Kod Hopi indijanaca postoji jedna posebna legenda koja kaže da je nekada postojao veliki hram-grad mudrosti koji su izgradili Zvezdani ljudi, Kačine. Mnogi klanovi Hopi indijanaca posetili su ovaj grad tokom svojih migracija širom Amerike i kasnije su podelili priče o njemu kada su se svi klanovi ponovo ujedinili na svom konačnom odredištu na Hopi Mesasu i legenda je tako nastavila da živi.
Ovaj misteriozni grad, poznat kao Palatkvapi, „Crvena kuća“, bio je mesto gde su Zvezdani ljudi podučavali važne rituale i tajne univerzuma koje klanovi još uvek primenjuju i poštuju.
Tokom poslednjih sto godina bilo je mnogo spekulacija u vezi sa lokacijom Palatkvapija.
Veliki broj etnografa je locirao Palatkvapi u regionu doline Sedona-Verde, ali je bilo i drugih akademika koji su ga postavili mnogo južnije. Većina se, međutim, slaže da je Grad zvezdanih ljudi bio negde južno od Hopi Mesa.
Jedna legenda Hopi indijanaca o Patki ili Vodenom klanu koju je etnograf Aleksandar M. Stefen ispričao u Hopi Journey kaže:
…niko ne zna tačno gde se nalazi Crvena zemlja, ali to je negde na krajnjem jugozapadu (zemlje Hopija).
Udaljenost je, naravno, relativna, posebno kada se putuje peške.
Neki istraživači tvrde da je Palatkvapi bio Palenke na poluostrvu Jukatan u Meksiku, koje nije jugozapadno od zemlje Hopija.
Osim što je nekada posedovao zgrade obojene u crveno, čini se da je ovaj grad u džungli u suprotnosti sa mnogim poznatim činjenicama u vezi sa „Crvenom kućom“.
Na primer, jedna od legenda Hopi indijanaca u vezi sa Palatkvapijem tvrdi da je grad bio okružen „visokim zidovima“. I da ime grada „izgleda da potiče od visokog blefa crvenog kamena“. U Palenkeu nema visokih litica od crvenog kamena, niti je njegov hram potpuno uništen drevnim potopom.
Ako je u prošlosti grada bio veliki potop, to je zabeleženo u „Mitu o potopu Maja“, koji je, međutim, astronomski događaj prikazan na zidovima hrama.
Štaviše, uništenje Palatkvapija počelo je paljenjem borove šume koja ga okružuje, a Palenkue se nalazi usred uzavrele tropske džungle koja se sastoji od stabala kedra, mahagonija i sapodile. A ako je Palatkvapi povezan sa gradom Maja Palenkue samo zbog sličnosti između njihovih imena, neka se zna da Palenkue nije originalno ime grada.
Njegovo prvobitno ime na Majanskom bilo je Lakamha, što znači „Velika voda“. Palenkue je špansko ime koje su mu dali Konkvistadori što znači „utvrđeno mesto“.
Nasuprot tome, Sedona i dolina Verde poseduju skoro sve karakteristike koje se pripisuju Palatkvapi, i zato ga je najpoznatiji istoričar i etnograf Hopija, Džesi Volter Fjuks, konačno identifikovao kao lokaciju drevnog svetog grada.
Fjuks je bio toliko uveren u svoju identifikaciju da je bio podstaknut da imenuje jednu od najjače ruševina Hopija ukrašenih petroglifima u oblasti Sedona Palatki, što je skraćena verzija Palatkvapi.
Jedna od poteškoća u određivanju određene lokacije za Palatkvapi su mnogi zabeleženi kopneni putevi do njega.
Ovo je rezultat toga što su različiti klanovi Hopi indijanaca stigli u Crvenu kuću različitim putevima tokom svojih migracija. Međutim, rute koje je koristila većina klanova kada su napustili Palatkvapi i putovali na sever do Hopi Mesa su veoma dosledni i u mnogim slučajevima identični.
Upravo je ovaj zajednički put omogućio etnografima da definitivno lociraju drevni Palatkvapi kao oblast doline Sedona-Verde.
U stvari, ova ruta i danas postoji i poznata je kao staza Palatkvapi.
