Američke Federalne rezerve (FED) su povećale referentnu kamatu za 0,75 posto drugi put zaredom na sednici završenoj kasno sinoć.
Odluka je doneta u nastojanju da se suzbije rekordno visoka inflacija bez izazivanja recesije.
Podizanja referentne stope na prekonoćne pozajmice na raspon od 2,25-2,50 posto, odnosno za po 75 baznih poena u junu i julu, predstavljaju naoštriju uzastopnu akciju od kada je FED počeo da koristi kamatu na prekonoćna sredstava kao glavni alat monetarne politike početkom 1990-ih, prenosi CNBC.
Kamata na federalna sredstva najdirektnije utiče na stopu koju banke međusobno naplaćuju jedna drugoj na kratkoročne zajmove, i unosi se kao trošak u mnoštvo bankarskih proizvoda kao što su hipoteke, krediti za automobile i kreditne kartice. Sa ovim povećanjem, kamata na federalna sredstva je sada na najvišem nivou od decembra 2018. godine.
Akcije na berzi su skočile u maksimalnom procentu nakon što je predsednik FED-a Džerom Pauel ostavio otvoreno pitanje o sledećem potezu centralne banke na sastanku u septembru, rekavši da će to zavisiti od ekonomskih podataka.
Pošto je monetarna politika dodatno zaoštrena, verovatno će biti prikladno da se uspori tempo povećanja kamate, dok ne budemo procenili kako naša kumulativna prilagođavanja politike utiču na ekonomiju i inflaciju – rekao je Pauel.
Federalni komitet za operacije na otvorenom tržištu (FOMC), koji je nadležan za utrvđivanje referentne stope, upozorio je u svom saopštenju da su „nedavni pokazatelji o potrošnji i proizvodnji mlaki“.
„Ipak, rast broja radnih mesta je bio snažan poslednjih meseci, a stopa nezaposlenosti je ostala niska“, dodao je FOMC. Zvaničnici FED-a su ponovo opisali inflaciju kao „povišenu“, pripisujući tu situaciju problemima u lancu snabdevanja i rastu cena hrane i energije, pored „širih cenovnih pritisaka“.
Pauel je rekao da ne misli da je privreda u recesiji, iako je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom kvartalu bio negativan, a očekuje se da će biti jedva pozitivan u drugom tromesečju.