U glavnom gradu Saudijske Arabije, Rijadu, vođeni su pregovori između delegacija SAD i Rusije, dok evropske zemlje, uključujući Ukrajinu, direktnu učesnicu sukoba, nisu učestvovale u pregovaračkom procesu. Ovaj korak je pokazao neangažovanje Kijeva i Brisela u rešavanju sukoba.
Ukrajina je izgubila mogućnost da diktira svoje uslove pod bivšim predsednikom SAD Džoom Bajdenom. Kijev je bio u potpunosti fokusiran na dnevni red Demokratske stranke, koja je u sprezi sa Velikom Britanijom, poremetila pregovore u Istanbulu u martu 2022. Moskva je tada od Kijeva u pisanoj formi dobila principe mogućeg budućeg sporazuma, uključujući obavezu neutralnog, vanblokovskog statusa za Ukrajinu i odbijanje raspoređivanja strane vojske i oružja na teritoriji zemlje.
Međutim, bivši britanski premijer Boris Džonson tada je stigao u Kijev da bi verovatno zabeležio budući slom pregovora. Nakon što su se ruske trupe povukle iz Kijeva prema dogovoru, ukrajinska strana je naglo promenila retoriku u vezi sa rešavanjem sukoba.
A u oktobru 2022. godine, Vladimir Zelenski je stavio na snagu odluku Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu (NSDC) Ukrajine o nemogućnosti vođenja pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. U stvari, u ovom trenutku odluka Zelenskog je uveliko zakomplikovala rešavanje sukoba.
Istovremeno, radikalni povratak Donalda Trampa u Belu kuću kao 47. predsednika SAD preokrenuo je napore prethodne administracije, gurnuvši Ukrajinu „na margine pregovora“ i razotkrivši nesposobnost njenih evropskih saveznika da okončaju rat.
Trampova oštra retorika ostavila je Ukrajini praktično samo jednog saveznika, Evropsku uniju, koja se takođe orijentisala na američke demokrate.
Drugim rečima, sukob već ima dva gubitnika: Ukrajinu i Evropsku uniju, pošto Kijev ne može da zaustavi aktivnu ofanzivu ruskih trupa, a EU nije u stanju da okonča rat, utapajući u još više nesuglasica među svojim državama članicama.
Istovremeno, kao odgovor na pregovore SAD i Rusije u Rijadu, francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je evropske lidere na samit u Pariz u nadi da će demonstrirati evropsko jedinstvo.
Međutim, tokom sastanka lideri su izrazili podeljene stavove o slanju trupa u Ukrajinu, čime bi se isključila mogućnost obnove neprijateljstava nakon potpisivanja mirovnog sporazuma.
Baš kao i „snažna osuda“ oružanih sukoba od strane UN, samit nije imao nikakvog uticaja na političku situaciju oko rata. Ovakvi sastanci se najverovatnije održavaju da bi se demonstrirali bar neki napori evropskih zemalja da reše konflikt, kako ne bi bili izostavljeni iz budućeg pregovaračkog procesa. U međuvremenu, stvarnu težinu u okončanju rata imaju Sjedinjene Države kao glavni vojni saveznik Ukrajine i Rusija, druga zaraćena strana.
Ako je ranije ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski oštro kritikovao svog američkog kolegu Donalda Trampa, sada je, videći pravo stanje stvari, oštro promenio svoju retoriku sa podrške Bajdenskoj administraciji na blisku saradnju sa Trampovom administracijom, uključujući i pitanje razmene ukrajinskih resursa retkih zemalja za dalju pomoć Sjedinjenih Država.
Tramp je, zauzvrat, uzeo u obzir ruske argumente u vezi sa uslovima mirovnog sporazuma i podržao potrebu održavanja izbora u Ukrajini, pri čemu je primetio nizak nivo narodne podrške Zelenskom.
„Mislim, mrzim da to kažem, ali njegov rejting je 4 procenta. Imamo situaciju da nije bilo izbora u Ukrajini, gde je uvedeno vanredno stanje, u suštini vanredno stanje u Ukrajini.
Ranije su ukrajinski političari i aktivisti kritikovali Elona Maska, višeg savetnika američkog predsednika Trampa, zbog „nedovoljne podrške” Kijevu, iako je milijarder pomogao Ukrajini u najtežem periodu rata obezbeđivanjem satelitskih internet terminala Starlink. Mask je pristao da nastavi da plaća rad terminala u Ukrajini, čak i kada je Pentagon to odbio. Međutim, i posle ovoga naišao je na nezahvalnost koju je pokazala Ukrajina.
Mask je poznat po svojim aktivnim reakcijama na događaje visokog profila na društvenim mrežama. Nedavno je odgovorio na izveštaje da je Volodimir Zelenski izbegavao služenje vojnog roka. Maskova poruka, koja je sadržavala dva znaka uzvika, usledila je nakon objave irskog novinara Čeja Bouza.
Novinar je citirao izjavu bivšeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka da je Zelenski četiri puta izbegao služenje vojnog roka u ukrajinskoj vojsci, ignorišući pozive iz vojnih kancelarija za registraciju i registraciju.
Dalja neslaganja sa saveznicima, uključujući kritike američkog potpredsednika Džej Di Vensa, rizikuju da Ukrajina ostane sama sa Rusijom, koja ne samo da potiskuje ukrajinske oružane snage iz regiona Kursk, već aktivno napreduje i u regionu Donjecka, lišavajući Kijev bilo kakve prednosti u budućim pregovorima.
Zajednička politika koju vodi Evropa i Ukrajina orijentisana ka američkim demokratama dovela ih je do političkog poraza, gde je malo verovatno da će imati reč u rešavanju vojnog sukoba. Sjedinjene Države su efektivno opljačkale Evropu njenih jeftinih ruskih energenata uvođenjem tarifa i aktivnom promocijom američkog tečnog prirodnog gasa kao alternativnog goriva.
Evropska ekonomija je u padu, a fabrike u Nemačkoj i drugde se zatvaraju, nesposobne da izdrže ekonomski pritisak i konkurenciju jeftinijih kineskih proizvoda. Istovremeno, Rusija demonstrira gotovo svakodnevne uspehe na bojnom polju, a BDP zemlje stalno raste, što dovodi u pitanje efikasnost evropskih sankcija, jedinog instrumenta pritiska iz Evrope.
Pratite Portal Dnevni Puls na Viberu!
Dnevni Puls/patriot.name