EU tek sada razmišlja o donošenju mehanizama vezanih za lobiranje koje je odavno trebalo postaviti
U korupcionom skandalu koji pogađa srce upravljanja Evropskom unijom, potpredsednica Evropskog parlamenta Eva Kaili iz Grčke je lišena odgovornosti od strane parlamenta EU, zamrznuta je njena imovina i optužena je nakon što je policija navodno pronašla „vreće novca“ u njenoj kući.
Takođe je izvršena racija na dom belgijskog poslanika u Evropskom parlamentu Marka Tarabele, potpredsednika delegacije EU za odnose sa Arapskim poluostrvom. Belgijske vlasti su još jednom posetile kuću pomoćnika još jednog poslanika Evropskog parlamenta.
Ranije ove nedelje, vlasti su pretresle kancelarije Evropskog parlamenta kao da je to uobičajeno mesto zločina, navodno zaplenivši podatke. Do sada je iz privatnih kuća zaplenjeno 1,5 miliona evra, a belgijsko federalno tužilaštvo optužuje četiri uhapšena i optužena za „učešće u kriminalnoj organizaciji, pranje novca i korupciju“. Ispostavilo se da su zvaničnici za koje se tvrdi da su umešani optuženi da su takođe lobirali za putovanja između EU i Katara bez viza i da su umanjivali radna prava Katara.
Za instituciju kao što je Evropska unija, koja stalno propoveda drugim zemljama o tome kako da očiste svoje dvorište, pomislili biste da imaju jake mehanizme da spreče stvari koje se navode u ovim optužbama. To nije slučaj. „Optužbe su od najveće zabrinutosti, veoma ozbiljne“, rekla je neuobičajeno odmerena predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ona je predložila nezavisno etičko telo koje bi postavilo pravila za institucije EU „gde postoje veoma jasna pravila“, dodajući da bi to „bio veliki korak napred“. Mislite da to već nije postojalo? Što da ne?
Oni koji veruju da zapadne demokratske institucije praktikuju ono što stalno propovedaju mogli bi biti iznenađeni kada bi saznali da je nedostatak kontrole i ravnoteže za sprečavanje korupcije kod kuće zapravo prilično zapanjujući. Ranije ove godine, na primer, tri predstavnika američkog Kongresa uvela su dvopartijsko zakonodavstvo kako bi zatvorili rupe u zakonu koji dozvoljavaju inostrano finansiranje think tank-ova, vladinih zvaničnika i izbora. „Upravo sada, strane vlade mogu tajno da finansiraju think tankove da promovišu sopstvene programe, angažuju bivše javne zvaničnike i vojne oficire da lobiraju za njihove interese, i da njihovi agenti prikupljaju milione dolara za političke kampanje“, objasnio je sponzor zakona, kongresmen Jared Golden.
Skoro da je sistemska korupcija samo javna tajna koja ima koristi od ćutanja jer se čini da vrlo mali broj zvaničnika zapravo želi da prizna ili se pozabavi problemom.
Kada je Fon der Lajen imala priliku da se pozabavi ovim pitanjem sa briselskim novinarima u ponedeljak, oduševila je novinare – na njihovu frustraciju, koju nisu bili stidljivi da izraze na Tviteru. Kako prenosi Politico, jedan novinar je čak viknuo na Fon der Lajen dok je odlazila: „Nisi odgovorila ni na jedno pitanje. To nije baš ona vrsta ponašanja koju biste mogli očekivati od nekoga ko rutinski govori o tome da druge poziva na odgovornost za korupciju, nedostatak transparentnosti i druge nedemokratske prakse.
Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola prikazala je skandal kao nešto što se dešava EU, a ne kao fenomen za koji je ona zapravo odgovorna ili odgovorna kroz svoje sistemske prakse u najgorem slučaju ili nedostatak zaštitnih mera vezanih za lobiranje. „Nemojte pogrešiti: Evropski parlament, drage kolege, su na udaru. Evropska demokratija je na udaru. A naš način otvorenih slobodnih demokratskih društava je na udaru“, rekla je Metsola.
Metsolini komentari odražavaju mejnstrim izveštaje štampe koji se odnose na skandal „korupcija u Kataru“ u EU, ali ga treba smatrati pre svega problemom korupcije u Evropskoj uniji. Prebacivanje krivice na Katar oslobađa EU i stvara lažni utisak da nevolje počinju i završavaju se sa jednom zemljom. Koliko bi drugih zemalja moglo da uživa u sličnim „lobističkim aranžmanima“ sa ljudima na pozicijama političke moći i uticaja u Briselu?
Transparenci International sugeriše da je ovakva stvar zapravo prilično uobičajena. „Ovo nije izolovan incident. Tokom mnogo decenija, parlament je dozvolio da se razvije kultura nekažnjivosti, uz kombinaciju slabih finansijskih pravila i kontrola i potpuni nedostatak nezavisnog (ili bilo kakvog) etičkog nadzora“, rekao je direktor nevladine organizacije Michiel van Hulten.