Skoro 40 godina, počevši od 1930-ih, dok su vladini istraživači namerno puštali stotine crnaca da umru od sifilisa u Alabami kako bi mogli da proučavaju bolest, fondacija u Njujorku je pokrivala troškove sahrane pokojnika. Isplate su bile od vitalnog značaja za preživele žrtve u vreme i na mestu koje su opustošili siromaštvo i rasizam.
Koliko god zvučali altruistički, čekovi od najviše 100 dolara, nisu bili jednostavno dobrotvorni čin: bili su deo gotovo nezamislive šeme.
Da bi dobile novac, udovice ili druge voljene osobe morale su da pristanu da dozvole lekarima da otvore tela mrtvih muškaraca radi obdukcija koje bi detaljno opisale razaranja bolesti za koju je žrtvama rečeno da je „loša krv“.
Pedeset godina nakon što je zloglasna studija o sifilisu Tuskigiju otkrivena javnosti i zaustavljena, organizacija koja je izvršila te isplate za sahranu, Milbank Memorial Fund, javno se izvinjava potomcima za svoju ulogu.
Izvinjenje i prateća novčana donacija grupi potomaka, Fondaciji zaostavštine Glasovi naših očeva, biće predstavljeni u subotu u Taskigiju tokom okupljanja dece i drugih rođaka muškaraca koji su bili deo studije.
Fond koji je 1905. godine dala Elizabet Milbank Anderson, deo bogate njujorške porodice sa dobrim vezama, bio je jedna od prvih privatnih fondacija u zemlji. Ova neprofitna filantropija je imala oko 90 miliona dolara imovine u 2019, prema poreskim podacima, i kancelariju na Medison aveniji na Menhetnu. Sa ranim fokusom na dobrobit dece i javno zdravlje, danas se koncentriše na zdravstvenu politiku na državnom nivou.
Sadašnji predsednik fonda, Kristofer F. Koler, rekao je da ne postoji lak način da se objasni kako su njegovi lideri 1930-ih odlučili da izvrše isplate, ili da opravdaju ono što se dogodilo.
Generacijama kasnije, neki crnci u Sjedinjenim Državama i dalje se plaše državne zdravstvene zaštite zbog onoga što se naziva „Taskigijev efekat“.
Posledica ovoga je bila prava šteta – rekao je Koler u intervjuu za Asosijeted pres.
To je bio još jedan primer načina na koji su muškarci u studiji bili prevareni. A mi imamo posla kao pojedinci, kao region, kao zemlja, sa uticajem te prevare.
Druge istaknute organizacije, univerziteti, uključujući Harvard i Džordžtaun i država Kalifornija, priznali su svoje veze sa rasizmom i ropstvom.
Istoričarka Suzan M. Reverbi, koja je napisala knjigu o studiji, istražila je učešće Milbank fonda na njihov zahtev. Ona je rekla da bi njeno izvinjenje moglo biti primer za druge grupe koje su povezane sa sistemskim rasizmom.
To je zaista važno jer u vreme kada je nacija toliko podeljena, način na koji se pomirimo sa našim rasizmom je tako komplikovan – rekla je ona.
Suočiti se s tim je teško, a oni to nisu morali da urade. Mislim da je to zaista dobar primer istorije kao restorativne pravde.
Počevši od 1932. godine, državni medicinski radnici u ruralnoj Alabami uskraćivali su lečenje crncima zaraženim sifilisom kako bi lekari mogli da prate bolest i posle seciraju njihova tela.
Ispitano je oko 620 muškaraca, od kojih je oko 430 imalo sifilis. Reverbijeva studija kaže da je Milbank zabeležio davanje ukupno 20.150 dolara za oko 234 autopsije.
Otkrivena od strane Asosiejted presa 1972. godine, studija je završena i preživeli muškarci su ih tužili, što je rezultiralo nagodbom od 9 miliona dolara iz koje potomci još uvek traže preostala sredstva, opisana u sudskim spisima kao „relativno mala“.
Memorijalni fond Milbanka se uključio 1935. nakon što je tadašnji američki hirurg Hju Kaming tražio novac, što je bilo ključno u ubeđivanju porodica da pristanu na autopsiju, otkrio je Reverbi.
Odluku o odobrenju finansiranja donela je grupa belaca koji su bliski povezani sa saveznim zdravstvenim zvaničnicima, ali slabo razumeju uslove u Alabami ili kulturne norme crnih južnjaka, kojima su dostojanstvene sahrane bile veoma važne, rekao je Koler.
Jedna od lekcija za nas je da donosite loše odluke ako … vaše perspektive nisu posebno različite i ne obraćate pažnju na sukobe interesa – rekao je Koler.
Pored javnog izvinjenja skupu potomaka, fond je odlučio da donira neotkriveni iznos Fondaciji za nasleđe Glasovi naših očeva, rekao je Koler.
Novac će omogućiti stipendije potomcima, rekao je Head.
Grupa takođe planira spomenik na Univerzitetu Taskigi, koji je služio kao kanal za plaćanja i bio je lokacija bolnice u kojoj su medicinski radnici vršili testiranja.
Iako su se vremena promenila otkako su isplate za sahranu prvi put odobrene pre skoro 100 godina, Reverbi je takođe rekao da nema načina da se opravda ono što se dogodilo.
Zapisi govore vrlo jasno, nelečeni sifilis – rekla je ona.
Ne treba vam doktorat, da to shvate, a oni su to radili iz godine u godinu.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram