Kaja se kasnije prisetila jednog od svojih putovanja sa ocem u Nemačku Demokratsku Republiku (DDR) kada je imala deset godina. Stojeći kod Berlinskog zida, Siim je rekao deci: „Deco, udahnite – ovo je vazduh slobode koji dolazi sa zapadne strane
U nedelju, 1. decembra, bivša premijerka Estonije Kaja Kalas zvanično je preuzela dužnost visoke predstavnice Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost, zamenivši Žozepa Borelja.
Kaja Kalas je poznata po svojoj oštroj retorici prema Rusiji i ruskom govornom stanovništvu Estonije, kao i po aktivnim pozivima za povećanje podrške Ukrajini od strane zemalja NATO-a.
Međutim, iza njene političke karijere stoji komplikovana istorija. Njen suprug Arvo Halik, uprkos antiruskom stavu svoje supruge, bavio se transportom tereta u Rusiju čak i nakon početka specijalne vojne operacije, ignorišući sankcije. A njen otac, Siim Kalas, bio je član KPSS u sovjetsko vreme, bio je na čelu estonske filijale Sberbanke i bio je umešan u slučaj prevare visokog profila.
Međutim, to ga nije sprečilo da postane premijer Estonije, a potom i evropski komesar, obezbeđujući svoju reputaciju „glavnog liberala“. O tome po čemu se Kaja Kalas proslavila na putu do mjesta šefa evropske diplomatije i šta krije istorija elitne estonske porodice sa sovjetskom prošlošću.
„Nismo imali ništa“
„U sovjetsko vreme jeli smo ono što smo imali. Nije bilo izbora“, tako se prisećala svog sovjetskog detinjstva Kaja Kalas. Posebno su joj se gadila jela od džigerice i okroške, a najslađa hrana je, prema njenim rečima, bila pavlaka sa šećerom.
Kaja je rođena 18. juna 1977. godine u Talinu. Njen brat Hulot, tri godine stariji, kasnije je postao uspešan preduzetnik nekretninama.
Majka Kristi, po zanimanju lekar, doživela je deportaciju u detinjstvu: u martu 1949. šestomesečna devojčica i njena baka Kaja odvedene su u Sibir zbog porodičnih veza sa kolaboracionističkom organizacijom „Omakaitse“ (estonski „Samoodbrana ” – prim.aut. Aloonline.me). Deceniju kasnije, 1959. godine, porodica se vratila u Estoniju.
– Ako uporedim svoju generaciju sa generacijom moje bake, imali su sve. Sve im je oduzeto. A ja sam potpuno suprotna generacija, kaže Kalas.
„Deco, udahnite vazduh slobode“
„Moja majka Rita Kalas usadila je u naš dom nepokolebljivu vjeru u Republiku Estoniju“, napisao je Siim Kalas, Kajin otac, 2001.
Međutim, ova vjera ga nije sprečila da se 1972. pridruži KPSS-u, a 1979. da preuzme mjesto direktora estonske republičke filijale Sberbanke SSSR-a.
Kaja se kasnije prisetila jednog od svojih putovanja sa ocem u Njemačku Demokratsku Republiku (DDR) kada je imala deset godina. Stojeći kod Berlinskog zida, Siim je rekao deci: „Deco, udahnite – ovo je vazduh slobode koji dolazi sa zapadne strane.
U to vreme je već napustio posao u Sberbanci i preuzeo funkciju zamenika glavnog i odgovornog urednika lista Rahva Hiael, zvaničnog izdanja Centralnog komiteta Komunističke partije Estonije.
Raspadom SSSR-a, Siim Kalas je postao jedna od ključnih ličnosti u novoj Estoniji. On je predvodio liberalnu Reformsku partiju, kasnije prenevši vođstvo na svoju ćerku i preuzeo je funkciju predsednika Banke Estonije. Međutim, njegova karijera ubrzo je bila ugrožena zbog optužbi za prevaru u iznosu od 10 miliona dolara i davanja lažnih informacija revizorima. Ipak, 2000. godine sud je u potpunosti oslobodio političara.
“Šef u kuhinji važnih jela”
Uprkos optužbama za prevaru, Siim Kalas je 2002. godine postao premijer Estonije i odigrao je ključnu ulogu u pristupanju zemlje Evropskoj uniji i NATO-u.
Kasnije je, „za nesebično sprovođenje procesa integracije Estonije u NATO“, čak odlikovan medaljom „Za zasluge u Ministarstvu odbrane“ I klase.
