Brisel drma afera oko obrisanih SMS poruka Ursule fon der Lajen i direktora kompanije Fajzer koji su razmenjivali za sada tajne poruke u toku trajanja epidemije.
Evropska komisija je saopštila da ne može i da ne treba da pronađe tekstualne poruke koje je njena predsednica Ursula fon der Lajen razmenila sa šefom kompanije Fajzer na vrhuncu pandemije, što je podstaklo spor sa internim nadzornim telom EU.
Definitivno Brisel nema mira sada kada je na vrhuncu afera koja se odnosi na obrisane SMS poruke koje su razmenjivali fon der Lajen i Burla.
Komisija je branila svoje pravo da ne vodi evidenciju o tekstualnim porukama svoje predsednice fon der Lajen, objavio je u sredu zvanično nadzorno telo EU.
U oštrom prekoru izrečenom u januaru, ombudsman Emili O’Rajli optužila je izvršnu vlast EU za loše postupanje.
Ona je rekla da tekstualne poruke koje se tiču politika i odluka EU treba tretirati kao dokumente koji podležu pravilima o transparentnosti EU.
Saga, poznata kritičarima kao Dilitgejt nastala je nakon što je Njujork tajms objavio u aprilu 2021. da je fon der Lajen razmenila tekstualne poruke sa izvršnim direktorom Fajzera Albertom Burlom, uspostavljajući vezu koja je otključala unosne poslove za vakcine protiv korona virusa.
Ubrzo po objavljivanju teksta u Njujork tajmsu, novinari su tražili od Evropske komisije na uvid te poruke, pozivajući se na Zakon o slobodi informisanja EU. Međutim, Komisija je odbila zahtev, pozivajući se na svoja važeća pravila.
Slično je u novembru prošao i zvanični zahtev iz Evropskog parlamenta. Naime poslanica iz Holandije Sofi int Felt je htela da zna da li su pomenute poruke obrisane, i ako jesu, na osnovu kojih kriterijuma.
Međutim, potpredsednica Evropske komisije Vera Jurova u svom odgovoru se nije ni osvrnula na ovo pitanje. U pisanom odgovoru se navodi da su SMS i druge kratke poruke po prirodi „kratkog veka… i u principu ne sadrže važne informacije o politici, aktivnostima ili odlukama komisije“ te se stoga načelno ne arhiviraju.
Komisija je kasnije odbila zahtev novinara na osnovu prava na slobodu informisanja da dostavi tekstualne poruke, što je izazvalo žalbu ombudsmanu.
Prvobitni izveštaj ombudsmana otkrio je da komisija nije pokušala da pronađe te SMS poruke.
Kritikujući način na koji je zahtev za informacije tretiran, O’Rajli je naredila zvaničnicima da potraže tekstove.
.@EU_Commission has replied to our findings concerning an access request to text messages between @vonderleyen and the CEO of a pharma company about a #COVID19 vaccine contract.
Our initial analysis is that the reply is problematic on several points.
📌 https://t.co/CabkQakQqm pic.twitter.com/r9PZwxh0mW
— European Ombudsman (@EUombudsman) June 29, 2022
Ne moraju se sačuvati sve tekstualne poruke. Ali tekstualne poruke jasno potpadaju pod zakon o transparentnosti EU i zato one koje su relevantne treba sačuvati. Nije kredibilno tvrditi drugačije – navodi se na sajtu ombudsmanke.
U prkosnom odgovoru, komisija je rekla da nije mogla da pronađe poruke jer se takvi „kratkotrajni, efemerni dokumenti ne čuvaju“ i „nisu u posedu institucije“.
Komisija može da potvrdi da potraga koju je preduzeo predsednički kabinet (najviši zvaničnici) za relevantnim tekstualnim porukama koje odgovaraju zahtevu za pristup dokumentima nije dala nikakve rezultate – navodi se u odgovoru potpredsednika komisije Vere Jurove.
Komisija je ponovila da ne vidi potrebu za čuvanjem tekstualnih poruka, tvrdeći da ne sadrže važne informacije.
Zbog svoje kratkotrajne i efemerne prirode, tekstualne i trenutne poruke uopšte ne sadrže važne informacije koje se odnose na politike, aktivnosti i odluke komisije – navodi se u saopštenju.
Ombudsmanka je opisala odgovor komisije kao „problematičan u nekoliko tačaka“, ali se uzdržala od daljih komentara do formalnog zaključka koji se očekuje za nekoliko nedelja.
Ketlin Van Brempt, belgijska socijaldemokratska poslanica u Evropskom parlamentu koja predsedava specijalnim komitetom Evropskog parlamenta za kovid, opisala je odgovor komisije kao neprihvatljiv.
Potpun nedostatak transparentnosti koristi industriji, a ne evropskim građanima – rekla je ona.
Evropska ombudsmanka, koji je zadužena za istragu pritužbi na institucije EU, ranije se već bavila vezama između Komisije i privatnih kompanija.
Godine 2018. O’Rajli je zamerila izvršnoj vlasti EU što nije preduzela mere nakon što je prethodni predsednik preuzeo posao u Goldman Saksu. Ona je rekla da je novi posao Žozea Manuela Baroza izazvao „ozbiljnu zabrinutost javnosti“ i da je komisija trebalo da ispita da li je prekršio zakonsku obavezu da postupa sa „integritetom i diskrecijom“ prilikom napuštanja funkcije.
Nedavno je rekla da komisija rizikuje „podrivanje integriteta“ administracije EU bez strožih ograničenja za prelazak višeg osoblja u privatni sektor.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram