Прехрамбена индустрија је разграната, а легитимне светске компаније, као и криминалне организације нашле су „пречицу“ за брзу зараду великог новца.
Када су у питању укуси и деликатеси из кухиње које волимо, ствари нису баш онакве како изгледају на први поглед. Било да се ради о уљу од тартуфа, ванилији, шафрану или меду, оригинални састојци су често превише ретки а самим тим и веома скупи, те не могу да задовоље глобалну тржишну потражњу.
Као решење овог проблема и легитимне светске компаније, као и криминалне организације нашле су “пречицу” за зараду великог новца, и то тако што нуде много јефтиније алтернативе за све тражене производе, пише Бусинесс инсидер.
Иако постоје потпуно легални начини да се то уради, постоји и глобална “лажна прехрамбена индустрија” за коју се процењује да вреди 40 милијарди долара годишње, која штети легитимним произвођачима, финансира криминалне активности, па чак и потенцијално штети потрошачима.
Ово су неке од намирница које се најчешће фалсификују.
Пармезан
Љубитељи вина знају да је прави шампањац само онај који долази из регије Шампањ.
Исто тако, пармезан је само пармезан ако долази из Парме, односно регије Емилија-Ромања, која је дом посебим бактеријама које сиру дају препознатљив укус.
Само 300 млекара у овој области има сертификат за производњу аутентичног Пармигиано-Реггиана, који мора да одлежи најмање годину дана да би се постигли кристали од изузетног значаја умами укуса.
Точкови аутентичног пармезана су обележени шаблонима и печатом ДОП за “Деноминазионе ди Оригине Протетта”, што указује да је дошао са правог места.
Италијански пармезан је лако доступан у вец́ини продавница, али друге опције могу бити јефтиније из неколико разлога: пармезан произведен у Америци мора да одлежи само 10 месеци, док друге рендане мешавине могу легално да садрже до 4 одсто филера, попут пиринчаног брашна или целулозе од дрвене пулпе.
Ванила
Заиста нема ничег “обичног” у вези са правом ванилом.
Арома је резултат пажљиво ручно опрашеног цвец́а орхидеја, чије се махуне потом беру и масирају како би се ослободио ванилин, пре него што се потопи у воду и алкохол да би се добио екстракт.
Ово је један од разлога зашто је само 1 одсто производа који се продају са укусом ваниле направљен од аутентичне ваниле.
Ванилин произведен у лабораторији може се добити из нафте, користец́и уље каранфилиц́а, дрво или кору за производњу вештачке ароме.
Мед
Можда је изненађујуће што се мед налази на овој листи, али процене показују да је чак једна трец́ина меда који се тргује на међународном нивоу лажна.
Укратко, глобална потражња је једноставно више него што пчеле могу да произведу.
Вец́ина светског меда долази из Кине, која је такође место одакле потичу и фалсификоване верзије.
Да би заокружили понуду, неки произвођачи мешају прави мед са вештачким филерима попут кукурузног сирупа, глукозе или шец́ера од пиринча, шец́ерне трске или репе.
Та обрада, или било која прерада, има тенденцију да уништи најбоље нутритивне и здравствене квалитете природног меда, претварајуц́и га у ништа више од јефтиног шец́ера, истиче списатељица и сомелије меда Сара Виндам Луис.
Кафа
– Кафа је велики, велики бизнис и историјски је била исечена са било чиме што је смеђе: загореним папиром, загореним кукурузом, пиљевином – каже новинар Лари Олмстед.
Млевена кафа је такође допуњена млевеним жиром, јечмом и пшеницом.
Кафа у целом зрну природно има мање филера, али изазови узгоја и узгоја великих количина могу довести до значајних разлика у квалитету.
Потребно је око 1.500 плодова кафе да се добије око 500 гр зрна, а најбољи произвођачи кафе користе само ручно убране зреле плодове.
Мађутим, машине за бербу не разликују зреле и незреле плодове, сакупљају све и прерађују их заједно.
Услед много корака у ланцу снабдевања кафом, порекло зрна је тешко пратити.
Екстра девичанско маслиново уље
Екстра девичанско маслиново уље је мета фалсификатора још од времена старог Рима, где су криминалци продавали лошије маслиново уље или мешавине других уља као тражено и цењено екстра девичанско маслиново уље.
Вец́ина екстра девичанског маслиновог уља и даље долази из Шпаније, Италије или Грчке, где се свеже цеди из зрелих маслина, без употребе топлоте или хемикалија.
Вибрационе машине отресу плодове са стабала маслине, који се затим мељу у густу пасту, врте, пресују. Висококвалитетно уље може да кошта 9 евра по боци од 480 мл. Преваранти су успоставили операције усред легитимних, тако да уочавање фалсификата може бити посебно тешко без теста укуса.
Уље од татруфа
Упркос свеприсутности уља од тартуфа, прави тартуфи су невероватно ретки.
– Оно што се зове уље од тартуфа се у потпуности прави у лабораторији. Нема никакве везе са печуркама – рекао је Олмстед.
Само један дивљи бели тартуф тежак 70-80 грама, може да кошта нешто више од 90 евра, тако да је ова гљива је популарна мета за фалсификовање.
Црним тартуфи се могу узгајати али потребно шест година порасту.
Фалсификовано уље од тартуфа је обично мешавина маслиновог или сунцокретовог уља, ароматизована синтетичким једињењем добијеним из нафте званом 2,4-дитиапентан.
Једини начин да будете сигурни да је оно што једете прави тартуф је да видите како је га рендају пред вама, пише Бизнис Инсајдер.
Шафран
Шафран је најскупљи зачин на свету које се добија од нити његовог цвета, Цроцус Сативус. Произвођачима је потребно две године за узгој цвећа и бербу, а резање и сортирање се обавља ручно.
Да би добили један килограм шафрана потребно је око 150.000 цветова, па не чуди што овај зачин има вртоглаву цену, нити што често покушавају да га лажирају. Преваранти настоје да опонашају производ црвено обојеним сеном, коњском длаком, кокосовим нитима и корењем разних биљака.
Пратите Портал Дневни Пулс на Виберу!
Дневни Пулс/објектив.рс