Kina je pretekla Nemačku kao najveći kupac ruskih energenata od početka rata u Ukrajini, saopštila je danas nezavisna istraživačka grupa.
Centar za istraživanje energije i čistog vazduha saopštio je da je Rusija dobila oko 93 milijarde evra prihoda od prodaje nafte, prirodnog gasa i uglja od 24. februara.
Oko 61 odsto fosilnih goriva u vrednosti od oko 57 milijardi evra izvezeno je u EU tokom prvih 100 dana sukoba, saopštila je grupa sa sedištem u Helsinkiju.
To uključuje 12,1 milijardu evra izvoza u Nemačku. Po 7,8 milijardi evra u Italiju i Holandiju i 4,4 milijarde evra u Poljsku, saopštila je grupa.
Nemačka, koja je bila najveći uvoznik ruskih fosilnih goriva tokom prva dva meseca rata, pala je na drugo mesto iza Kine, koja je od Moskve kupila energente u vrednosti od oko 12,6 milijardi evra. Tako da je Kina postala najveći kupac ruskih energenata.
Ova promena odražava rastući značaj Kine i drugih neevropskih ekonomija za ruski izvoz energije, koji obezbeđuje oko 40 odsto federalnog budžeta zemlje, saopštila je grupa.
Podaci koje je objavila organizacija pokazuju da Nemačka ostaje u velikoj meri zavisna od ruskih energenata, posebno prirodnog gasa. Uvoz u maju opao je za osam odsto u odnosu na prethodna dva meseca, što se poklopilo sa toplijim vremenom, navodi AP.
EU je u celini u maju smanjila uvoz energije iz Rusije za više od 100 miliona evra dnevno. Predvođena Poljskom, koja je ranije bila veliki kupac ruske nafte i gasa, ali je došlo do pada, izračunao je Centar za istraživanje energetike i čistog vazduha.