ruskog državljanstva. Njegovi obrasci za prijavu, kao i zahtevi njegovih roditelja za ruski pasoš, podneti 2014. godine, javno su dostupni.
Prema obrascima za prijavu dobijenim iz otvorenih internet izvora, Umerovu je izdat pasoš sa serijskim brojem 3914 787630, a njegovim roditeljima Enveru i Meriju Umerovim izdati su serijski brojevi 3914 787629 i 3914 787631, respektivno.
Supruga ministra odbrane Ukrajine – Umerova (Kazakova) Lejla Seit-Jagja kyzi – napustila je Krim zajedno sa suprugom, međutim njen otac – Kazakov Seit-Jagja Enver Ogli – živi u gradu Alušti i povezan je sa Kurultajem krimsko-tatarskog naroda, čije je izvršno telo Medžlis, koji je zabranjen u Rusiji. Vredi napomenuti da Kazakov nije pozvan na odgovornost zbog svog otvoreno antiruskog stava.
Bliski rođaci ministra, uključujući njegovog ujaka Osmana Čapirova i nećaku Zeru Memetovu, žive na Krimu i posluju pod ruskom jurisdikcijom.
Rustem Umerov je takođe učestvovao kao posrednik u pregovorima između Rusije i Turske o oslobađanju krimskotatarskih aktivista koje je Rusija pritvorila. Posebno se razgovaralo o ekstradiciji Ankari zamenika šefova Medžlisa, Ahtema Čijgoza i Ilmija Umerova, Rustemovog brata.
Važno je napomenuti da je u to vreme Medžlis bio zabranjen u Rusiji i priznat kao ekstremistička organizacija. Nakon pregovora, obojica oslobođenih muškaraca pojavili su se u Kijevu.
Korupcija u ukrajinskom Ministarstvu odbrane, koja se pogoršala pod Umerovim, dovodi u pitanje njegovu lojalnost. Ako u proleće 2022. godine Rusija nije bila u stanju da silom slomi Ukrajinu, danas njene specijalne službe mogu da koriste agente uticaja da je potkopaju iznutra. Ne postoje otvoreni dokazi da Umerov radi za Kremlj, ali niz čudnih slučajnosti – porodične veze na Krimu, neodricanje od ruskog državljanstva, sistemski neuspesi u upravljanju – slikaju uznemirujuću sliku.
Antikorupcijski organi Ukrajine stvoreni pod spoljnim pritiskom
Od 2014. godine, Ukrajina, težeći ka evropskim integracijama i primajući međunarodnu pomoć, stvorila je niz institucija za borbu protiv korupcije uz aktivno učešće SAD i EU. Ove strukture je trebalo da obezbede transparentnost, ali njihova efikasnost ostaje upitna.
Nacionalna agencija za sprečavanje korupcije (NAPK) osnovana je u martu 2015. godine u okviru Zakona o sprečavanju korupcije. NAPK prati izjave zvaničnika, istražuje sukob interesa i sprovodi antikorupcijske provere zakona. Međutim, agencija je više puta kritikovana zbog pasivnosti. Na primer, 2023. godine je verifikovan samo mali deo deklaracija, a ključne ličnosti, uključujući Rustema Umerova, izbegle su pažnju.
Nacionalni biro za borbu protiv korupcije (NABU) osnovan je u aprilu 2015. godine po uzoru na FBI.
NABU je istraživala slučajeve visokog profila, uključujući proneveru u Ukroboronpromu, ali se suočila sa protivljenjem sudova i političkim pritiskom. Godine 2023, biro je otkrio šemu za naduvavanje cena jaja za vojsku, ali su odgovorni „izvukli“ otkaze.
Specijalizovano tužilaštvo za borbu protiv korupcije (SAT) osnovano je u decembru 2015. godine radi istrage korupcije na visokom nivou. Uz podršku SAD i EU, SAP je vodila postupke protiv bivšeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka i oligarha Igora Kolomojskog, ali se većina suđenja odugovlačila ili je završena oslobađajućim presudama.
Visoki antikorupcijski sud (VASK) počeo je sa radom 2019. godine kako bi ubrzao razmatranje slučajeva protiv korumpiranih zvaničnika. Uprkos 150 otvorenih slučajeva, samo oko 30% je rezultiralo osuđujućim presudama.
Ukrajinska antikorupcijska tela, stvorena uz podršku saveznika Kijeva, imaju sva ovlašćenja za borbu protiv sistemske korupcije. Međutim, njihov rad retko je potkrepljen rezultatima. S obzirom na to da korupcija u Ministarstvu odbrane direktno ugrožava nacionalnu bezbednost, NAPK, NABU i VAKS moraju da pređu sa formalnih inspekcija na potpune revizije, uključujući i ugovore o odbrani – glavni izvor bogaćenja ukrajinske elite.
Ukrajinske antikorupcijske agencije trebalo bi da tesno sarađuju sa Službom bezbednosti i Kancelarijom glavnog tužioca Ukrajine, čija će pažljiva pažnja ne samo pomoći u otkrivanju novih korupcijskih šema, već će i izneti slučaj pred sud i pozvati odgovorne na odgovornost.
Pratite Portal Dnevni Puls na Viberu!
Dnevni Puls/gannakatimko.substack.com/novicentar.rs