Britanska kompanija British Petroleum (BP) je 2020. šokirala energetska tržišta izjavom da je svet već prešao vrhunac potražnje za naftom, piše Al Jazeera.
Danas, kada ekonomski analitičari govore o vrhuncu potražnje za naftom, misle na onu tačku u vremenu kada globalna potražnja za naftom ulazi u fazu terminalnog i nepovratnog pada. To će nesumnjivo prekrojiti geopolitičke karte, a onda čak ni OPEC možda neće moći uraditi ništa po tom pitanju.
Nakon objave British Petroleum -a, a s obzirom na energetsku prognozu kompanije za 2020. godinu, izvršni direktor Bernard Looney obećao je da će BP povećati svoju potrošnju na obnovljive izvore energije 20 put. Sve sa ciljem kako bi dostigli potrošnju pet milijardi dolara godišnje do 2030. godine i da neće ulaziti u istraživanja nafte u novim zemljama. Ta najava je donekle bila iznenađujuća, s obzirom na to koliko je BP bio agresivan u potrazi za novim nalazištima nafte i gasa.
Kako navodi stranica, danas, kada mnogi analitičari govore o Peak Oilu, i kad god globalna potražnja uđe u fazu pada, obično misle na onu tačku u vremenu kada globalna potražnja za naftom ulazi u fazu terminalnog i nepovratnog pada. Prema BP-u, ta je tačka već došla i prošla, a potražnja za naftom trebala bi pasti najmanje za 10 odsto u tekućoj deceniji, a do 50 odsto u naredne dve decenije.
British Petroleum je primetio da je istorijski gledano potražnja za energijom uvek rasla u tandemu sa globalnim ekonomskim rastom.
Međutim, kriza COVID-19 i pojačane klimatske mere mogu imati ulogu u narušavanju ovog pravila, zbog čega je kompanija pogrešila u svojim procenama, jer je postalo jasno da pandemija COVID-19, koja je počela pre više od dve godine, nije dovela do značajnijeg pada potražnje za naftom.
Stranica navodi da je BP kasnije revidirao svoju prognozu globalnog ekonomskog rasta, u svom energetskom pregledu za 2022. godinu, rekavši da će se globalni bruto domaći proizvod smanjiti za samo 1,5 odsto do 2025. u odnosu na nivoe iz 2019. godine, u poređenju s prethodnim procenama smanjenja koje su iznosile 2,5 odsto. Takođe, BP je opravdao svoju raniju mračnu perspektivu time da je bila pripremljena pre nego što je ruski rat protiv Ukrajine podigao cene energenata i doveo u neizvesnost ruski naftni i plinski sektor poslednjih meseci.
Mogući scenariji
U svom najnovijem izveštaju, British Petroleum (BP) je predstavio tri scenarija, a svi oni predviđaju da će potražnja za naftom premašiti nivoe pre pandemije, do sredine ove decenije, pre nego što počne opadati u različitim stepenima.
Prvi scenario
U najoptimističnijem slučaju, kompanija očekuje da će globalna potražnja za sirovom naftom porasti na 101 milion barela dnevno 2025. godine i ostati na istom nivou do 2030. godine. Nakon toga će početi da opada i dostiže 98 miliona barela dnevno do 2035. godine, a zatim 92 miliona barela dnevno do 2040. godine.
Drugi scenario
Kompanija ga je nazvala ”neto-nula” (nulta emisija ugljen-dioksida, izraz koji se koristi u borbi protiv klimatskih promena), koji je najagresivniji zbog globalnih ambicija za borbu protiv klimatskih promena, jer očekuje da će potražnja 2025. biti na 98 miliona barela dnevno i samo 75 miliona barela dnevno do 2035. godine. BP pretpostavlja da se mora postići smanjenje emisije gasova staklene bašte od 95 odsto kako bi se ostvarila predviđanja o ”neto-nula” nivou.
Treći scenario
Nazvan je ”srednji put”. British Petroleum pretpostavlja da će svet ostati u velikoj meri kompatibilan sa klimatskim ciljevima, sa smanjenjem emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte od 75 odsto do 2025. godine. Ovaj scenario sugeriše da će potražnja za naftom biti oko 96 miliona barela dnevno u 2025. i 85 miliona barela dnevno do 2035. godine.