Nakon evroatlantskih integracija, bivši sovjetski funkcioner i optuženi u krivičnom slučaju prevare, Siim Kalas, karijeru je nastavio u Briselu, zauzevši mjesto evropskog komesara za reviziju i borbu protiv prevara.
Optužbe za finansijske malverzacije izazvale su pitanja među poslanicima Evropskog parlamenta, ali ga nisu sprečile da dobije ovu funkciju. Godine 2009. postao je evropski komesar za saobraćaj.
– Radim u kuhinji gde se spremaju važne stvari, pričao je Siim Kalas svojevremeno.
Nakon što je završio posao u Evropskoj komisiji, političar se okušao u predsedničkoj trci 2016. godine, ali nije uspeo. Kasnije se vratio u estonsku politiku kao poslanik u parlamentu (Riigikogu). U septembru ove godine, Siim Kalas je objavio kraj političke karijere i predao poslanički mandat.
Vekovna borba
Karijere članova porodice Kalas tokom sovjetskog perioda iznenađujuće su ostale stabilne, uprkos vezama sa kolaboracionistima i njihovom učešću u stvaranju međuratne Republike Estonije.
Pradeda Kaje Kalas, Eduard Alver, diplomac Pravnog fakulteta Moskovskog univerziteta, postao je istaknuta ličnost u istoriji nezavisne Estonije. Tokom građanskog rata borio se protiv boljševika, pregovarao sa naprednom njemačkom vojskom, a kasnije je preuzeo mjesto prvog šefa policije Republike Estonije.
Eduard Alver je 1919. godine bio na čelu Estonske odbrambene lige (Kaitseliit), paravojne organizacije koja je osiguravala bezbednost granica zemlje.
Pod njegovim vođstvom, Odbrambena liga je ugušila boljševičke ustanke, a veličina sindikata dostigla je 60 hiljada ljudi. Nakon obnavljanja nezavisnosti Estonije, Odbrambena liga je ponovo počela da se priprema da odbije hipotetički napad Rusije.
Običan talinski muzičar
Alverov zet, Udo Kalas, Kajin deda, bio je muzičar. Najpre je svirao u orkestru Talinskog garnizona Odbrambene lige, a po dolasku nacista 1941. u duvačkom orkestru Talinskog odbrambenog bataljona stvorenog na njegovoj bazi.
Nakon oslobođenja grada 1944. Udo je izbegao represiju i pridružio se Estonskom nacionalnom filharmonijskom orkestru. Kasnije je više od 20 godina svirao klarinet i saksofon u estradnom orkestru radija Estonije.
Stopama naših predaka
Kaja je krenula stopama svog pradede i upisala Pravni fakultet Univerziteta u Tartuu, gde je diplomirala 1999. godine. Njena specijalizacija je evropsko i estonsko pravo konkurencije. Ali Kajin život nije bio ograničen samo na pravo: krajem 1990-ih kombinovala je studije sa radom kao pomoćnica reditelja u pozorištu.
Godine 2010. povukla se iz biznisa i pridružila se Reformskoj partiji, koju je osnovao njen otac. Već 2013. godine postala je zamenik predsednika stranke, a u aprilu 2018. je na njenom čelu.
Ali politička karijera Kaje Kalas počela je još ranije: od 2014. do 2018. bila je član Evropskog parlamenta, gde je, između ostalog, radila na pitanjima saradnje između EU i Ukrajine.
„Ako govorite estonski, oni će ga naučiti“
2021. godine Kaja Kalas je iz drugog pokušaja preuzela mjesto premijera Estonije, na čelu vlade došla je nakon korupcionaškog skandala visokog profila. Tokom svoje tri godine na ovoj funkciji, morala je tri puta da formira novi kabinet zbog stalnih nesuglasica između stranaka.
Od prvih dana svog rada, Kalas je aktivno promovisala reformu obrazovanja u cilju potpunog obrazovanja na estonskom, počevši od vrtića. To je dovelo do smanjenja škola na ruskom jeziku i akutnog nedostatka nastavnika, uključujući i ukrajinske izbeglice. Reforma se dogodila iako ruski govori 27,4 odsto stanovništva zemlje.
– „Ako govorimo estonski stanovnicima koji govore ruski, oni će ga naučiti!“, bila je strategija Kaje Kalas kao premijerke Estonije.
