Kineski ratni avioni lete u blizini srednje linije koja razdvaja Tajvanski moreuz. Uskoro se očekuje poseta predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi, koja po tvrdnjama izvora stiže u Tajpej kasnije u utorak. Zbog toga raste napetost, jer niko ne može da predvidi naredni potez Kine.
Kina je više puta upozoravala da Pelosi ne treba da dođe na Tajvan, a SAD su u ponedeljak rekle da se neće uplašiti kineskim „zveckanjem sabljom” zbog ove posete.
Pored kineskih aviona koji su u utorak ujutro leteli blizu srednje linije osetljivog plovnog puta, nekoliko kineskih ratnih brodova ostalo je blizu nezvanične linije razdvajanja od ponedeljka.
Izvor je rekao da su i kineski ratni brodovi i avioni blizu srednje linije u utorak ujutro, što je neobičan potez koji je osoba opisala kao „veoma provokativan“.
Izvor je takođe dodao da je kineski avion više puta izvodio taktičke poteze nakratko „dodirujući“ srednju liniju i kruživši nazad na drugu stranu moreuza u utorak ujutro, dok su tajvanski avioni bili u pripravnosti u blizini.
Avioni nijedne strane normalno ne prelaze srednju liniju.
U saopštenju od utorka, ministarstvo odbrane Tajvana je saopštilo da ima punu predstavu o vojnim aktivnostima u blizini Tajvana i da će na odgovarajući način poslati snage kao reakciju na „neprijateljske pretnje“.
Kinesko ministarstvo odbrane i spoljnih poslova nisu komentarisali trenutna dešavanja.
U jugoistočnom kineskom gradu Sjamenu, koji se nalazi nasuprot Tajvana i dom je velikog vojnog prisustva, stanovnici su u utorak prijavili da su videli oklopna vozila u pokretu i postavili slike na internet.
Kineske društvene mreže su vrvele od strepnje oko potencijalnog sukoba i patriotskog žara zbog mogućnosti ujedinjenja sa Tajvanom, a tema Pelosijeve posete bila je najpopularnija stavka na Weibo-u sličnom Tviteru.
Jedna osoba upoznata sa Pelosijevim planom puta rekla je da je većina njenih planiranih sastanaka, uključujući i sa predsednicom Cai Ing-ven, bila zakazana za sredu i da je moguće da njena delegacija stigne na Tajvan tek rano u sredu.
Sve je neizvesno – rekla je osoba.
Tajvanski list Liberti tajms objavio je da Pelosijeva delegacija treba da stigne u 22:20. (1420 GMT) u utorak.
Pelosi je u utorak bila u poseti Maleziji, a u ponedeljak je započela svoju turneju po Aziji u Singapuru. Njena kancelarija je rekla da će ona takođe otići u Južnu Koreju i Japan, ali nije pominjala posetu Tajvanu.
Tajvansko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da nema komentar na izveštaje o Pelosijevim planovima za putovanje.
Odgovori Pekinga mogli bi uključivati ispaljivanje projektila u blizini Tajvana, velike vazdušne ili pomorske aktivnosti ili dalje „lažne pravne tvrdnje“ kao što je tvrdnja Kine da Tajvanski moreuz nije međunarodni plovni put, rekao je portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi novinarima u Vašingtonu, juče.
Nećemo uzimati mamac niti se baviti zveckanjem sablji. Istovremeno, nećemo biti zastrašeni – rekao je Kirbi.
Četiri izvora su rekla da je Pelosi trebalo da se sastane sa malom grupom aktivista koji otvoreno govore o stanju ljudskih prava u Kini u sredu popodne.
Sastanak će se verovatno održati u Nacionalnom muzeju ljudskih prava u gradu New Taipei, prema izvoru sa direktnim saznanjima o ovom pitanju.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan rekao je u ponedeljak da bi bilo „grubo mešanje u unutrašnje stvari Kine“ ako Pelosi poseti Tajvan, i upozorio da „kineska narodnooslobodilačka armija nikada neće sedeti skrštenih ruku“.
Upitana kakve mere bi PLA mogla da preduzme, Džao je rekao:
Ako se usudi da dođe, onda hajde da sačekamo i vidimo.
Kina smatra da posete američkih zvaničnika Tajvanu, ostrvu na koje polaže pravo Peking, šalje ohrabrujući signal kampu za nezavisnost na ostrvu. Vašington nema zvanične diplomatske veze sa Tajvanom, ali je američkim zakonom obavezan da obezbedi ostrvu sredstva za odbranu.
Poseta Pelosijeve, koja je druga u nizu sukcesije na mestu predsednika SAD i dugogodišnji kritičar Kine, došla bi usred pogoršanja veza između Vašingtona i Pekinga.
Bela kuća je odbacila kinesku retoriku kao neosnovanu i neprikladnu.
Tokom telefonskog razgovora prošlog četvrtka, kineski predsednik Si Đinping upozorio je američkog predsednika Džoa Bajdena da Vašington treba da se pridržava principa jedne Kine i da će „oni koji se igraju vatrom poginuti od toga“.
Bajden je rekao Siju da se američka politika prema Tajvanu nije promenila i da se Vašington snažno protivi jednostranim naporima da se promeni status qou ili podriva mir i stabilnost širom Tajvanskog moreuza.
Peking smatra Tajvan delom svoje teritorije i nikada se nije odrekao upotrebe sile da bi ostrvo stavio pod svoju kontrolu. Tajvan odbacuje tvrdnje Kine o suverenitetu i kaže da samo njen narod može odlučiti o budućnosti ostrva.