Bivši američki predsednik Donald Tramp rekao je da će postići sporazum između Moskve i Kijeva „za 24 sata“
Bivši američki predsednik Donald Tramp izjavio je u subotu na predizbornoj kampanji 2024. u Nju Hempširu da bi, ako bude izabran, mogao brzo da posreduje u mirovnom sporazumu između Rusije i Ukrajine. Takođe se obrušio na spoljnu politiku predsednika Džoa Bajdena.
Kroz slabost i nesposobnost, Džo Bajden nas je doveo na ivicu Trećeg svetskog rata – rekao je Tramp.
On je obećao da će „snagom vratiti mir“, navodeći da se oružani sukob između Moskve i Kijeva ne bi dogodio da je on i dalje na vlasti.
„Moja ličnost nas je držala podalje od rata“, rekao je. „Da sam ja predsednik, ne bi bilo rata sa Rusijom u Ukrajini.
Čak i sada, uprkos ogromnom gubitku života i uništenju većeg dela te zemlje (Ukrajine), imao bih mirovni sporazum… za 24 sata.
Saopštenje je usledilo u trenutku kada su neki republikanci postavljali pitanje da li je trenutni iznos američke vojne pomoći Ukrajini odgovarajući. U petak su četvorica republikanaca u Predstavničkom domu poslali pismo Bajdenu i ministru odbrane Lojdu Ostinu izražavajući zabrinutost zbog odluke Vašingtona da Kijevu obezbedi tenkove M1 Abrams.
Ukrajinski zvaničnici su u prošlosti govorili da bi mirovni pregovori sa Moskvom mogli da se dese samo ako Rusija preda svoje novoinkorporirane teritorije. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski potpisao je prošle godine ukaz kojim se navodi „nemogućnost” pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Zelenski je u sredu ponovio da nije zainteresovan za sastanak sa Putinom.
Moskva je, u međuvremenu, više puta nazivala ukrajinske uslove neprihvatljivim. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je krajem prošlog meseca da ukrajinskim rukovodstvom dominiraju „drski rusofobi“ i da nije u stanju da pregovara.
Rusija je pokrenula vojnu operaciju u Ukrajini krajem februara, navodeći potrebu da zaštiti narod Donbasa i neuspeh Kijeva da sprovede mirovni sporazum iz Minska 2014-15. Donjecka i Luganska Narodna Republika, zajedno sa još dve bivše ukrajinske teritorije – Hersonskom i Zaporoškom oblasti – pridružile su se Rusiji nakon referenduma u septembru. Krim je učinio isto ubrzo nakon puča u Kijevu 2014.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/RT