Nakon što su pažljivo proučili rute kojima je 30 različitih klanova išlo, nakon što su napustili Palatkvapi i otputovali u Hopi Mesas, Džesi Fjuks i drugi etnografi su sintetizovali „univerzalnu rutu“.
Ova univerzalna ruta je u potpunosti ocrtana u knjizi „Četvrti svet Hopija“ Harolda Kurlandera.
Njegova skraćena verzija, zajedno sa nazivima mesta u severnoj Arizoni, predstavljena je u nastavku:
Klanovi koji su išli severno od Palatkvapija (dolina Sedona-Verde) zaustavljali su se na jednom i drugom mestu, gradeći zimska sela, a zatim išli dalje. Priča se da su se nekoliko godina naselili na mestu zvanom Kunčalpi. Tu su se odmorili i uzgajali svoj plavi kukuruz. Starci su umirali, a deca su se rađala, pa je vremenom bilo mnogo onih za koje je Palatkvapi bila samo reč u ustima dedova. Ali jedne noći je na severoistočnom nebu bila sjajna zvezda padalica, i to je shvaćeno kao znak da seobu treba nastaviti. Tako su ljudi napustili Kunčalpi i ponovo putovali, udaljavajući se malo ka istoku, sve dok nisu došli do mesta koje su nazvali Hohokjam. Tu su se ponovo naselili, zasadili svoja polja i odmarali se od puta. Posle mnogo godina otišli su iz Hohokjama i preselili se u drugo mesto, Neuvakviotaka, koje je sada poznato kao prevoj Čavez, i tamo su ostali dugo vremena. I kasnije, nakon mnogih žetvi u Neuvakviotaki, nastavili su sve dok nisu došli do male reke Kolorado blizu mesta gde se nalazi sadašnji grad Vinslou. Tu su napravili naselje koje su nazvali Homolovi, Mala humka, koja se sastojala od dva sela, većeg i manjeg. Ljudi iz rodova vode i peska zauzeli su manje selo. Veće selo delili su klanovi Duvana i Zeca, Sunčev klan i razni drugi, uključujući klanove Orla, Jastreba, Ćurke i Meseca. Nakon nekog vremena pridružili su im se klan Jazavaca i grupa pod nazivom klan Trske….
Posle mnogo meseci, Apači su napali različite klanove u Homolovima, koji su takođe odlučili da se usele u to područje i napali ljude na njihovim poljima i oduzeli im useve. Da bi se zaštitili, klanovi su tada pozvali Sinove Blizanaca, Palongavoju i Pokanghoju, koji su se tada susreli sa Apačima na bojnom polju. Apači su se najpre nasmejali ugledavši dva dečaka, govoreći: „Zar nema više muškaraca u Homolovima?“ Tada su braća ratnici bacili svoje teško kamenje i ubili neke od neprijatelja, nakon čega je smeh prestao. Apači su ispalili nekoliko strela, ali Palongavoja i Pekangoja su se brzo kretali ovuda i onamo i izbegli strele. Nakon toga Apači su pojurili napred, i sada je svaki od braće izvadio strelu munju i odapeo je. Strele su udarile velikim bljeskom i gromoglasnom bukom. Mnogi od neprijatelja ležali su mrtvi ili umirali na zemlji. Ponovo su Apači napali, i opet su bogovi ratnici odbacili svoje strele munje, i zemlja je sada bila prekrivena leševima. Oni Apači koji su još bili živi pobegli su sa polja…
Kada je došlo vreme da se nastave sa migracijom iz Homolova u obećanu zemlju, neki od klanova su odlučili da se odvoje i otputuju na sever do vrhova San Franciska, a zatim do Vupatki, da bi konačno završili svoje putovanje u Oraibi u Hopi Mesasu. U međuvremenu, većina klanova je ostala na okupu, putujući prvo do Male ruševine blizu Valpija, zatim do Avatovije i na kraju do Oraibija.
Zgrada Palatkvapi
..Kačine su izgradile Palatkvapi.
Kao što je ranije pomenuto, iako se čini da se uništenje Palatkvapija poklapa sa krajem Trećeg sveta, period njegove početne izgradnje je skoro nemoguće odrediti.