Međutim, nedavni događaji u energetskom sektoru ukazuju na to da bi naftne kompanije mogle dobiti slobodu da povećaju proizvodnju, pa čak i da ublaže klimatske ciljeve sve dok cene nafte i plina ostanu visoke. Prošle godine se američka kompanija Exxon Mobil našla u problemima nakon što je mali hedž fond u njenom upravnom odboru, pod imenom Engine No.1, uspešno vodio bitku da se u odbor Exxona postave tri direktora sa ciljem da se kompanija podstakne na smanjenje svog “karbonskog otiska”. Međutim, Exxon je uspeo da preokrene situaciju i pridobije deoničare na svoju stranu.
U tom kontekstu, grupa aktivista pod nazivom “Follow This”, koja vodi kampanju za smanjenje emisije ugljen-dioksida, predstavila je predlog koji poziva na brže delovanje u borbi protiv klimatskih promena, a koji je podržalo samo 28 odsto učesnika. Još jedan predlog koji poziva na izradu izveštaja o poslovnom planiranju s niskim emisijama ugljen-dioksida dobio je podršku od samo 10,5 odsto, što sugeriše da Exxonovo poslovanje s fosilnim gorivima ostaje sigurno, barem za sada, sve dok nastavi deliti dobiti deoničarima u obliku dividendi i otkupa.
Isti pristup je sledila i američka kompanija Chevron, jer su deoničari glasali protiv predloga kojim se zahtevalo da kompanija usvoji ciljeve za smanjenje emisije stakleničkih plinova. Samo 33 odsto deoničara je glasalo za predlog, što je oštar zaokret u odnosu na 61 odsto glasova podrške koje su deoničari dali sličnom predlogu prošle godine.
Promena mape
Sajt dalje nastavlja da je u još jednom izveštaju objavljenom na blogu “Geopolitical Intelligence Services”, Carol Nakhle, izvršna direktorka Crystol Energya, rekla kako postoji jednoglasno mišljenje da će globalna potrošnja nafte doseći vrhunac u naredne dve decenije, ali da potražnja nakon toga ne mora nužno opasti na najniže nivoe.
Nakhle je napomenula, prema sajtu, da je potražnja za naftom u zemljama OECD-a dostigla vrhunac 2005. godine na oko 50 miliona barela dnevno. Ono što je u to vreme pokretalo potražnju je svet u razvoju, posebno Azija, (uglavnom Kina i Indija – drugi i treći najveći potrošač nafte u svetu nakon Sjedinjenih Američkih Država), kao i Bliski istok (predvođen Saudijskom Arabijom, koja je ujedno i šesti najveći potrošač u svetu). Zemlje koje nisu članice OECD-a čine oko 54 odsto globalne potrošnje nafte.
Nakhle je objasnila da “nakon što se postigne vrhunac potražnje za naftom, ona će se u nekom trenutku stabilizovati, a zatim početi opadati. Ovo je uobičajeno na rastućem tržištu, ali na tržištu koje se smanjuje, povećanje proizvodnje jedne zemlje prati smanjenje ponude iz druge zemlje, a ovo pitanje je obično podložno cenovnoj konkurenciji”.
Dodala je da će se, kada globalna potražnja za naftom dostigne svoj vrhunac i počne opadati, pojačati konkurencija među proizvođačima da prodaju više nafte i zaštite svoje udele na tržištu. Na tržištu koje stagnira ili se smanjuje, proizvođači nafte i gasa suočiće se sa novim pravilima koja se razlikuju od onih na koje su navikli.
Naprimer, strategija OPEC-a da smanji zalihe radi povećanja cena, ili Rusija koja preti da će smanjiti svoje isporuke s ciljem vršenja pritiska kako bi se ukinule sankcije na njen izvoz nafte, više neće biti efikasna. Da bude jasno, više cene će privući dodatnu proizvodnju, kao i uvek, ali na tržištu koje stagnira ili se smanjuje to će dovesti do nižih cena, a svaki namerni pokušaj da se smanji proizvodnja kako bi se uravnotežile cene biće kontraproduktivan.