Litvanija je domaćin NATO samita, a njen predsednik je pozvao Alijansu da rasporedi trupe svuda po svojoj teritoriji, ne mareći za ruske nuklearne bojeve glave.
Države NATO-a treba da budu manje zabrinute zbog ruskih nuklearnih sposobnosti i da stacioniraju trupe blizu njene granice na stalnoj, a ne na rotacionoj osnovi, tvrdi predsednik Litvanije, dok je njegova nacija domaćin samita vojnog bloka predvođenog SAD.
„S obzirom da Rusija preduzima aktivne korake za razmeštanje taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji… trebalo bi da konačno proglasimo ovaj Osnivački akt NATO-Rusija mrtvim“, rekao je Gitanas Nauseda za list Tajms.
On je mislio na sporazum iz 1997. između alijanse i Rusije, koji uključuje zabranu raspoređivanja stalnih vojnih kontingenata u blizini ruske teritorije. Moskva je tvrdila da NATO već dugo krši duh sporazuma rotirajući vojne misije u istočnoj Evropi i ignorišući ruske pritužbe o tim raspoređivanjima.
Litvanija nastoji da ugosti 4.000 nemačkih vojnika na stalnoj osnovi. Nauseda je tvrdio da Osnivački akt „još uvek kontaminira razmišljanje u nekim prestonicama (Nato)“ i drži alijansu „u sivoj zoni strateške ambivalentnosti“.
Rusko postavljanje nuklearnog oružja u savezničku Belorusiju najavljeno je ranije ove godine, a strane tvrde da je to učinjeno na zahtev Minska. SAD decenijama drže sopstveno nuklearno oružje u nenuklearnim državama, uključujući Nemačku, Italiju, Švedsku i Tursku.
Pročitajte još:
- MBK – Nije vreme da Ukrajina uđe u NATO – To bi značio direktan sukob sa Rusijom
- Kremlj: Sastali se Putin i šef Vagner grupe – Očitana svima lekcija
- Mask – Ukrajinu čeka gubitak još teritorija
Zapadni zvaničnici odbacili su ruski potez kao deo navodne „nuklearne ucene“ predsednika Vladimira Putina. Belorusija je navela povećano prisustvo NATO-a u regionu kao razlog zašto je zatražila od Rusije da postavi nuklearno oružje na njenom tlu.
Moskva kaže da su SAD i njeni saveznici pokrenuli proksi rat protiv njih, pri čemu Ukrajina služi kao jedno od njenih oruđa. Širenje NATO-a u Evropi, koje je učinjeno kršenjem obećanja datih 1980-ih i 1990-ih, smatra velikom pretnjom svojoj nacionalnoj bezbednosti.
Godinu dana pre nego što su izbila otvorena neprijateljstva, Rusija je pokušala da ublaži nadolazeću krizu pregovaranjem o ustupcima vojnog saveza, ali je predlog odbijen.
Litvanija je među članicama NATO-a koje se zalažu za to da se Ukrajini ponudi put ka brzom pridruživanju tokom ovonedeljnog samita u Viljnusu. Takav potez bi „ojačao ukrajinsku državu, a posebno bi ojačao njihov borbeni duh“, rekao je Nauseda.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/Mediji