Ako se, na primer, osvrnete na vremenske periode poznate kao Hopi svetovi („Svet“ je ciklus vremena. Istorijski su postojala četiri sveta) ili vreme snova australijskih Aboridžina, onda je Palatkvapi mogao biti izgrađen tek pre 10.000 godina ili isto toliko drevno kao pre milion ili više godina. To je zato što su „Svetovi“ i „Vreme snova“ veoma netačni vremenski periodi.
A onda se postavlja pitanje kako je grad mogao biti izgrađen u dalekoj prošlosti.
Ako se izgradnja drevnih megalitskih krugova i hramova dogodila u vreme koje Hopi nazivaju Prvi ili Drugi svet, kada su ljudi imali širom otvorenu krunsku čakru i ostali u stalnoj komunikaciji sa Stvoriteljem, njihovi dizajni su mogli biti spontano usađeni od strane Tvorca u umove njihovih graditelja.
Kreativni „Bogovi“ su takođe mogli da dobiju neke natprirodne sposobnosti da grade hramove iz istog izvora.
Dok su gradili hramove u Sedoni, ovi „bogovi“ bi takođe bili potpomognuti prirodnim zemaljskim energijama tog područja. Pojačavajuća vrtložna snaga u kombinaciji sa česticama natopljenim gvožđem i kristalima bi prvo uvećala misaone forme „Bogova“, a zatim bi magnetski ujedinila pesak Sedona u čvrste formacije ocrtane mentalnim nacrtima graditelja.
Zapisi o obimu Palatkvapija impliciraju da su njegovi prvobitni graditelji bili Kačine.
Oni takođe otkrivaju da je početna izgradnja grada prethodila Četvrtom svetu.
Za neku izgradnju (ili rekonstrukciju) Četvrtog sveta se, međutim, kaže da su nadgledali Kačine i da su je izveli Hopiji i/ili pripadnici drugih plemena koja žive u Palatkvapi.
Pod nadzorom Kačina, Palatkvapi je izgrađen u tri dela. Potpuno ograđen visokim zidom, prvi deo je bio rezervisan za ceremonijalne svrhe; drugi deo, koji se nalazio pored njega, sadržao je ostave za hranu; a treći deo je obuhvatao stambene prostore za ljude svih rodova. Ispod sva tri dela tekla je reka.
Svečani deo je bio najvažniji. Tada nije bilo kivasa, kao što ih ima danas, podeljenih za smeštaj posvećenika i učesnika ceremonije. Umesto toga, postojale su dve zgrade, jedna za posvećene i jedna za ceremonijalne svrhe. Svečana zgrada bila je visoka četiri sprata, terasasto postavljena poput pueblosa(meksičkih sela) koje vidimo danas. Glavna vrata su se otvarala na istok, a bila su i dvoja manja vrata okrenuta prema severu i jugu.
Na prvom ili prizemnom spratu narod Kačina je predavao inicijate istoriji i značenju tri prethodna sveta i svrsi Četvrtog sveta u koji je čovek došao. Na drugom spratu su učili strukturu i funkcije ljudskog tela i da je najviša funkcija uma da razume kako veliki duh deluje u čoveku. Duhovi ili Kačina ljudi su to učili da ljudi ne bi ponovo postali zli i da ovaj Četvrti svet bude uništen kao prva tri.
Na trećem spratu inicirani su podučavani funkcionisanju prirode i upotrebi svih vrsta biljnog sveta. Iako su ljudi još uvek bili relativno čisti i bilo je malo bolesti, dolazila su neka zla, donoseći posledične bolesti; i za svaku bolest je postojao biljni lek koji su trebali da zapamte.
Četvrti sprat je bio manji od ostala tri, zbog čega je ceremonijalna zgrada podsećala na piramidu. Na ovaj najviši nivo bili su primljeni inicijati velike savesti koji su stekli duboko znanje o zakonima prirode. Ovde su ih učili kako funkcioniše planetarni sistem, kako zvezde utiču na klimu, useve i samog čoveka. I ovde su naučili o „otvorenim vratima“ na vrhu njihovih glava, kako da ih drže otvorenim i tako razgovaraju sa svojim Stvoriteljem.
(Napomena: „Otvorena vrata“ ili Kopavi, o kojima su Kačine učili Hopije, poznata je u hinduističkom sistemu kao Sahasrara ili krunska čakra koja se nalazi na vrhu glave.)
Delovi iz knjige: City of the Star People by Mark Amaru Pinkham, Adventures Unlimited Press 2015