Osam najstarijih hramova iz antičkog vremena

Stare građevine su oduvek fascinirale istraživače i tragače za istinom, kao i radoznale rekreativce. One su uvek privlačile poglede i u sebi nosile tajanstvene priče vezane za svoje poreklo i otpornost na zub vremena i ratove koje su preživele. Ljudi su od najranije civilizacije obožavali bogove i gradili hramove u njihovu čast. Danas mnoge od ovih impresivnih građevina još uvek stoje kao svedočanstvo genijalnosti naših najstarijih predaka ili nekih naprednijih civilizacija!?

U nastavku vam Dnevni Puls razotkriva osam najstarijih hramova iz antičkog vremena i njihove lokacije.

Gobekli Tepe, Turska – Starost preko 11.500 godina

Izgleda da je Turska bila središte antičkog sveta. Ukoliko prošetate nekom livadom danas u Turskoj, postoji velika verovatnoća da ćete se spotaknuti o neki drevni predmet ili artefakt.

Stoga ne čudi što je Turska dom najstarijeg poznatog hrama koji postoji, Gobekli Tepe. Veruje se da je Gobekli Tepe prvi put podignut između 9600 i 8200 godina pre nove ere u južnoj Turskoj, čime je Gobekli Tepe najtarija verska građevina na svetu.

Istoričari veruju da su hram izgradili rani lovci sakupljači. Lokalitet se sastoji od više kamenih krugova ukrašenih stubovima i gravurama životinja i sveštenika. To nam daje redak uvid u verovanja naroda Gornje Mesopotamije tokom ovog perioda.

Sama lokacija nije otkrivena sve do kasnog 20. veka. Na lokalitetu trenutno rade različite grupe arheologa iz celog sveta. Neki stručnjaci tvrde da bi moglo potrajati i više od 50 godina da se otkrije celo gradilište i još mnogo godina nakon toga da se u potpunosti razume sve što je pronađeno.

Gobekli Tepe /Osam najstarijih hramova iz antičkog vremena

Hram Amada, Egipat – Star više od 3500 godina

Slično Turskoj, Egipat je zemlja koja takođe obiluje sa arheološkim nalazištima. Jedan od najstarijih je hram Amada, najstariji egipatski hram koji je ikada pronađen u Nubiji. Hram datira oko 1500. godine pre nove ere, tokom egipatske 18. dinastije.

Veruje se da je njegovu izgradnju naredio faraon Tutmozis III. Posvetio je hram glavnom egipatskom bogu Amonu i Re-Horahtiju, bogu sunca. Tutmozis III je možda naredio njegovu izgradnju, ali nikada nije video završetak hrama. Njegov sin, Amenhotep II, nastavio je Amadinu gradnju nakon očeve smrti, fokusirajući se na poboljšanje dekoracije hrama.

Ispostavilo se da su ovi ukrasi bili rudnik zlata za arheologe i egiptologe. Unutar hrama, arheolozi su pronašli dobro očuvane i majstorski isečene šarene reljefe. Ovi reljefi prikazuju Tutmozisa i njegovog sina Amenhotepa kako ih grle različiti egipatski bogovi. Uz reljefe su pronađena dva natpisa koji opisuju različita vojna dostignuća dva faraona.

Hram, zajedno sa nekoliko drugih impresivnih drevnih spomenika, ponovo je otkriven 1960-ih. Hram je se tu nalazio kada je egipatska vlada gradila Asuansku visoku branu. Hram je morao da bude premešten sa prvobitne lokacije na više tlo kako bi se izbegao rizik od poplava.

Osam najstarijih hramova iz antičkog vremena
Hram Amada/Osam najstarijih hramova iz antičkog vremena

Hipogeum Hal-Saflijeni, Malta – Star više od 4.700 godina

Egipat je nepresušni izvor novih otkrića i najbolje mesto za arheologe, međutim, sada se selimo na Maltu. Možda nećemo uvek povezivati Maltu sa drevnom istorijom, ali u stvari, mala ostrva poseduju zaista impresivne znamenitosti. Krunski dragulj ostrva je verovatno Hipogeum Hal-Saflijeni, koji je izgrađen oko 2500. godine pre nove ere. Najimpresivnija stvar u vezi sa ovim hipogeumom? Izgrađena je potpuno pod zemljom!

