Širom sveta, samo nekoliko zemalja je legalizovalo pomoć pri umiranju ili asistirano samoubistvo, ali njihov broj u poslednje vreme raste.
Praksa samoubistva uz pomoć lekova i eutanazije, gde je lekar davao smrtonosne lekove na zahtev pacijenta, legalna je u Holandiji, Belgiji i Luksemburgu od 2000-ih i praktikovana je u Švajcarskoj, koja dozvoljava samo prvo, od osamdesetih godina prošlog veka.
Kolumbija je legalizovala eutanaziju 2015. i pomoć u samoubistvu ove godine, a obe vrste su takođe postale legalne u Kanadi 2015. godine.
U protekle dve godine, Španija, Austrija i Novi Zeland su legalizovali eutanaziju i pomoć u samoubistvu.
Slični zakoni su takođe stupili na snagu u nekoliko australijskih država, počevši od Viktorije 2019. i Zapadne Australije 2021. Preostale države u zemlji, osim Severne teritorije, primeniće ove zakone tokom ostatka 2022. i do 2023. godine.
U Sjedinjenim Državama, prve države koje su legalizovale asistirano samoubistvo bile su Oregon 1994. godine, Vašington 2008., Montana 2009. (odlukom državnog Vrhovnog suda) i Vermont 2013.
Broj država koje su usvojile ovu praksu je u poslednje vreme porastao, kada je legalizovana je u Kaliforniji i Koloradu 2016. godine, Havajima, Nju Džersiju i Mejnu 2019. i Novom Meksiku 2021. Aktivna eutanazija je i dalje ilegalna u Americi.
U Italiji i Nemačkoj, nacionalni parlamenti se trenutno bore sa usvajanjem zakona o asistiranom samoubistvu nakon što su predmeti na visokim sudovima odlučeni u korist zagovornika te prakse.
Dok Nemačka odbija da izdaje smrtonosne lekove uprkos odluci visokog suda, prva osoba u Italiji umrla je uz pomoć lekova u junu.
Za izbor vrste asistiranoga umiranja, kao i ko se može kvalifikovati za njih uveliko variraju širom sveta, u rasponu od pacijenata koji se smatraju neizlečivo bolesnim ili onih koji pate od degenerativne bolesti do onih koji imaju jake bolove ili se smatraju neizlečivo bolesnima.
Izvor grafike: Statista