I posle pada srbofobnog režima Mila Đukanovića novouspostavljene vlasti u Crnoj Gori nastavile su delovanje – protiv najvitalnijih državnih interesa Republike Srbije i Republike Srpske: i kada je reč o poštovanju teritorijalnog integriteta Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, i kada je reč o pitanju tzv. genocida u Srebrenici.
To je bilo arhiverolomstvo, jer su se vlasti Zdravka Krivokapića i Milojka Spajića ustremile na svoje dobročinitelje. S tim u vezi važno je prikazati kako su tekli događaji, a s njima i hronologija izdajničkih poteza vlasti Crne Gore protiv Republike Srbije i Republike Srpske.
Sastanak u vreme litijske revolucije
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić upriličio je 31. januara 2020. u Beogradu sastanak s mitropolitom Amfilohijem i episkopom Joanikijem. Vučić je na tom sastanku, u vreme litijske revolucije, rekao srpskim vladikama iz Crne Gore da će imati svu moguću podršku Srbije u odbrani svetinja. S tim u vezi, Republika Srbija se diplomatskim putem angažovala da na međunarodnim forumima zastupa interese Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.
Medijska mreža u Republici Srbiji i Republici Srpskoj u potpunosti je stavljena na raspolaganje odbrani srpskih svetinja u Crnoj Gori. Brojni pojedinci iz Srbije i Republike Srpske su se probono stavili na raspolaganje litijskom pokretu.
Pritom, u Republici Srbiji nije bilo negodovanja da na čelo srpske koalicije „Za budućnost Crne Gore“ stane Zdravko Krivokapić, univerzitetski profesor mašinstva kog je preporučio crnogorski sveštenik Gojko Perović. Krivokapić je bio nosilac liste srpske koalicije „Za budućnost Crne Gore“. No kada je Demokratska partija socijalista poražena na parlamentarnim izborima 30. avgusta 2020, Krivokapić je pokazao sasvim drugačije lice.
Priznanje mitropolita Amfilohija
Lideri izbornih lista nove parlamentarne većine Zdravko Krivokapić („Za budućnost Crne Gore“), Aleksa Bečić („Mir je naša nacija“) i Dritan Abazović („Crno na bijelo“) potpisali su 9. septembra 2020. koalicioni sporazum prema kojem se nova koaliciona većina obavezala da će, nakon formiranja vlasti, nastaviti da priznaje nezavisnost tzv. Kosova, učvršćuje poziciju Crne Gore u NATO-u, i da se u upotrebu neće vratiti istorijski srpski simboli Crne Gore. Na taj način su se „zahvalili“ Republici Srbiji i Republici Srpskoj za svu podršku koju su vlasti u Beogradu i Banjaluci davali srpskom narodu i litijskom pokretu za osvajanje slobode i pobedu nad Demokratskom partijom socijalista.
Pritom, Krivokapić, kao budući mandatar, nije želeo da u novu vlast uđu političari Demokratskog fronta koji su bili okosnica koalicije „Za budućnost Crne Gore“. Očito je da su Krivokapićevi inostrani mentori, moguće iz Nemačke, smatrali da će novi američki predsednik Džo Bajden, koji je pobedio Trampa na predsedničkim izborima 3. novembra 2020, posle stupanja na vlast 20. januara 2021. vratiti prema Crnoj Gori politiku u stare antisrpske okvire klintonista.
Kada je Vučić 24. septembra 2020. u Beogradu ponovo ugostio mitropolita Amfilohija i episkopa Joanikija, Amfilohije mu je rekao da ga „sada mnogo bolje razume“ jer je Zdravko Krivokapić – iza kog je stala Mitropolija crnogorsko-primorska – potpisao novo priznanje tzv. države Kosovo, što Republika Srbija nikada nije učinila, niti bi učinila. Na tom sastanku su mitropolit Amfilohije i predsednik Vučić još više otoplili odnose.
Plodove tog poboljšanja nije bilo moguće videti jer je virus korona 30. oktobra 2020. usmrtio mitropolita Amfilohija. Samo dvadeset dana kasnije, 20. novembra 2020, korona je usmrtila patrijarha srpskog Irineja.
Tzv. ekspertska vlada Zdravka Krivokapića formirana je 4. decembra 2020. a većina ministara bila je srpske nacionalnosti ili dualne crnogorsko-srpske pripadnosti. Skupština Crne Gore usvojila je 29. decembra 2020. izmene Zakona o slobodi veroispovesti, kojim su uklonjeni članovi zakona koji su bili pretnja Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Budući da je predsednik Crne Gore Milo Đukanović odbio da potpiše ove izmene, Skupština Crne Gore je 20. januara 2021. ponovo usvojila istovetne izmene, koje, prema Ustavu Crne Gore, Đukanović više nije smeo da ne potpiše. Time je načinjen važan, ali pretposlednji korak u odbrani SPC u Crnoj Gori.
Međutim, Zdravko Krivokapić nije Srpsku pravoslavnu crkvu tumačio kao jedinstvenu i nedeljivu, sa sedištem u Beogradu, već je očito imao nameru da jača crkveno autonomaštvo u okviru eparhija na teritoriji Crne Gore. Stoga je potpisivanje Temeljnog ugovora stiglo kasnije nego što se očekivalo.
Poslednji korac u zaštiti SPC
Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve izabrao je 18. februara 2021. mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija za patrijarha srpskog. Na sledećem zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC premijer Krivokapić je pozvan da 27. maja 2021. u ime Crne Gore potpiše Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Krivokapić je doputovao u Beograd, ali je odbio da potpiše Temeljni ugovor. Sveti arhijerejski sabor izabrao je 29. maja 2021. vladiku Joanikija za mitropolita crnogorsko-primorskog.
