Cene energenata eksplodirale su u nebo, a Rusija spaljuje ogromne goličine prirodnog gasa na granici s Finskom.
Stručnjaci ističu da se isti gas pre izvozio u Nemačku. Postrojenje u blizini granice s Finskom svaki dan sagoreva gas u vrednosti od čak 10 miliona dolara. Ali nije stvar samo u ceni i gasu. Naučnici su zabrinuti da će ogromna količina ugljen-dioksida i čađi koja se stvara pri sagorevanju gasa dodatno pogoršati topljenje arktičkog leda.
Analiza Ristad enerdžija, nezavisne energetske konsultatnske kompanije, pokazuje da se svakodnevno spali 4,34 miliona kubnih metara gasa.
Građani Finske koji žive na granici sa Rusijom još od početka leta upozoravaju na velike plamenove na horizontu koji stižu iz novog LNG postrojenja u Portovaju, severozapodno od Sankt Peterburga. Portovaja se, inače, nalazi u blizini kompresorske stanice na samom početku gasovoda Severni tok 1 koji transferuje gas u Nemačku.
Podsećanja radi, snabdevanje kroz Severni tok 1 ograničena je od sredine jula za šta Rusi krive „tehničke probleme“. Ali, jasno je da je reč o političkom potezu Kremlja koji na ovaj način kažnjava Evropu za vojnu i ekonomsku pomoć Ukrajini.
Iako je izgaranje gasa najnormalnija stvar u postrojenjima za preradu, obično se radi o tehničkim i bezbednosnim razlozima, razmjere ovog izgaranja zapanjile su stručnjake.
https://twitter.com/PekkaTMakinen/status/1563009115873767424?s=20&t=USbkcswiqWqTPZid-tAghg
„Nikada nisam videla da LNG postrojenje toliko bukti“, upozorava Džesika Mekarti, stručnjakinja za satelitske podatke sa Univerziteta Majami u Ohaju. „Još početkom juna smo registrovali ogromne plamenove koji jednostavno ne nestaju. Ostaju nenormalno visoki.“
Analitičari se slažu da paljenje nipošto nije slučajno i da je odluka o spaljivanju gasa najverovatnije donesena iz operativnih razloga.
„Gasni operateri često oklevaju da zatvore postrojenja iz straha da bi ponovno pokretanje moglo biti tehnički teško ili skupo, a to je verovatno i sada slučaj“, izjavljuje Mark Dejvis, izvršni direktor kompanije Kapterija koja se specijalizovala za učinkovito spaljivanje gasa.
Gasprom, vlasnik postrojenja u kojem se spaljuje gas, u međuvremenu nije odgovorio na zahteve za komentar o spaljivanju tolikih količina gasa, ali pretpostavlja se da je odluka donesena u skladu s trgovinskim embargom Rusije.
„Možda su neki ventili pokvareni i ne mogu ih zameniti, zbog trgovinskog embarga oni nisu u mogućnosti da proizvedu visokokvalitetne ventile potrebne u preradi nafte i gasa“, komentariše Esa Vakilainen, profesorica energetskog inženjerstva sa finskog univerziteta LUT.
U Ristad enerdžiju misle drugačije: „Ovo je podsetnik na dominaciju Rusije na evropskom tržištu energenata. Ne može biti jasnijeg signala – Rusija može sutra rušiti cene energije. Inače, to je gas koji bi se izvozio preko Severnog toka 1 ili nekakve njegove alternative.“
Podsjećanja radi, cene energenata širom sveta eksplodirale su nakon što su ukinute mere zabrane zbog kovida i kako su se privrede postupno vraćale u normalu. Ekonomijama je odjednom trebalo više energije, što je stvorilo pritom neviđeni pritisak na dobavljače. Na sve se nadovezalo i rat u Ukrajini koji je Evropu gurnuo u potpuni energetski haos.
Po svemu sudeći Rusija ima viška gasa pa ga spaljuje. Evropa se trese u sred leta jer je evidentno da će doći do nestašice ovog energenta na zimu.