Sam pojam levitacija izaziva u svakom od nas osećaj strahopoštovanja prema ovoj veštini, koju je posedovalo jako malo ljudi od kada se zna za nju.
Svakako najpoznatiji istorijski slučaj levitacije, sa razlogom pripada, svetom Josifu iz Kupertina, poznat i kao Kupertino, a u nastavku teksta ćete saznati i zašto je to tako.
Većina naučnika izbegava da ulazi u istorijske zapise o levitaciji i drugim oblicima psihokineze. Dr Majkl Groso je, međutim, namerno ušao u to. Implikacije koje se tiču ljudske prirode i njenog latentnog potencijala jednako su važne za razumevanje naše sadašnjosti i budućnosti kao i bilo koje lekcije koje istorija može da ponudi, rekao je on.
„Čini mi se da ako je… bilo koja od priča o levitaciji istinita… one su važne iz barem jednog velikog razloga“, rekao je Groso. „Oni dodaju dokaze koji ideju materijalizma čine prilično neodrživom.
Ljudsko društvo je milenijumima imalo različite „metode dijaloga sa božanskim“, rekao je on. U poslednjih nekoliko stotina godina, međutim, čovečanstvo se sve više okretalo apsolutnom materijalizmu, poričući sve što nije fizički izmereno. Ipak, nagoveštaji nečeg više nisu mašta već su utemeljeni na stvarnim iskustvima.
„Postoje putevi nazad do poetične, magične i transcendentne dimenzije ljudskog iskustva“, rekao je Groso.
Groso je doktorirao filozofiju na Univerzitetu Kolumbija i nezvanično je povezan sa Odsekom za perceptualne studije na Univerzitetu Virdžinija. Napisao je knjigu o određenom slučaju levitacije za koji je rekao da daje sve naznake da je istinska. Bio je pod ugovorom sa Oksford University Pressom za objavljivanje knjige, ali mu je ugovor raskinut kada je odbio da ublaži tvrdnje o levitaciji. Ove godine će ga objaviti Rowman & Littlefield pod naslovom „Čovek koji je mogao da leti: Sveti Josif od Kupertina i misterija levitacije“.
Sveti Josif Kupertinski (1603–1663) ponekad je lebdeo nekoliko inča iznad zemlje, ponekad je leteo visoko u vazduh, pred velikim masama širom Italije.
Proces crkvene kanonizacije uključuje dubinska istraživanja, a samim tim i mnoge pisane zapise, uključujući 150 svedočenja očevidaca, koji pružaju detaljne informacije o Kupertinovim levitacijama.
Neki ljudi danas možda imaju tendenciju da odbace sve takve izjave kao zabludu religioznog žara ili nazadna sujeverja relativno primitivnog društva. Ali, rekao je Groso, „Činjenica je bezvremenski entitet.
Što se tiče potencijalnih primedbi skeptika, rekao je: „To ne drži vodu, ne 35 godina, i svi svedoci koji su bili uključeni. … Karakter svedoka je bio najvišeg reda — kardinali, papa, sami inkvizitori.”
Crkva u to vreme nije imala motiv da lažno podstiče čudotvorca, rekao je Groso.
Nema razloga da verujemo da crkveni zapisi daju bilo šta osim čvrstih činjenica, dodao je on.
Kupertino se tokom decenija suočavao, koliko sa nepoverenjem toliko i dobrodošlicom crkve. Premeštan je sa lokacije na lokaciju i dobijao je nejasna upozorenja da ne levitira, verovatno zato što je bio moćan u svojoj sposobnosti da privuče veliki broj sledbenika gde god da je otišao.
Kupertino je čak bio u svojevrsnom kućnom pritvoru u Rimu u isto vreme kada i Galileo Galilej, iako iz sasvim različitih razloga. Jedan je bio mistik, drugi pokretačka snaga moderne nauke, na oboje se gledalo sa nepoverenjem.
Crkva je lako mogla da označi Kupertina kao jeretika umesto za sveca, mogla je da objasni njegovu levitaciju kao simptom đavolske opsednutosti. Njemu je suđeno. Ali, rekao je Groso, inkvizitori su „mogli da vide da ovaj tip nema tajne motive, bio je potpuno skroman i bio je postiđen svojim sposobnostima.
Nije namerno levitirao. Levitirao je dok je bio u stanju ekstaze. U određenim trenucima tokom mise, Kupertino bi očigledno postao toliko dirnut da bi ušao u izmenjeno stanje svesti i počeo da levitira. Nije bio svestan svega oko sebe, iako je izazvao priličnu pometnju. To je ometalo njegovu sposobnost da vodi mise.
Postoji razlog zašto ljudi danas ne počnu nasumično da lebde dok su u redu u prodavnici, rekao je Groso. Kupertino je imao prave uslove. Ne samo da je bio u izmenjenom stanju svesti, u ekstazi, zbog njegove vere, koja se činila sastavnim delom njegovih sposobnosti. On je takođe bio proizvod svog vremena.
Nije da su ljudi tog vremena bili lakoverniji ili skloniji da učestvuju u nekoj masovnoj zabludi. Reformacija Crkve, barokna kultura, uobičajeni običaji posta i usamljenosti, sve je to stvorilo neku vrstu ambijenta u kome se lakše ulazi u izmenjeno stanje svesti.
Bilo je to psihički uznemirujuće vreme. Da li neki događaj ili promena u savremenom društvu mogu stvoriti slične okolnosti?
To bi zahtevalo masovno „ometanje običnog ljudskog postojanja“, rekao je on, što bi nas dovelo u kolektivno stanje svesti otvorenije za naše latentne sposobnosti. Umesto neke katastrofe ili traumatičnog događaja, on bi se nadao da bi se to moglo postići ako se nauka ujedini sa potragom za višom svešću.
Kupertino i drugi su kroz istoriju, kao i u naše vreme u mnogim kulturama, pokazivali različite natprirodne sposobnosti. Za Kupertina se takođe govorilo da vrši isceljenja i da emituje „miris svetosti“. Kada bi jedna osoba mogla da razvije sve latentne sposobnosti prijavljene u raštrkanim iskazima, „Ono što biste imali je super ljudsko biće — supermen, superžena“, rekao je Groso.
Psihokinetičke sposobnosti možda neće uvek buknuti u dramatičnim prikazima poput Kupertinovih levitacija. Možda ljudi širom sveta danas vežbaju psihokinezu u prigušenijim oblicima, a možda i ne shvatajući, rekao je Groso.
„Da li je moguće da (ove latentne sposobnosti) predstavljaju kompozitni potencijal buduće evolucije čovečanstva?“ upitao je. „Možemo se samo nadati da bi se ovako nešto moglo ispostaviti kao istina.
Pratite Portal Dnevni Puls na Viberu!
Dnevni Puls/Epoch Times