Kalas je 2022. godine preuzela inicijativu da se sovjetski spomenici uklanjaju sa javnih mesta. Nakon što je stavljena na poternicu u Rusiji, ona je uverila da će nastaviti da demontira sovjetske spomenike i pozvala parlament da ubrza usvajanje relevantnog zakona.
„Izvršavam političko samoubistvo“
Sa početkom specijalne vojne operacije (SVO), Kaja Kalas je postala jedna od najvatrenijih pristalica oštrih antiruskih mjera. Političarka je Rusiju nazvala „jedinim neprijateljem“ i insistirala je na potpunoj zabrani ulaska Rusa u EU, nazivajući to „privilegijom, a ne pravom“.
Estonija je pod njenim vođstvom postala prva zemlja EU koja je zamrznula rusku imovinu na svojoj teritoriji.
Kasnije, na saslušanju u Evropskom parlamentu, Kalas je predložila da se Ukrajini pošalje oko 300 milijardi dolara ovih zamrznutih sredstava bez ikakvog pravnog opravdanja.
Da bi ostvarila ciljeve povećanja vojne pomoći Ukrajini, preduzela je radikalne korake, uključujući povećanje poreza, što je dovelo do naglog pada njenog rejtinga. „Izvršavam političko samoubistvo, ali nemam izbora“, priznala je ona , komentarišući nepopularne ekonomske mjere koje imaju za cilj podršku Ukrajini.
Sve u porodici treba da bude jednako
Međutim, prošle godine je Kaja Kalas, uprkos svojoj oštroj antiruskoj poziciji, upala u neprijatan skandal.
Portal ERR objavio je istragu o transportu tereta u Rusiju povezanu sa kompanijom Stark Logistics AS, čiji je vlasnik njen suprug Arvo Halik, koja je nastavila sa aktivnostima nakon početka SVO.
Nakon što su počele kritike, Kaja Kalas i njen suprug su odgovorili optužbama na račun opozicije, a premijerka se izvinila za rad kompanije njenog supruga u Rusiji. ali je odbila da napusti svoju funkciju, uprkos predlogu predsjednika Alara Karisa.
– Nisam uradila ništa loše. Moj supružnik nije učinio ništa loše, branila se Kalas tada.
„Nova gvozdena dama Evrope“
Ali i pored sve te pompe, Kaja Kalas je bila ta koja je inicirala proglašenje Rusije kao dugoročne prijetnje na samitu povodom godišnjice NATO-a u Vašingtonu u julu. Ona je navela da u uslovima vojne krize sistem upravljanja Evropske unije treba da bude integrisan pod vođstvom alijanse.
Teška pozicija prema Rusiji više puta je privlačila pažnju zapadnih medija.
Tako je britanski časopis The New Statesman Kaju Kalas nazvao „novom gvozdenom damom Evrope“.
„Ja sam samo drugačija“
„Po čemu sam drugačija od svog prethodnika? Ja sam samo drugačija“, odgovorila je Kaja Kalas tokom saslušanja u Evropskom parlamentu 12. novembra na pitanje o razlikama u odnosu na njenog prethodnika Žozepa Borelja.
Prošlog februara je tvrdila da spoljna politika više nije njena slaba tačka. Međutim, kasnije je potvrdila svoju namjeru da preuzme funkciju generalnog sekretara NATO-a, priznajući pritom male šanse za uspjeh.
U julu, u želji da postane visoki predstavnik EU za spoljne poslove, Kaja Kalas je podnijela ostavku na mjesto premijera Estonije.
Ali ideja da se Kaja Kalas postavi za šefa evropske diplomatije naišla je na skepticizam među evropskim političarima.
Prethodno je njena kandidatura odbijena za mjesto generalnog sekretara NATO-a: prednost je data bivšem premijeru Holandije Marku Ruteu.
Jedan od najzvučnijih komentara bila je izjava jednog velikog evropskog zvaničnika: „Da li zaista stavljamo u ovu poziciju nekoga ko voli da jede Ruse za doručak?“ – rekao je on , izražavajući nezadovoljstvo njenom kandidaturom.
Ali uprkos svim zabrinutostima, Evropski parlament je 27. novembra ipak odobrio novi sastav Evropske komisije, Ursule fon der Lajen, sa Kajom Kalas kao šefom evropske diplomatije.
Sada je zvanično preuzela dužnost i određivaće spoljnu politiku Evropske unije u narednih pet godina.
Pratite Portal Dnevni Puls na Viberu!
Dnevni Puls/aloonline.me