Мегалитске камене структуре су више од камена

Енергетски портали, храмови или спиритуални пролази.. Мегалитске камене формације су све само не обично камење, они су живи генератори енергије. 

Није потребно много да би се стимулисала електромагнетна поља људског тела, у ствари, мала промена у локалном окружењу је довољна да створи промену у свести.

Људи који посец́ују древне храмове и места са мегалитним камењем често описују такву сензацију.

Стандардно објашњење је да таква осец́ања нису ништа друго до ‘вау’ фактор: резултат визуелних стимуланса од огромног утиска који стварају мегалитске конструкције као што су камени кругови, древни храмови и пирамиде.

Али кумулативни докази доказују супротно: да мегалити и друга древна света места заправо привлаче, складиште, чак и генеришу сопствено енергетско поље, стварајуц́и врсту окружења у којој се може уц́и у измењено стање свести.

Пратите нас на друштвеним мрежама ФејсбукТелеграм и Твитер

Генерисање енергетских поља

Инжењер Чарлс Брукер је 1983. године спровео опсежну студију да би лоцирао магнетизам у светим местима. Испитаник је био Роллригхт камени круг у Енглеској. Магнетометарско истраживање локације открило је како се трака магнетне силе привлачи у камени круг кроз уски јаз од камења који служи као улаз. Трака се затим спирално крец́е ка центру круга као да се спушта низ зечју рупу.

Такође је утврђено да два западна камена круга пулсирају са концентричним прстеновима наизменичне струје, налик таласима у језеру.

[цаптион ид=“аттацхмент_2596″ алигн=“алигнцентер“ wидтх=“610″] Магнетомерна анкетна слика Роллригхт камења. Адаптирано од Чарлса Брукера. Магнетизам и стојец́е камење, Нови научник, 13. јануар 1983.[/caption]

Анализа је навела Брукера да каже како је „просечан интензитет (геомагнетног) поља унутар круга био знатно нижи од оног измереног споља, као да је камење деловало као штит.

Пратите нас на друштвеним мрежама ФејсбукТелеграм и Твитер

Таква откриц́а нам помажу да дешифрујемо шта су древни људи намеравали када су градили мегалитске структуре.

У храму Едфу у Египту постоји зид који представља оно што представља рецепт за успостављање простора који се енергетски разликује од околног пејзажа, храм. Упутства описују како су одређени богови ствараоци прво успоставили хумку и ‘проболи змију’ до места, након чега је посебна сила природе оплодила хумку, што је довело до изградње физичког храма.

Симбол змије је одувек био културно подељена метафора земљиних вијугавих линија силе, што научници називају телурским струјама.

[цаптион ид=“аттацхмент_2597″ алигн=“алигнцентер“ wидтх=“526″] Египатска богиња која користи енергију змије.[/caption]

Контролисање закона природе

Чини се да су древне архитекте имале добар степен контроле над законима природе, јер недавна студија енергетских поља у Ејвберију и око њега, највец́ем каменом кругу на свету, показује како су његови мегалити дизајнирани да привуку земаљску струју у локацију.

Електроде засађене у Ејвберију откривају како његов кружни јарак прекида пренос телурске земаљске струје и спроводи електричну енергију у јарак, у ствари концентришуц́и енергију и ослобађајуц́и је на улазу у локацију, понекад дуплом брзином од околног земљишта.

Магнетна очитавања у Ејвберију нестају ноц́у на далеко вец́и ниво него што се то може објаснити у природним околностима. Они се врац́ају при изласку сунца, при чему је земаљска телурска струја из околног земљишта привучена хеџом баш када магнетне флуктуације локације достижу свој максимум.

Студије које је спровео покојни физичар Џон Берк такође су откриле како је камење Ејвберија намерно постављено и поравнато тако да фокусира електромагнетне струје да теку у унапред смишљеном правцу користец́и идентичан принцип модерним сударачима атомских честица, у којима се управљају јони у ваздуху у једном смеру.

[цаптион ид=“аттацхмент_2598″ алигн=“алигнцентер“ wидтх=“610″] Камење Ејвберија[/caption]

Ефекат светих места који се понашају као концентратори електромагнетне енергије појачан је избором камена.

Често премештен на огромну удаљеност, камен који се користи у мегалитским локалитетима садржи значајне количине магнетита. Комбинација чини да се храмови понашају као слаби, иако огромни магнети.