Pred pad Krivokapićeve vlade, zamenik premijera Dritan Abazović posetio je 26. januara 2022. u Beogradu patrijarha Porfirija i dao mu reč (besu) da će potpisati Temeljni ugovor jer, naglasio je Abazović, Srpska pravoslavna crkva mora da ima ista prava kao ostale tradicionalne crkve i verske zajednice u Crnoj Gori. Abazovićeva vlada je formirana 28. aprila 2022.
Patrijarh srpski Porfirije i premijer Crne Gore Dritan Abazović potpisali su 3. avgusta 2022. u Podgorici Temeljni ugovor između Srpske pravoslavne crkve i Vlade Crne Gore. Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori je time priznat istorijski kontinuitet i pravni legitimitet u trajanju od 800 godina. To je bio poslednji korak u zaštiti SPC u Crnoj Gori.
No to se nije odrazilo na pozitivan odnos vlasti u Crnoj Gori prema vitalnim interesima Republike Srbije i Republike Srpske. Zamenik američkog državnog sekretara i specijalni izaslanik predsednika SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar kazao je 15. oktobra 2021. kako ne vidi „da je biti prosrpski i proruski u Crnoj Gori ista stvar“, te da je „srpsko pitanje drugo pitanje“. Amerikanci su očito hteli da prikažu da u Crnoj Gori postoje – a mogu i vladati – pro-NATO Srbi, koji bi se razlikovali od anti-NATO Srba u Republici Srbiji i Republici Srpskoj.
Ivanovićeva čestitka
Dvojica Krivokapićevih „ekspertskih ministara“ Milojko Spajić i Jakov Milatović osnovali su u junu 2022. populistički pokret „Evropa sad“. Nastupali su s dualističkih crnogorsko-srpskih pozicija, koje su – kada je reč o identitetskim pitanjima – stavljale Crnu Goru iznad, a srpstvo ispod. U tom smislu „Evropa sad“ je sasvim slična Demokratskoj Crnoj Gori. Sasvim drugačiji pogled imala je koalicija „Za budućnost Crne Gore“, predvođena Mandićem i Kneževićem, koja je srpstvo uvek smatrala jednakim s Crnom Gorom.
Jakov Milatović je u drugom krugu predsedničkih izbora 2. aprila 2023. pobedio Mila Đukanovića i postao predsednik Crne Gore. Nakon parlamentarnih izbora u Crnoj Gori koji su održani 11. juna 2023. sačinjena je nova parlamentarna većina koja je 31. oktobra 2023. izabrala Milojka Spajića za premijera, a Andriju Mandića za predsednika Skupštine Crne Gore.
Andrija Mandić je u svoj predsednički kabinet postavio srpsku trobojnu zastavu, istih dimenzija kao što je državna crveno-žuta zastava Crne Gore. Pre njega su srpske trobojke u kabinete i na opštinske zgrade postavili predsednici opština širom Crne Gore u kojima srpski narod čini vlast.
Mandić nije čestitao tzv. dan državnosti tzv. Kosova. S druge strane, Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore, na čijem je čelu Filip Ivanović, duhovno čedo Mitropolije crnogorsko-primorske i kadar „Evrope sad“, čestitalo je 17. februara 2024. tzv. Kosovu: „Čestitamo vam Dan nezavisnosti ‘Republike Kosovo’. Radujemo se daljem unapređenju naših dobrosusedskih odnosa.“
Pročitajte još:
- Dženifer Lopez podelila seksi video – Zelena boja joj baš pristaje (VIDEO)
- Napadnut kritičar islamskog fundamentalizma u Nemačkoj – Izbodeno nekoliko ljudi (VIDEO)
- Đoković ima informaciju da li Jokić igra na Olimpijskim igrama?
Pro Nato srpski kadar
To takođe pokazuje vidljivu ulogu pro-NATO srpskih kadrova u Crnoj Gori, koji deluju i delovaće protiv interesa Republike Srbije, Republike Srpske, Srpske pravoslavne crkve i jedinstvenog i nedeljivog srpstva. Na taj način Crna Gora se odnosila i prema pitanju tzv. genocida u Srebrenici.
Na predlog predsednika Vlade Crne Gore Zdravka Krivokapića, Skupština Crne Gore smenila je 17. juna 2021. ministra pravde Vladimira Leposavića jer je na skupštinskoj sednici 26. marta 2021. rekao da nije nedvosmisleno utvrđen „zločin genocida“ u Srebrenici. S tim u vezi, Skupština Crne Gore usvojila je 17. juna 2021. i Rezoluciju o Srebrenici u kojoj je te ratne zločine iz 1995. okarakterisala kao „genocid“. Srpske stranke koje su bile deo parlamentarne većine tada su preglasane, a najvažnije glasove za stigmatizaciju Srba u Skupštini Crne Gore dali su Demokratska Crna Gora, manjinske stranke i Demokratska partija socijalista sa satelitima.
Na istovetan način Vlada Crne Gore, sa Spajićem na čelu, postupila je i kada je u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 23. maja 2024. bilo glasanje za rezoluciju o Srebrenici. Naime, Crna Gora je glasala ZA to da se na srpski narod stavi stigma kolektivne krivice. Trebalo je da se urezbari žig na Republiku Srbiju i Republiku Srpsku, a posebno da se ugrozi budućnost Republike Srpske.
Ovim je učinjeno još jedno, a sigurno ne poslednje verolomstvo vlasti Crne Gore usmereno protiv Republike Srbije, Republike Srpske, Srpske pravoslavne crkve i čitavog srpskog naroda.
Pratite Portal Dnevni Puls na Fejsbuku i Viberu!
Dnevni Puls/Pečat