Početkom maja 1945. mnoštvo pripadnika različitih vojski (OS NDH, slovenski domobrani, jedinice Trećeg rajha…) i civila, o kojima ne postoje konkretni podaci o broju (realnije procene navode između 150.000 i 200.000 ljudi), krenuo je prema zapadu, očekujući zaštitu zapadnih saveznika. Povlačenje je izvedeno bez valjanih priprema – čime se Vlada NDH pokazala nedorasla vremenu, a najveći deo izbeglica zarobljen je već na području Slovenj Gradec – Dravograd – Poljana.
Na pregovorima Britanci odbijaju predaju OS NDH i odluku prenose na svoje saveznike – jedinice JA.
Spomenuta odluka ne čudi previše. Osim toga, pri određivanju uslova kapitulacije rečeno je da će se poštovati odredbe Međunarodnog prava o ratnim zarobljenicima, a to se Britancima činilo fer.
Nakon toga, počinje dugotrajan put povratka zarobljeničke kolone, „križni put”, gde su se našli i zarobljenici koji su, uspevši da se probiju u savezničku zonu, naknadno izručeni JA. No, sva ta događanja, s vremenom, kao da imaju sve manje veze upravo s onim što zapravo označavaju.
Sudbine ljudi krile su se između političkih dogovora, odredbi Međunarodnog humanitarnog prava i samog stanja u Koruškoj, tj. izglednog sukoba među tadašnjim saveznicima.
Kraj rata uvek je praćen odmazdom, ali to ne znači da je JA mogla činiti što je htela. Važeće konvencije, Haška i Ženevska, jasno su propisivale i obaveze koje je država imala prema zarobljenicima.
Za Britance, „operativne okolnosti” bile su presudne pri provođenju neugodne ali opravdane politike, iako su bili svesni šta zarobljenike očekuje nakon predaje.
Bilo je važno da se pri izručenjima, posebno onih iz savezničkih logora, ne primenjuje sila, pa su zarobljenike lagali da idu u Italiju. Tako je zadatak lakše izvršen, a ruke ostajale „čiste”.
Brojni dokumenti i iskazi potvrđuju kako su predstavnici JA po preuzimanju zarobljeničkih kolona višestruko kršili odredbe Međunarodnog humanitarnog prava. To ne čudi previše jer je završnica rata, na ovim prostorima, osim borbe protiv okupatora, značila i uspostavu novog poretka. Koliko je osoba stradalo u celokupnim događanjima, i danas je otvoreno pitanje.
Brojke kojima raspolažemo, raznolike su i predstavljaju samo okvirne procene. Postojeća demografska istraživanja, kao i nove istoriografske spoznaje, upućuju da nije nerealno govoriti o stradanju 80.000 ljudi.
Tačne brojke na kojima se insistira verovatno nikada nećemo saznati, ali nedopustivo je da se zbog toga uporno relativiziraju ova, možda najkontroverznija, događanja novije hrvatske istorije. Bilo je tu pojedinačne osvete, ali korišćene metode, trajanje i masovnost ovog zločina jasno govore da u „obračunu” nisu stradali samo ratni zločinci, za koje je neupitno da ih je bilo mnogo.
Bespoštedan i beskompromisan tretman JA, o kojem svedoče i brojna groblja u Sloveniji, nije mogao biti delo pojedinaca. Da li je postojala naredba ili nije, manje je važno, jer je jasno da načelna saglasnost sa svime što se dogodilo u maju 1945. nije izostala. Osim toga, za počinjeno niko nije odgovarao.
Pročitajte još:
- Glumica želi šesto dete, a razvodi se – Na velikim je mukama, ko će biti otac
- Severina uzvratila svešteniku – Imala sam samo dobar seks (VIDEO)
- Hrvati negoduju zbog najave rezolucije o Jasenovcu
Stoga su ova događanja nezaobilazna (ali ne jedina) pri opštoj karakterizaciji narodnooslobodilačkog rata. Celokupni problem propratila je dugogodišnja ćutnja, iz koje su izrasle podeljenost u društvu i manipulacije. Svakog maja, izvlači se ovaj „slučaj”, i to uporno s jednim ciljem, a to je opravdavanje određenih ideologija.
Tako su događanja u Blajburgu i „križnom putu” odavno prešla okvire istoriografske struke, pa danas o tome jednako merodavno svi raspravljaju.
Pravi interes da se ovo pitanje reši, barem do sada, nije postojao. Prezentacija u medijima, od apsolutnog negiranja problema do emotivno-patetičnog tumačenja, isto tako ne ide u prilog sadržajnijoj raspravi.
Deklarativno se ističe kako pri osudi totalitarnih zločina treba da vrede jednaka merila, te da je svaka žrtva jednaka, ali društvo u kojem živimo, kao i pojedinci, podstiče nas da se pitamo je li to zaista tako.
Pratite Portal Dnevni Puls na Fejsbuku i Viberu!
Dnevni Puls/politika.rs