Pre skoro pola veka Albanci sa Kosova počeli su masovne proteste i sukobe s policijom, a sve sa ciljem otcepljenja južne srpske pokrajine od Srbije
Albanci su pre 48 godina počeli sa akcijom razbijanja SFRJ i otcepljenja Kosova i Metohije od Srbije, ali su to tadašnje vlasti, na čelu sa Josipom Brozom videle kao najobičniji studentski bunt, a drug Tito im je tada čak i poručio da su u pravu!
Vi mladi, dokazali ste se, vi ćete postepeno preuzeti vlast na Kosovu – rekao je tada okupljenim demonstrantima Ismail Balja.
Nemiri su počeli pre 48. godina, a glavni vinovnici bili su studenti Prištinskog univerziteta, pre svega sa Filozofskog fakulteta. U ranu zoru sledećeg dana dolazi do intervencije oružanih jedinica JNA, koje su „ugušile“ ovaj bunt.
Šiptarska pobuna 1968. doprinela je da se u Ustav iz 1974. Kosmet, ustavno, približio republikama. I rukovodstvo je bilo za republiku Kosmet, kao i Fadilj Hodža i Mahmut Bakali.
Međutim, ovaj radikalan politički zahtev albanskih demonstranata samo se delimično mogao pripisati odvažnosti kosovskih Albanaca. Okolnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni stvorile su idealnu „političku klimu“ za njihovu pobunu.
Pročitajte još:
- Misteriozni tuneli pronađeni ispod škole
- Nato Srbi iz Crne Gore napadaju Srbiju
- Afrodizijak koji privlači muškarce kao magnet – Žene ovo moraju da praktikuju
Naime, indikativno je da se Albanci 1981. godine, kao uostalom i 1968, dižu na bunu nakon „odlaska“ autoritarnih ličnosti sa političke scene.
Godine 1968. to je bila smena Aleksandra Rankovića, početkom 80-ih to je bila smrt Josipa Broza Tita.
Pre pola veka i kasnije, Albanci s pravom pretpostavljaju da će (ne)nadani odlazak ovih ličnosti dovesti do preraspodele moći između federalnih jedinica (republika) i da je realno očekivati slabljenje pozicija srpskog rukovodstva.
Pratite Portal Dnevni Puls na Fejsbuku i Viberu!
Dnevni Puls/telegraf.rs