Ministar unutrašnjih poslova Turske tvrdi da iza toga stoje SAD, Velika Britanija i nekoliko drugih zemalja.
Nekoliko turskih saveznika u NATO-u angažovano je u neprijateljskim aktivnostima protiv Ankare, tvrdi ministar unutrašnjih poslova te zemlje Sulejman Sojlu. Njegov komentar je usledio ubrzo nakon što su SAD uputile upozorenje svojim građanima u zemlji o mogućnosti „neposrednih“ terorističkih napada.
Govoreći u četvrtak, Sojlu je rekao: „Onog dana kada smo objavili naš cilj da privučemo 60 miliona turista godišnje, počeli su psihološki rat protiv Turske.
Velika Britanija, Holandija, Nemačka, Belgija i nekoliko drugih zemalja takođe su objavile svoje odluke da privremeno zatvore svoje konzulate u Istanbulu, navodeći kao razlog terorističku pretnju.
Prošlog petka, američka diplomatska misija u zemlji upozorila je svoje građane na „moguće neposredne uzvratne napade terorista“ na bogomolje u Turskoj.
Prema poruci, povećani bezbednosni rizik nastao je zbog straha od odmazde od strane ekstremista „posle nedavnih incidenata spaljivanja Kurana u Evropi“.
Konzulati Holandije, Velike Britanije, Belgije, Nemačke i Francuske u Istanbulu su ubrzo kasnije najavili privremeno zatvaranje iz bezbednosnih razloga.
Soilu je takođe istakao SAD zbog njihove kontinuirane podrške kurdskoj miliciji IPG, za koju Ankara sumnja da stoji iza smrtonosnog terorističkog napada u Istanbulu u novembru prošle godine.
„Zar ne znamo da ste vi ruku pod ruku sa onima koji stoje iza napada na aveniji Istiklal?“ upitao je ministar unutrašnjih poslova Turske. Dalje je tvrdio da bi, da je Turska ovako postupila, već bila označena kao teroristička država.
Odnosi između Ankare i Zapada su se pogoršali u poslednje vreme, nakon što je političar dansko-švedske krajnje desnice Rasmus Paludan krajem prošlog meseca spalio Kuran. Švedske vlasti, koje su kasnije osudile kontroverzni nastup ispred turskog konzulata u Stokholmu, tada nisu zaustavile protest, pozivajući se na slobodu izražavanja.
Posle demonstracija, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je jasno stavio do znanja da Ankara neće podržati nastojanja Švedske da se pridruži NATO-u. Švedska i Finska su prošlog maja podnele zahtev za članstvo u vojnom bloku predvođenom SAD kao odgovor na ruski napad na Ukrajinu. Pošto je za prihvatanje novih zemalja potrebna jednoglasna podrška svih država članica NATO-a, proces pristupanja je od tada praktično zamrznut.
U postavljanju uslova za pridruživanje Švedske i Finske bloku, Turska je zahtevala da dve nacije prestanu da pružaju podršku grupama koje je Ankara označila kao terorističke, da izruče osumnjičene za terorizam i da ukinu embargo na oružje.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/Mediji