Pre više hiljada godina, dete iz Naske, današnji Peru, žrtvovano je kao deo drevnog rituala, a glava mu je odsečena na vratu i napravljena kao vrsta trofeja. Nova analiza jedne dlake iščupane sa lobanje mumije otkriva da je dete konzumiralo psihoaktivni kaktus pre pogubljenja, kao deo ceremonije.
Sačuvana glava deteta(dete iz Naske) bila je jedan od 22 ljudska ostatka povezana sa drevnim društvom Naska koji su ispitani u novoj studiji; svi ovi pojedinci živeli su tokom pre-španske ere (3500 p.n.e. do 476. ne) i bili su sahranjeni u blizini južne obale Perua, gde su iskopani tokom projekta Naska, dugotrajnog arheološkog programa koji je počeo 1982.
Dok naučnici nisu sigurni u pogledu pola i starosti deteta žrtve u trenutku smrti, oni su izvestili da je dete progutalo kaktus San Pedro (Echinopsis pachanoi), bodljikavu biljku koja se smatra zbog svojih „snažnih halucinogenih svojstava“ i koju koriste autohtone civilizacije Amerike u tradicionalnim lekovima i tokom rituala.
„Glava trofeja je prvi slučaj konzumiranja San Pedra od strane pojedinca koji živi na južnoj peruanskoj obali“, rekla je za Live glavni autor studije Dagmara Soča, doktorant u Centru za andske studije Univerziteta u Varšavi u Poljskoj. Nauka.
To je ujedno i prvi dokaz da su neke od žrtava koje su pretvorene u trofejne glave dobile stimulanse pre nego što su umrle.
Za istraživanje, Soča i njen tim prikupili su uzorke pojedinačnih dlaka sa četiri trofejne glave, od kojih su tri pripadale odraslima, i sa 18 mumija i odraslih i dece. Toksikološka ispitivanja su otkrila da su mnogi od preminulih konzumirali neku vrstu psihoaktivne ili stimulativne biljke pre smrti.
Među progutanim predmetima nalazili su se listovi koke, poznati kao izvor psihoaktivne supstance kokain, kao i kaktus San Pedro, koji sadrži meskalin, psihodeličnu drogu.
Istraživači su takođe otkrili tragove Banisteriopsis caapi, glavnog jedinjenja u ajahuasci, halucinogenom napitku koji sadrži harmin i harmalin (dva jedinjenja koja se koriste u savremenim antidepresivima).
Bilo je prilično zanimljivo videti koliko ljudi ima pristup (ovim biljkama) – rekla je Soča.
„Takođe smo želeli da otkrijemo puteve trgovine nekim od ovih drevnih biljaka. Na primer, listovi koke se nisu uzgajali na južnoj obali Perua, pa su morali da se tamo donesu ili iz severnog Perua ili iz regiona Amazonije.“
Upotreba droge datira od 100. pre nove ere do 450. godine nove ere, otkrili su istraživači.
Vidimo da je ova tranzicija rano počela i zapravo možemo da pratimo trgovinsku mrežu – rekla je Soča.
Naše istraživanje pokazuje da su ove biljke bile izuzetno važne za različite kulture zbog medicinskog ili vizionarskog efekta. Pogotovo što nema (pisanih zapisa) iz ovog vremenskog perioda, tako da ono što znamo o Naski i drugim obližnjim kulturama je iz arheoloških istraživanja.
Šesnaest godina pre ove studije, Rajner Busman, profesor na Odseku za etnobiologiju na Institutu za botaniku na Državnom univerzitetu Ilia u Tbilisiju, Gruzija, i šef botanike u Državnom muzeju prirodne istorije Štutgart u Nemačkoj, objavio je studiju u časopisu za etnobiologiju i etnomedicinu koji ispituje upotrebu lekovitih biljaka od strane autohtonih zajednica u severnom Peruu.
Poput Soče, ispitivao je trgovačke puteve različitih kultivisanih biljaka u ovom delu sveta.
„U ovom regionu se uvek odvijala mala trgovina, sa biljkama koje su se trgovale od Amazona uzduž i popreko“, rekao je Busman, koji nije bio uključen u novo istraživanje.
Ove biljke su se tradicionalno koristile u ceremonijalne ili medicinske svrhe, a ponekad su bile kombinovane. Nikada nisam video izveštaje o rekreativnoj upotrebi. Za ove kulture uvek je postojala određena svrha.
Ali dok dokazi sugerišu da su se ove biljke konzumirale kao lekovi i za ceremonije, naučnici i dalje imaju pitanja o tome koliko je bila rasprostranjena potrošnja u kulturi Naska, rekla je Soča.
„Zapravo ne znamo koliko često su se ove (biljke) koristile“, rekla je ona.
„U slučaju San Pedra, nije dobro očuvan u arheološkom kontekstu, a u slučaju listova koke i Banisteriopsis caapi, nikada nije pronađeno da rastu u ovom regionu tokom tog vremenskog perioda.
Pored ljudskih ostataka, Soča i njen tim su takođe pronašli razne grobne predmete na mestima sahranjivanja, uključujući tekstil, keramičke posude, alate za tkanje i čuspu – vrstu torbe koja se koristi za nošenje listova koke.
Nalazi će biti objavljeni u izdanju časopisa Journal of Archaeological Science za decembar 2022.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru i Gab-u!