Jedan od najstarijih svitaka na svetu, sa Mrtvog mora pronađen je skoro 10.000 km od svog prvobitnog počivališta.
Procenjuje se da je svitak star oko 2.700 godina i jedan je od samo tri papirusa koja su preživela iz perioda Prvog hrama.
Naučnici su ga uglavnom zaboravili sve do smrti Ade Jardeni, proučavaoca starog hebrejskog pisma, 2018.
Svici sa Mrtvog mora su drevni jevrejski i hebrejski verski rukopisi otkriveni 1946/1947. godine u Kumranskim pećinama u tadašnjoj Mandatarnoj Palestini.
Profesor Šmuel Ahituv je zamoljen da dovrši nedovršenu knjigu gospođe Jardeni i tek kada je radio na tome, otkrio je fragment na fotografiji i pokrenuo kampanju da pronađe nestali dokument.
Sada se nalazi u Montani, SAD, gde je njen vlasnik objasnio da ga je njegova majka dobila na poklon dok je bila u poseti Jerusalimu 1965. godine.
Njegov vlasnik je posetio laboratoriju Izraelske uprave za antikvitete (IAA) u kojoj su sačuvani svici sa Mrtvog mora i složio se da treba da ostane tamo radi buduće konzervacije.
Da bi se potvrdilo da li je dokument originalan, radiometrijski je datiran u Vajcmanovom institutu u Rehovotu.
Verovatno je uzet iz istih pećina Judejske pustinje gde su ostali svici mrtvog mora milenijumima čuvani zbog suve, stabilne klime.
Džo Uziel, direktor IAA jedinice za svitke u Judeji u pustinji, rekao je:
Pred kraj perioda Prvog hrama pisanje je bilo široko rasprostranjeno. Međutim, dokumenti iz perioda Prvog hrama pisani na organskim materijalima, kao što je ovaj papirus, jedva da su preživeli.
Iako imamo hiljade fragmenata svitka koji datiraju iz perioda Drugog hrama, imamo samo tri dokumenta, uključujući i ovaj novopronađeni, iz perioda Prvog hrama.
Svaki novi dokument baca dodatno svetlo na pismenost i administraciju u periodu Prvog hrama.
Fragment se sastoji od samo četiri pocepana reda koji počinju rečima „Ismailu pošalji…“ na starohebrejskom.
Smatra se da je cela poruka bila skup uputstava za primaoca.
Profesor Ahituv, sa Univerziteta Ben Gurion u Negevu, rekao je: „Ime Ismail koje se pominje u dokumentu bilo je uobičajeno ime u biblijskom periodu, što znači „Bog će čuti“.
Prvo se pojavljuje u Bibliji kao ime Avramovog i Agarinog sina, a kasnije je to lično ime nekoliko pojedinaca u Bibliji.
Takođe se pojavljuje kao ime zvaničnika na paleografskim nalazima kao što su bulae, pečati od gline, koji se koriste za pečatiranje kraljevskih dokumenata u administraciji Kraljevstva Jude.
Dokument će sada biti sačuvan u IAA jedinici za svitke sa Mrtvog mora za buduće generacije.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram
Dnevni Puls/Metro