Da biste posetili ovaj masivni neolitski hram, morate pratiti ogromne krečnjačke stepenice niz razne uske prolaze. Na lokalitetu se nalazi nekropola za koju su istoričari verovali da je nekada držala ostatke najmanje 7.000 ljudi. Pored impresivne nekropole, lokalitet uključuje hram i svetilište. Dok većina lokaliteta datira od oko 2500. godine pre nove ere, neki delovi su možda stari i 4000. godina pre nove ere.

Hram su slučajno otkrili graditelji 1902. godine. Nesvesni važnosti onoga što su iskopali, u početku su pokušali da prikriju svoje otkriće kako ne bi zaostali sa radom. Srećom, nisu napravili previše štete. Zbog svoje podzemne prirode i činjenice da je toliko dugo bio skriven, Hipogeum je jedan od najbolje očuvanih od svih drevnih hramova. Hipogeum je deo Uneskove svetske baštine.

Hipogeum Hal-Saflijeni/Osam najstarijih hramova iz antičkog vremena

 

Hadžar Kim i Mnajdra, Malta – Stariji od 5.000 godina

Hipogeum je možda najpoznatiji drevni hram na Malti, ali nije najstariji na ostrvu. Ta čast pripada Hadžar Kimu i Mnajdri. Veruje se da ova dva hrama, udaljena samo 500 metara, datiraju između 3700. i 3200. godine pre nove ere. Pre otkrića Gobekli Tepea, oni su držali rekord za najstarije poznate hramove na svetu.

Ova dva praistorijska kamena hrama nalaze se na vrhu litice i gledaju na Sredozemno more. Slično hipogeju, dva hrama su u izuzetno dobrom stanju, posebno velike kamene ploče koje čine vrata, niše i apside, ili velika polukružna udubljenja hramova. Hadžar Kim se takođe može pohvaliti impresivnim monolitom koji teži najmanje dvadeset tona!

Veruje se da su hramovi izgrađeni da obožavaju sunce i proslavljaju smenu godišnjih doba. Tokom ekvinocija, svetlost ulazi u Hadžar Kim kroz eliptičnu rupu koju su graditelji na neki način izbušili kroz kamen.

Hram Mnajdra se sastoji od tri hramske strukture. Svi datiraju iz malo drugačijih perioda. Najstariji datira oko 3600-3200 pre nove ere, južni hram je oko 3150-2500 pre nove ere, a najnoviji dodatak, centralni hram, izgrađen je poslednji i postavljen između druga dva.

Kada je prvi put otkriven 1840. godine, lokalitet je bio izuzetno dobro očuvan. Nažalost, 2001. godine hram Mnajdra su napali vandali. Oni su srušili i razbili više od 60 megalita i ispisali grafite preko njih. Srećom, šteta je popravljena i uglavnom je neprimetna. Gradilište je ponovo otvoren za uglednu javnost 2002. godine.

Hadžar Kim i Mnajdra/Osam najstarijih hramova iz antičkog vremena

Stounhendž, Engleska – Star preko 5.000 godina

Najpoznatiji Zapadni hram je svakako Stounhendž. Veruje se da je izgradnja kamenih krugova koji čine Stounhendž počela pre oko 5.000 godina.

Lokalitet kakav danas poznajemo je nešto kasnije, izgrađen oko 2500. godine pre nove ere. Sastoji se od simetričnog rasporeda masivnih plavih kamenja težine do četiri tone svaki. Osim same veličine kamenja, lokacija možda neće izgledati tako impresivno kao  za neke druge hramove sa ove liste, međutim, naširoko se smatra impresivnim inženjerskim podvigom.

Istoričari su se borili da saznaju mnogo o Stounhendžu, a on je još uvek okružen misterijom. Još uvek ne znamo zašto je izgrađen, ali istoričari pretpostavljaju da je možda prvobitno izgrađen kao hram za obožavanje starih zemaljskih božanstava. Drugi su tvrdili da je korišćen ili za obožavanje ljudskih predaka, druidskog hrama ili za obožavanje sunca i zvezda.

Stounhendž je od 1986. godine na Uneskovoj listi svetske baštine. Danas je to popularna turistička atrakcija i mesto hodočašća tokom letnjeg i zimskog solsticija savremenih paganskih posetilaca.

