Čudan prirodni fenomen mogao bi da razotkrije misteriozno čudovište iz Loh Nesa, tvrdi stručnjak za istraživanje.
Jezero Loh Nes već 90 godina privlači pažnju ljudi širom sveta, naročito onih koji veruju u misterije i natprirodne pojave. Čak ni oni koji se protive verovanjima u natprirodne sile nisu potpuno uvereni da na dubini od 230 metara ne postoji neka misteriozna neman. Međutim, najnovija istraživanja ovog jezera mogla bi uskoro razbiti snove ljubitelja horor priča.
Naučnik Alan Mekena, osnivač grupe „Istraživanje Loh Nesa“, tvrdi da bi čudna prirodna pojava mogla objasniti skoro vekovnu misteriju o čudovištu iz ovog škotskog jezera. Prema njegovim rečima, određene fizičke reakcije možda su uzrok neobičnih prizora nemani koje su ljudi „videli“ na površini vode u poslednjih 90 godina.
Neobični talasi stvaraju obris čudovišta
Naime, Alan Meken smatra da su zagonetni stojeći, odnosno stacionirani talasi verovatno su objašnjenje obrisa mitskog čudovišta u jezeru.
Stojeći talas nastaje kada se dva talasa nastala od čamaca, sa potpuno istom frekvencijom i amplitudom, kreću u suprotnim pravcima po površini jezera. Kada se ti talasi sretnu i međusobno interferiraju, rezultat može biti stvaranje stojećeg, odnosno stacioniranog talasa. Njihovi vrhovi, koji se uzdižu iznad inače mirne vode, mogli bi se lako prepoznati kao „grbe“ koje vire iznad površine – objasnio je on.
Mekena je, inače, snimio ovu pojavu na mestu gde reka ulazi u jezero na južnoj obali kod Fort Augustusa.
Talasi i tragovi nastali od čamaca moraju biti identični. Imajući to u vidu, tu postoji mnogo faktora koje treba uzeti u obzir, kao što su veličina čamca, pravac kretanja i trenutna brzina. Manji čamac sa slabijim motorom sigurno će proizvesti drugačiji trag od većeg čamca. To je složen proces, naročito na otvorenoj vodi, ali moguće je – pojasnio je za „Dejli Mejl“.
Ali Matejson, kapetan broda „Deepscan“, često prijavljuje stojeće talase, ali uglavnom u maloj marini unutra zaliva Urkvart, poznatog i kao ‘Temple Pier.
Meken sada želi da snimi ovu pojavu i u srcu Loh Nesa.
Od kada sam pokrenuo organizaciju „Istraživanje Loh Nesa“, želim da zabeležim što je više moguće prirodnih fenomena. Većina potencijalnih prijava o ovom jezeru može da se objasni procesom eliminacije. Bez nepoštovanja, oslanjam se na prijave lokalaca jer oni svaki dan gledaju Loh Nes. Smatram da su oni bolje upućeni nego turisti – istakao je Meken.
Ne živi samo Čudovište iz Loh Nesa u jezeru već i mnoge druge životinje
Što se tiče postojanja legendarnog bića, Alan, ipak, ostaje otvorenog uma.
Ako u Loh Nesu postoje nepoznate životinje, sigurno se ne ponašaju po pravilima. Ovo je savršeno stanište za povučenu životinju tamne i mutne 37 kilometara dugačkog i 230 metara dubokog jezera. Kao dete, verovao sam u teoriju o plesiosaurusu, ali što više istražujete priču o Loh Nesu, to postaje manje verovatno, izvinjavam se svima – naveo je u nastavku.
Mekena je uzeo u obzir i postojanje drugih potencijalnih kandidata za neman u jezeru, koja „progoni“ ljude decenijama, uključujući džinovske jegulje, dugovrate foke, grenlandske ajkule, velike jesetre i somove, ali priznao je da niko nema tačan odgovor, što ovu misteriju čini večnom.
Neman zvana Čudovište iz Loh Nesa prvi put „viđena“ 1933. godine
Inače, glasine o neobičnom stvorenju u vodama Loh Nesa kruže svetom decenijama, ali malo je dokaza koji podržavaju te tvrdnje. Jedan od prvih „susreta“ čoveka sa „čudovištem“ dogodio se 2. maja 1933. godine, kada je lokalni par tvrdio da je video „ogromnu životinju kako se kotrlja na površini, a onda zaranja u jezero“.
Najpoznatija fotografija iz 1934. godine, koju je snimio pukovnik Robert Kenet Vilson, kasnije je označena kao prevara. Uprkos brojnim prijavama i teorijama od džinovskih somova do plesiosaurusa misterija Loh Nesa ostaje nerešena, održavajući priču živom za buduće generacije, ali samo ako Alan Mekan ne potvrdi svoju aktuelnu teoriju zasnovanoj na postulatima fizike.
Pratite Portal Dnevni Puls na Viberu!
Dnevni Puls/informer.rs