Mobi Dik - Kit koji je uništio brod u samoodbrani

Priča o kitu koji se zvao Mobi Dik i bio je ogromnih dimenzija, počinje ovako.

Čovek ide kroz blato američke luke iz 19. veka, Nantaketa, centra svetske kitolovske industrije. Kuca na vrata, ulazi i moli jednog iscrpljenog čoveka da mu ispriča svoju priču u zamenu za njegovu životnu ušteđevinu.

Čuo je glasine, kaže, o potonuću broda za lov na kitove Eseks 1820. godine. Čovek, koga igra Ben Višo, ispostavilo se da je Herman Melvil. On je u potrazi za istinitom pričom koja će ga navesti da napiše Mobi Dik -a.

Još od svog objavljivanja 1851. godine, Mobi-Dik je pokrenuo maštu svojim proročkim, digresivnim i opasnim temama. Toliko je pomračilo istinitu priču na kojoj je roman zasnovan. Ali tu priču iz stvarnog života, priču o osvetoljubivom kitu koji hvata kitolovski brod – sada je Ron Hauard prilagodio u pravom ludom stilu. Film „U srcu mora“ zasnovan je na istoimenoj knjizi pomorske istorije Natanijela Filbrika.

Priča ide ovako. Godine 1819, brod kitolovac Eseks je isplovio iz Nantaketa. Godinu dana nakon putovanja, 2.000 nautičkih milja (3.700 km) zapadno od Južne Amerike, osmatračnica je primetila gomilu kitova. Harpunisti su krenuli u svojim malim kit čamcima da poberu svoju blagodat.

Ali jedan od tih malih čamaca, onaj prvog pomoćnika Ovena Čejsa, bio je razbijen u komade kitovim repom. Posada se vratila u Eseks, nakon čega su, prema Čejsu, videli „velikog spermaceti kita dužine oko 85 stopa kako ide direktno ka njima kao da je ispaljen iz osvete“.

Kit je udario u Eseks. A kada se drugi put zabio u brod, bilo je očigledno da će potonuti. Preostala posada od 20 ljudi, hiljadama milja od kopna, spasila je ono što je mogla i ukrcala se u tri mala čamca od kedra.

Tako je počela neverovatna priča o pomorskom opstanku. Muškarci su proveli više od tri meseca na moru i morali su da pribegnu kanibalizmu da bi preživeli. Kapetan Polard i Čarls Remsdel otkriveni su kako grizu kosti svojih drugova u čamcu. Oven Čejs, Lorens i Nikerson su takođe preživeli da ispričaju priču. Ukupno je izgubljeno sedam mornara.

Klanje kitova

Odnos između ljudi i kitova dugo je bio paradoks. Privučeni smo njihovom misterijom i inteligencijom, u strahu pred njihovom veličinom i gracioznošću, a ipak smo lovili mnoge kitove do skoro izumiranja, a i danas koristimo delfine i orke za vojne manevre i zabavu. Najverovatniji razlog zašto se istorijski kit okrenuo na Eseks nije bila osveta, već samoodbrana. Možda je to bila zaštita mladunaca koja su rutinski klana.

Izveštaj Ovena Čejsa iz prve ruke o kitu ga opisuje kao mužjaka, i to je odredilo način na koji većina izveštaja govori o incidentu. Ali, naravno, postoji najmanje 50% šanse da je kit koji je napao čamac bio ženka. Kitovi spermatozoidi su matrijarhalni, formiraju jake društvene grupe, čuvaju i hrane mladunce jedni drugima i deluju kolektivno kako bi zaštitili svoje mlade. Ako budu ugrožene, nekoliko ženki će formirati ono što je poznato kao margarita (tratinčica) oko mladog kita kome je potrebna zaštita da bi se odbranio od napada. U međuvremenu, kitovi mladunci su usamljeni i napuštaju grupu u zrelosti, vraćajući se samo da bi se parili.

Kitovo ulje

Kit i U srcu mora i Mobi Dik je harizmatična zver, čini se da označava mnoge savremene teme – kapitalizam, religiju, kolonijalizam, moral, ekologiju, rasizam. Kit je, kao i kanarinac u rudniku, takođe ekološki barometar. U našoj potrazi i dominaciji nad prirodom, otkrivamo sopstvene mane i ranjivosti.

U potrazi za kitovim uljem, ovi nesrećni pomorci su prešli neizrecivi tabu kanibalizma. I dok su se dobri kvekeri iz Nantaketa borili za ukidanje ropstva, oni su takođe nastavili da teže plemenitom pripitomljavanju divljaka koje su nailazili na kitolovskim putovanjima. Stavljajući misionare među kanibale…

Kitovi koje su ljudi iz Nantaketa brutalno hvatali na moru bili su jedna od prvih globalnih roba. Njihovo ulje je osvetlilo i podmazilo industrijsku revoluciju, generišući ogromna bogatstva. Lov na ova stvorenja u potrazi za gorivom danas može izgledati arhaično, ali to je bila istorijska verzija uglja ili gasa, ključna za svetsku ekonomiju. Pred kraj filma stari Tomas Nikerson kaže: „Čujem da je neko pronašao naftu bušenjem u zemlju. Ko bi pomislio!”

Pratite Portal Dnevni Puls na TelegramuFejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!

Dnevni Puls/Mediji