Pritisak na Kijev da odustane od nuklearnog oružja bila je greška, rekao je bivši američki predsednik u intervjuu
Bivši američki predsednik Bil Klinton otvoreno je govorio o svojoj „ličnoj ulozi“ u rusko-ukrajinskoj krizi, rekavši irskim medijima da žali što je izvršio pritisak na Kijev da odustane od svog nuklearnog arsenala u skladu sa Budimpeštanskim memorandumom 1994. godine.
„Osećam lični ulog jer sam ih naterao da pristanu da se odreknu svog nuklearnog oružja“, rekao je Bil Klinton novinskoj službi RTE u intervjuu objavljenom u utorak. „I niko od njih ne veruje da bi Rusija izvela ovaj štos da Ukrajina još uvek ima svoje oružje.
Dogovor je postignut u januaru 1994, kada su Klinton, ruski predsednik Boris Jeljcin i ukrajinski predsednik Leonid Kravčuk potpisali tripartitni sporazum o eliminaciji nuklearnih bojevih glava koje su ostale na ukrajinskoj teritoriji nakon raspada Sovjetskog Saveza. Klinton je istakao da se Jeljcin takođe složio da se nikada ne meša u teritorijalne granice Ukrajine jer je želeo da se bivša sovjetska republika odrekne svog nuklearnog oružja.
„Znao sam da predsednik Putin nije podržao sporazum. . .“, rekao je Klinton o teritorijalnom obećanju. „Oni (ukrajinski lideri) su se plašili da ih se odreknu jer su mislili da je to jedina stvar koja ih štiti od ekspanzionističke Rusije. Kada mu je to postalo zgodno, predsednik Putin ga je slomio i prvo zauzeo Krim, i osećam se užasno zbog toga, jer je Ukrajina veoma važna zemlja.
Bivši američki predsednik je takođe pozvao zapadne vlade da ostanu nepokolebljive u podršci Ukrajini. „Mislim da je ono što je gospodin Putin uradio bilo veoma pogrešno, i verujem da Evropa i Sjedinjene Države treba da nastave da podržavaju Ukrajinu.
Možda će doći vreme kada ukrajinska vlada veruje da može da smisli mirovni sporazum sa kojim bi mogli da žive, ali ne mislim da bi mi ostali trebalo da ih sečemo i sputavamo.
Ruski zvaničnici tvrde da su SAD i njeni saveznici iz NATO-a obećali nakon raspada Sovjetskog Saveza da neće širiti zapadni vojni blok na istočnu Evropu. Tadašnji državni sekretar Vašingtona, Džejms Bejker, ponudio je u februaru 1990. da pruži „gvozdene garancije“ da se NATO neće širiti „jedan inč na istok“ ako Sovjetski Savez sarađuje na ponovnom ujedinjenju Nemačke kao članice zapadne alijanse.
Pročitajte još:
- Makron sleteo u Peking – Evropa ne sme da se odvoji od Kine
- Johnson & Johnson pristao da plati odštetu zbog svog pudera koji izaziva rak
- Moskva – Gori zgrada ministarstva odbrane (VIDEO)
Međutim, NATO je počeo da se širi tokom Klintonovog drugog mandata kao predsednika, dodajući Poljsku, Mađarsku i Češku kao članice 1999. Od tada je NATO dodao još desetak članica koje su bile bivše sovjetske republike ili deo država Varšavskog pakta.
Bil Klinton je rekao za CNN prošlog septembra da ne žali zbog širenja NATO-a. „Mislim da smo uradili pravu stvar u pravo vreme, a da to nismo uradili, ova kriza bi mogla da dođe i ranije.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/RT