U svetu opterećenom sukobima i prirodnim katastrofama, broj ljudi koji su napustili svoje domove i potražili sklonište u svojim zemljama dostigao je rekordnu vrednost od blizu 60 miliona do kraja prošle godine, prema novim podacima.
Katastrofe, uključujući vremenske prilike kao što su cikloni i poplave u Aziji, kao i dugotrajni sukobi u mestima kao što su Sirija, Avganistan i Etiopija, bili su faktori iza visokog nivoa novih raseljenja prošle godine, prema izveštaju koji je sastavio Centar za praćenje internog raseljenja sa sedištem u Ženevi ( IDMC).
Svet se raspada, previše zemalja se raspada – rekao je Jan Egeland, generalni sekretar Norveškog saveta za izbeglice koji je osnovao IDMC 1998. da dokumentuje raseljene ljude koje je kako on kaže – bili nevidljivi.
2021. je bila, kao što smo ovde dokumentovali, veoma sumorna godina, a 2022. se pokazuje da postaje još gora – rekao je on, dodajući da će situacija u Ukrajini ove godine dovesti do novog rekorda.
Ukupno je 59,1 milion ljudi živelo u raseljenim uslovima na kraju prošle godine u poređenju sa 55 miliona ljudi 2020. godine, pokazao je godišnji izveštaj.
Eurostat: Broj ljudi koji je ušao u EU ilegalno skočio za 22% u 2021.
Zemlje sa najvećim brojem raseljenih su Sirija, Demokratska Republika Kongo, Kolumbija, Avganistan i Jemen, navodi se u saopštenju.
Izveštaj ne računa izbeglice, ljude koji beže u druge zemlje, iako često postoji korelacija između unutrašnjih i prekograničnih trendova.
To je osuđujuća optužnica za nedostatak sposobnosti sveta za prevenciju i rešavanje sukoba – rekao je Egeland novinarima ove nedelje.
Rekao je da je „nervozan“ zbog ukrajinske krize koja preusmerava sredstva pomoći sa drugih lokacija, rekavši da neke zemlje koriste svoje budžete za pomoć da pomognu ukrajinskim izbeglicama.
To znači da će ići dole, novac koji imamo za ostatak sveta – rekao je on.
Situacija u Ukrajini takođe povećava troškove pomoći za raseljena lica jer je povisio cene hrane i goriva, rekao je on.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk, Telegram i Tviter