Osam najstarijih hramova iz antičkog vremena
Stounhendž/Osam najstarijih hramova iz antičkog vremena

Veliki zigurat Ura, Irak – Star preko 4.000 godina

Veliki zigurat Ura nalazi se na prosturu današnjeg Iraka, a nekada je bio deo Mesopotamije. To je jedan od najstarijih i najbolje očuvanih drevnih zigurata, ili stepenastih piramida. Datira iz drevne Mesopotamije i veruje se da je izgrađena oko 2100. godine pre nove ere.

Hram je izgrađen u drevnom gradu Ur, koji je bio veliki sumerski grad-država i najranija poznata civilizacija u južnoj Mesopotamiji. Sagradio ga je kralj Ur-Name da bi obožavao drevno sumersko božanstvo, Nani, takođe poznato kao Suen.

Današnji hram je impresivan, dugačak je oko 64 metra, širok 46 metara i visok skoro 30 metara. Neverovatno, arheolozi veruju da je hram nekada bio mnogo veći u prošlosti, jer danas su preživeli samo temelji.

Sumerski narod je verovao da je Nani toliko zadovoljan hramom da ga je učinio svojim zemaljskim domom, pa je na vrhu hrama postavljeno malo svetilište. Pošto su ostali samo temelji, to se saznalo od starogrčkog pisca i geografa Herodota.

Zigurat u Uru je doživeo dve velike restauracije. Prva je bila novovavilonskog kralja Nabonida 600. godine pre nove ere. Druga restauracija bila je tokom 1980-ih od strane tadašnjeg iračkog lidera Sadama Huseina. Husein je dao obnoviti delove zigurata, uključujući stepenište i donju fasadu. Nažalost, lokacija je zatvorena za javnost od 2003. godine i bila je dostupna samo vojnom osoblju.

Veliki zigurat Ura/Osam najstarijih hramova iz antičkog vremena

Hram u Luksoru, Egipat – Star preko 3.500 godina

Hram u Luksoru se nalazi u Egiptu na istočnoj obali Nila. Veruje se da je gradnja počela između 1100. i 1600. pre nove ere. Najpoznatiji je po aveniji sfingi i ogromnom pilonu Ramzesa II.

Završetak masivne strukture trajalo je dugo, a izgradnja se nastavila tokom vladavine nekoliko faraona, uključujući Amenhotepa III, Ramzesa II i Tutankamona. Umesto da bude posvećen samo jednom bogu ili kralju, veruje se da je hram izgrađen da poštuje koncept kraljevstva.

Pošto su razni faraoni stalno dodavali lokaciju, to je mešavina različitih stilova i drevnih struktura. Danas se smatra najvećim i najvažnijim lokalitetom u starom Egiptu.

Osam najstarijih hramova iz antičkog vremena
Hram u Luksoru/Osam najstarijih hramova iz antičkog vremena

Džgantija, Malta: stara preko 5.000 godina

Veruje se da je kompleks hrama Džantija drugi najstariji poznati hram na svetu i jedan je od najstarijih struktura koje još uvek postoje. Oni su najstariji hramovi na Malti, za koje se veruje da su izgrađeni između 3600. i 700. godine pre nove ere.

Hramovi su dobili svoje ime od malteške reči za džinovski, džgant. Žive u skladu sa svojim imenom. Hramovi se sastoje od gigantskih blokova koralskog kamena, od kojih su mnogi teški i do 55 tona i visoki su preko 5 metara. Lokalitet je toliko impresivan da su meštani dugo vremena verovali da su hramovi dom rase divova i da ih je izgradio džin po imenu Sunsuna.

Arheolozi veruju da su hramovi Džgantija verovatno izgrađeni za obožavanje Velike Majke Zemlje, megalitske boginje plodnosti. Dokazi sugerišu da su je obožavali ritualima plodnosti, koji su uključivali žrtvovanje životinja jer je područje prepuno kostiju.

Osam najstarijih hramova iz antičkog vremena
Džgantija/Osam najstarijih hramova iz antičkog vremena

Pratite Portal Dnevni Puls na TelegramuFejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!

Dnevni Puls/AO