Zapad ne shvata da je ruski atomski arsenal fundamentalna osnova njenog statusa „velike sile“
Samo pre neki dan, Moskva je naglo podigla ulog u sukobu oko Ukrajine: dala je zeleno svetlo za referendume na teritorijama koje je ranije kontrolisao Kijev i najavila delimičnu vojnu mobilizaciju. Takođe je ponovo objavla podsetnik da su njene akcije podržane najmoćnijim oružjem na svetu. Ovo je na Zapadu odmah nazvano „nuklearnom ucenom“.
Pa zašto čujemo ove nagoveštaje iznova i iznova? Da li je Rusija zaista spremna da upotrebi takvu silu ili je to samo oblik verbalnog odvraćanja?
Prvo, od kraja Hladnog rata postoji neravnoteža između nuklearne moći Moskve, njenih ekonomskih mogućnosti i njene političke težine u svetu. Drugo, ovo oružje za masovno uništenje naši bivši protivnici percipiraju kao relikt prošlosti, a ne kao relevantan faktor u međunarodnim odnosima danas.
Rusija, naprotiv, vidi nuklearni arsenal kao osnovu svog suvereniteta i pretpostavila je da, sve dok smo još bili velika sila u nuklearnom smislu, mogli bismo da tvrdimo da smo važni i u spoljnopolitičkom smislu, čak i kao ekonomski patuljak. Upravo je pretpostavka da smo velika sila odredila naše delovanje u Ukrajini i na celom postsovjetskom prostoru.
Ova razlika u percepciji je osnovni razlog ukrajinske krize, i zbog toga mi i Zapad ne možemo da nađemo bilo kakav zajednički jezik da bar pokušamo da pokrenemo neku vrstu sporazuma.
Rusija se ne pretvara da Zapad deli njene stavove o Ukrajini. Ako je takvih iluzija bilo pre deceniju ili više, one su se odavno raspršile. Kremlj sada nastoji da potisne Vašington i Brisel iz zemlje, za koju smatra da je deo njene zone vitalnog interesa, a ako to ne uspe, nada se da će preformatisati Ukrajinu kao državu i ukloniti njen potencijal kao pretnju.
U ovom poduhvatu, Moskvu nije briga šta drugi misle.
Zapad je tvrdoglav, a to znači da su višegodišnji pokušaji Moskve da reši stvar uz malo prolivene krvi propali. U međuvremenu, stvari su se samo pogoršale, a sada smo u osmom mesecu sukoba velikih razmera u Ukrajini, gde je Kijev izgubio kontrolu nad pet regiona od 2014.
Takođe imamo dve vojske koje se suočavaju jedna sa drugom, jedna sa najvećom državom na svetu u pozadini i druga sa najmoćnijim vojnim blokom u istoriji koji pruža ogromnu podršku.
Podizanjem uloga u kome se spominje atomski arsenal, Rusija poručuje Zapadu:
Što nas jače gurate i što nas više uvlačite u ovaj konvencionalni sukob u Ukrajini, nuklearni scenario će biti bliži, kako taktički (udari na određene ciljeve na teatru operacija) tako i strateški (interkontinentalne rakete). Što više pokušavate da nas prikujete, manji izbor ćete nam ostaviti.
U nuklearnom ratu ne može biti pobednika. Dakle, vaša vojna pobeda u Ukrajini je nemoguća. Dakle, imate dve opcije: ili da nastavite da pomažete Kijevu ili da povučete svoju direktnu podršku. Ukrajina će izgubiti na bilo koji način, a vi možete izgubiti sa njom, ili možete ograničiti svoje učešće – i preživeti.
Moglo bi se tvrditi da nejasni nagoveštaji Kremlja nemaju za cilj pronalaženje detanta, već da se radi o promovisanju povećane neizvesnosti i primoravanju protivnika da razmišlja o tome gde se tačno povlače crvene linije.
Prvo, za Rusiju, vojni cilj broj jedan je poraz ukrajinske vojske (AFU). Kremlj izgleda uveren da posle delimične mobilizacije možemo da se nosimo sa AFU i njenom zapadnom pozadinom. Ali nije sigurno da ćemo moći da se nosimo sa sistemima koje je snabdevao Zapad koji su raspoređeni.
Drugo, verovatno je da se zatvorenim kanalima prenose jasne poruke zapadnim kolegama o onome što Moskva smatra potpuno neprihvatljivim. U svakom slučaju, NATO je bio veoma oprezan u ekspanziji isporuka oružja i do sada kategorički nije dozvolio da njegovo oružje pogodi osnovnu teritoriju Rusije i Krim, a da pritom još uvek nije intervenisao svojim vazdušnim snagama i protivvazdušnom odbranom.
Šta je sledeće? Pa, postoje tri scenarija. Označimo ih odgovarajućim raspoloženjima.
Tamno:
Kao odgovor na naše akcije, NATO ponovo podiže ulog i pojačava svoj nivo angažovanja da porazi Rusiju na bojnom polju. Ovo je put do nuklearne akcije, iako ima još mnogo više mostova koje treba prvo preći.
Sivo:
Zamrzavanje sukoba u njegovom trenutnom stanju stalnim nepriznavanjem novih granica Rusije. Ovo ostavlja Ukrajinu razdvojenu i ostavljenu da se pripremi za nove borbe u nastavku, sa vezama između Rusije i Zapada prekinute dugi niz godina.
Sunčano:
Da bi se to dogodilo, zapadnom rukovodstvu mora postati jasna svest o realnosti nuklearne pretnje. Tada će, i tek tada, izgubiti interesovanje za Ukrajinu. S druge strane, kada je u pitanju Rusija, imaće smisla obnoviti odnose, sada sa punim saznanjem o tome koje linije se ne mogu preći u budućnosti.
Tada i samo tada možemo konačno da krenemo dalje, bez da se poteže atomski arsenal.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram
Dnevni Puls/RT