Спиритуална технологија

Ово има дубок утицај на људско тело, посебно на растворено гвожђе које тече у крвним судовима, а да не помињемо милионе честица магнетита које плутају унутар лобање, и епифизу, која је сама по себи веома осетљива на геомагнетна поља, и чија је стимулација започиње производњу хемикалија као што су пинолен и серотонин, што заузврат доводи до стварања халуциногена ДМТ.

У окружењу где је интензитет геомагнетног поља смањен, познато је да људи доживљавају психичка и шаманска стања.

Исцрпно истраживање француског региона Карнак, где је концентрисано око 80.000 мегалита, открива сличну духовну технологија на делу. У почетку је водец́и истраживач, инжењер електротехнике Пјер Мереукс, био скептичан да мегалитска налазишта поседују било какве посебне моц́и.

Пратите нас на друштвеним мрежама ФејсбукТелеграм и Твитер

Мереуксовим студија о Карнаку показује како његови долмени појачавају и ослобађају телурску енергију током дана, при чему се најјача очитавања дешавају у зору.

Варијације напона и магнета су повезане и прате феномен познат као електрична индукција. Према Мереуксу,

Долмен се понаша као калем или соленоид, у коме се индукују струје, изазване варијацијама, слабијим или јачим, околног магнетног поља. Али ови феномени се не производе никаквим интензитетом осим ако долмен није изграђен од кристалних стена богатих кварцом, као што је гранит.

Његово очитавање менхира открива енергију која пулсира у правилним интервалима у подножју, позитивно и негативно наелектрисана, до 10,7 метара од ових усправних монолита, од којих неки још увек показују резбарије змија.

Екстремне пулсације се рециклирају отприлике сваких 70 минута, показујуц́и да се менхири редовно пуне и празне.

Мереукс је такође приметио како се напон стојец́ег камења у поравнању Гранд Менец смањивао што су се они налазили даље од каменог круга, који се и сам понашао као нека врста кондензатора или концентратора енергије.

[цаптион ид=“аттацхмент_2599″ алигн=“алигнцентер“ wидтх=“397″] Карнак менхира: Један од 80.000 менхира у региону Карнацк.[/caption]

Састав камења и њихова способност да спроводе енергију нису потрошене на Мереукса и друге. Пошто су веома високе у кварцу, посебно одабране стене су пиезоелектричне, што ц́е рец́и да генеришу електричну енергију када се компресују или подвргну вибрацијама.

Мегалити Карнака, позиционирани на тридесет и једном прелому најактивније зоне земљотреса у Француској, у сталном су стању вибрације, чинец́и камење електромагнетски активним.

То показује да менхири нису случајно посађени на овој локацији, посебно јер су транспортовани са удаљености од 97 км, јер је њихово присуство и оријентација у директној вези са земаљским магнетизмом.

Света места и магнетни портали

Традиције древних људи и њихове мистерије широм света деле један необичан аспект: оне држе како одређена места на лицу Земље поседују вец́у концентрацију моц́и од других.

Ова места, која су Хопи индијанци назвали „места лане“, на крају су постала основа за многа света места и храмске структуре које видимо данас.

Оно што је интересантно јесте да свака култура тврди да су та посебна места повезана са небом шупљом цеви или трском, а том пупчаном везом душа је способна да се дружи са Оностраним током ритуала.

Међутим, он такође омогуц́ава каналу за духовни свет да уђе у овај физички домен.

НАСА је 2008. можда ненамерно доказала да је ово запажање тачно када је објавила детаље истраге о ФТЕ-овима, или догађајима преноса флукса, у којима ова организација описује како је Земља повезана са Сунцем мрежом магнетних портала који се отварају сваких осам минута.

Таква откриц́а помажу да се у научном оку потврди дуготрајно веровање осетљивих и радиестезиста још од историје да су мегалитска места и древни храмови места одвојена од нормалног света, где се особа може повезати са локацијама далеко изван овог света.

Свакако да су древни египатски свештеници сматрали храм много више од конгломерата мртвог камења. Сваке зоре будили су сваку собу говором, третирајуц́и храм као живи организам који ноц́у спава и буди се у зору.

Пратите нас на друштвеним мрежама ФејсбукТелеграм и Твитер

 

Извор: Анциент Оригинс