Za mnoge stare civilizacije i kulture kosa je značila mnogo više nego što danas predstavlja, samo vizuelni dodatak, ona je označavala moć, status, povezanost sa duhovnim svetom i kao zaštita od opasnosti.
Ljudi su oduvek oblikovali svoju kosu na mnoštvo kreativnih i simboličnih načina. Različiti rezovi, boje i prezentacije koje se odražavaju kroz vekove su skoro neograničene. Ali da li nam kosa služi na više načina od pružanja jednostavne topline i dobrog izgleda?
Postoje neki koji veruju i danas da je kosa moć, direktno povezana sa snagom i da služi kao produžetak našeg nervnog sistema.
U zavisnosti od vremena i mesta na zemlji, kosa na glavi (ili nedostatak iste) imala je intenzivan značaj. Sistemi verovanja i folklor dugo su diktirali kako treba rukovati kosom i kako je treba nositi. Da li je vezati, pokriti, izrasti, ošišati, obrijati, uvijati, farbati, ukrašavati, upredati, plesti i još mnogo toga.
Ali za mnoga društva ona je značila što je duža to je bolje.
Kosa kao šesto čulo?
U stvari, neki smatraju da je duga kosa Indijancima davala određene senzorne sposobnosti, delujući kao neka vrsta antene, slično kao što mačkama služe brkovi.
Jedan izveštaj govori o tvrdnji radnika u medicinskom centru za pitanja veterana u Sjedinjenim Državama tokom rata u Vijetnamu.
Navodi se da su, Indijanci Čokta i Navaho, poznati kao „Kodovski govornici“ tokom oba svetska rata, bili traženi talentovani izviđači koji su imali sposobnost da se krišom kreću kroz grub i opasan teren u zonama sukoba.
Ovi regruti, za koje je dobro dokumentovano da imaju „izuzetne, gotovo natprirodne sposobnosti praćenja“, kada su bili ošisšani, rečeno je da na terenu ne rade onako kako se očekivalo, a kada su upitani o propustima u učinku, „stariji regruti su dosledno odgovarali da kada su dobili traženu vojnu frizuru, više nisu mogli da ‘osete’ neprijatelja.
Više nisu mogli da pristupe „šestom čulu“, njihova „intuicija“ više nije bila pouzdana, nisu mogli ni da „čitaju“ suptilne znakove niti da pristupe suptilnim ekstrasenzornim informacijama“.
Izveštaj tvrdi da su vladini instituti za testiranje upoređivali ponašanje i performanse praćenja indijanskih tragača sa i bez duge kose, i otkrili da su dugokosi subjekti nadmašili one čija je kosa ošišana na vojnički način.
Predložena teorija je bila da se duga dlaka možda ponašala kao produžetak nervnog sistema, jer je, za razliku od načina na koji mačji brkovi prenose informacije mački dok se približava plenu, duga dlaka delovala kao šesto čulo.
Neki skeptici osporavaju te tvrdnje, napominjući da (još) nisu pronađeni dokazi koji bi pokazali da je kosa nešto više od mrtvih ćelija (proteini keratina) i da kao takva ne prenosi ništa.
Međutim, pramenovi potiču iz naše kože, a folikul u osnovi je zapravo organ koji proizvodi kosu.
Kosa je povezana sa taktilnim receptorima na koži koji nam govore da je napolju hladno ili vruće. Da osetimo i najmanji povetarac, ili dosadnu bubu koja će nas ugristi, služeći kao zaštitni uređaj za upozorenje.
Kada nam se dlake dižu na potiljku kada smo u opasnosti ili se osećamo ugroženo (poznato kao naježivanje ili ježenje), da li je to refleks nečega što detektujemo drugim čulima, nesvesna percepcija koja utiče na kosu?
Ili naša kosa utiče na nas, šaljući nam upozorenje?
Svakako da postoje društva koja smatraju da kosa igra tako važnu ulogu u našim životima. Priča o tragačima Indijanaca odražava drevni biblijski mit o Samsonu.
Moćni Samson i njegove legendarne lokne
U hebrejskoj Bibliji je zapisano da je Samson, lik nalik Herkulu sa nadljudskom snagom, rođen kao nazirej sa zavetom da se uzdržava od vina, da neće imati kontakt sa mrtvima i da nikada neće ošišati dlaku na glavi.
Skoro nepobediv čovek, njegove nadljudske sposobnosti učinile su ga moćnim ratnikom, i bio je u stanju da rastrgne lavove, ali imao je slabost koja bi dovela do njegovog uništenja…ako mu neko ošiša kosu!
Zaljubio se u ženu (filistejku, sa kojom su Izraelci bili u ratu) protivno želji svojih roditelja.
Dalilu su njeni ljudi zadužili da otkrije Samsonovu slabost i pomogne da se pobedi heroj za koga se govorilo da štiti Izraelce.
Samson joj je otkrio da je njegova duga kosa sačuvala njegovu moć, a kada je zaspao, Dalila mu je obrijala kosu, prekršivši zavet.
Probudio se i otkrio da su njegove moći nestale i da ga je neprijatelj brzo savladao, izvađene su mu oči i postao je rob.
Simbolika i folklor kose
Možda su tragači američkih Indijanaca, sa svojom snažnom vezom sa dugom kosom, izgubili poverenje u svoju sposobnost praćenja nakon šišanja.
U mnogim plemenima duga kosa je simbol, produžetak unutrašnjeg Ja i fizička manifestacija misli. Samim tim duga kosa je davala moć.
U mnogim kulturama, šišanje kose od strane tlačitelja bilo je kazna ili poniženje, označavajući poraz.
Brijanje ili potpuni gubitak nečije kose, čak i u modernom društvu, često simbolizuje seizmičku promenu unutar osobe, bilo duhovno, psihološki, medicinski ili u drugom pravcu njenog života.
Veruje se da kosa kada se ošiša osoba gubi moć.
Različite plemenske frizure ukazuju kom plemenu je neko pripadao i da li je to bilo vreme rata ili mira. Različiti stilovi se koriste za demonstriranje statusa i ranga ili su se nosili za određene ceremonije.
Zdravlje se takođe često meri stanjem kose, a bolest ili stres se mogu otkriti ako promene svoju prirodu ili čak ispadnu.
Kosa je oduvek bila pokazatelj starosti, po boji i teksturi, kao i po stilu.
Slobodna, nevezana kosa često simbolizuje mladost, a kraća vezana kosa može da simbolizuje zrelije držanje. Što je povez čvršći, to je utisak ograničeniji ili strožiji i moćniji.
Mnoga društva su smatrala da kosa, bila stilizovana ili ne, ima magične kvalitete.
Razne nacije Indijanaca imaju slična verovanja o kosi.
Za narod Kri se kaže da kosu drže kao produžetak duše, a stil pokazuje ličnost. Medvedja mast i čađ su se ponekad mešali i nanosili na kosu da bi izgledala tamnija.
Mohavk, Pavnee i Algonkuin frizure su inspiracija za dramatičnu frizuru danas poznatu kao Mohavk, gde je kosa ošišana sa strane ostavljajući traku poput konjske grive.
Veruje se da su tugovanje i smrt razlozi za šišanje u mnogim kulturama.
U Velikoj Britaniji se još uvek kaže da će vam jedenje kora hleba postati kovrdžavo, a postoje mnoga stara verovanja koja povezuju crvenu kosu sa nestašlukom ili vatrenim temperamentom.
U Škotskoj postoji stara izreka koja kaže da ako vam ptica svraka ukrade ošišanu kosu i iskoristi je za svoja gnezda, umrećete za godinu dana.
Ovo je slično verovanjima u Litvaniji, koja sugerišu da će ptice koje skupljaju vašu ošišanu kosu izazvati glavobolju.
Budisti imaju tradiciju da drže kratku kosu ili potpuno briju glavu, što je signal da pripadaju duhovnoj zajednici.
Nasuprot tome, u mnogim kulturama muškarci i žene imaju dugu kosu ili im je, poput Samsona, čak zabranjeno da je šišaju, ali je drže pokrivenu zbog verskih zapažanja.
Jer se veruje da što je duža kosa veća je moć.
Ne zna se sa sigurnošću da li kosa komunicira sa nama kao deo našeg nervnog sistema. Ali ono što je sigurno jeste da je način na koji nosimo kosu uvek slika sa kojom se predstavljamo drugima.
