Si Đinping će ove nedelje napustiti Kinu prvi put posle više od dve godine na put u Centralnu Aziju gde će se sastati sa Vladimirom Putinom samo mesec dana pre nego što Si učvrsti svoje mesto najmoćnijeg kineskog lidera od Mao Cedunga.
Ovo putovanje, njegovo prvo u inostranstvo od početka pandemije, pokazuje koliko je Si siguran u Kinu, i u svoju vlast i koliko je globalna situacija postala opasna: konfrontacija Rusije sa Zapadom zbog Ukrajine, kriza oko Tajvan i posrnuta globalna ekonomija.
Si će u sredu doći u državnu posetu Kazahstanu, a zatim će se sastati sa Putinom na samitu Šangajske organizacije za saradnju u drevnom gradu na putu svile Samarkandu u Uzbekistanu, saopštili su Kazahstan i Kremlj.
Putinov spoljnopolitički pomoćnik Jurij Ušakov rekao je novinarima prošle nedelje da se očekuje da će se Putin sastati sa Sijem na samitu. Kremlj je odbio da da detalje o suštini razgovora. Kina tek treba da potvrdi Sijeve planove putovanja.
Sastanak će dati predsedniku Siju priliku da podvuče svoj uticaj dok Putin može da demonstrira naginjanje Rusije ka Aziji; oba lidera mogu pokazati svoje protivljenje Sjedinjenim Državama baš kao što Zapad nastoji da kazni Rusiju za situaciju u Ukrajini.
Po mom mišljenju, sve se svodi na Si: on želi da pokaže koliko je samouveren u svojoj zemlji i da bude viđen kao međunarodni lider nacija koje se protive zapadnoj hegemoniji – rekao je Džordž Magnus, autor knjige „Crvene zastave“, knjige o Sijevim izazovima.
Privatno zamišljam da će Si biti najviše zabrinut zbog toga kako ide Putinu i da li će Putin ili Rusija biti u igri u nekom trenutku u bliskoj budućnosti, jer Kini još uvek treba antizapadno vođstvo u Moskvi.
Produbljivanje partnerstva „bez granica“ između rastuće supersile Kine i titana prirodnih resursa Rusije jedan je od najintrigantnijih geopolitičkih događaja poslednjih godina – i ono što Zapad posmatra sa strepnjom.
Nekada stariji partner u globalnoj komunističkoj hijerarhiji, Rusija se nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. sada smatra mlađim partnerom komunističke Kine koja se ponovo oporavlja, za koju se predviđa da će prestići Sjedinjene Države kao najveća svetska ekonomija u narednoj deceniji.
Iako u partnerstvu obiluju istorijske protivrečnosti, nema znakova da je Si spreman da odustane od podrške Putinu u najozbiljnijoj konfrontaciji Rusije sa Zapadom od vrhunca Hladnog rata.
Umesto toga, dva 69-godišnja lidera produbljuju veze. Trgovina je porasla za skoro trećinu između Rusije i Kine u prvih 7 meseci 2022.
Očekuje se da će Si prekinuti presedan na kongresu Komunističke partije koji počinje 16. oktobra i obezbediti treći petogodišnji mandat na čelu.
Dok se Si sreo sa Putinom lično 38 puta otkako je postao predsednik Kine 2013. godine, on još nije lično sreo Džoa Bajdena od kada je ovaj postao predsednik SAD 2021. godine.
Si se poslednji put sastao sa Putinom u februaru samo nekoliko nedelja pre nego što je ruski predsednik naredio specijlnu vojnu operaciju u Ukrajini. Si Kinu napušta sada da bi se lično sastao sa Vladimirom Putinom i pokazao jačinu njegove vladavine.
Na tom sastanku na otvaranju Zimskih olimpijskih igara, Si i Putin su proglasili partnerstvo „bez granica“, podržavajući jedni druge uz obećanje da će više sarađivati protiv Zapada.
Kina se uzdržala da osudi operaciju Rusije protiv Ukrajine ili da je nazove „invazijom“ u skladu sa Kremljom koji rat opisuje kao „specijalnu vojnu operaciju“.
Veća poruka zaista nije da Si podržava Putina, jer je bilo prilično jasno da Si podržava Putina – rekao je profesor Stiv Tsang, direktor Kineskog instituta na Školi za orijentalne i afričke studije u Londonu.
Veći signal je to što on, Si Đinping, odlazi iz Kine prvi put od pandemije uoči partijskog kongresa. Ako bi bilo zavera protiv njega, onda bi se zavere desile. I on je jasno uveren da se zavere neće desiti jer je van zemlje.
Si, sin komunističkog revolucionara, spreman je da obezbedi istorijski treći liderski mandat na Kongresu Komunističke partije koji počinje 16. oktobra. Poslednji put je napustio Kinu u januaru 2020. godine, pre nego što je svet ušao u blokadu zbog pandemije.
Nakon što je Zapad uveo Moskvi najteže sankcije u modernoj istoriji zbog rata u Ukrajini, Putin kaže da se Rusija okreće Aziji nakon što je vekovima gledala na Zapad kao na lonac ekonomskog rasta, tehnologije i rata.
Predstavljajući Zapad kao opadajuću koaliciju u kojoj dominiraju SAD i koja ima za cilj da okova, ili čak uništi, Rusiju, Putinov pogled na svet se poklapa sa Sijevim, koji Kinu predstavlja kao alternativu poretku nakon Drugog svetskog rata predvođenom SAD.
Putinov pomoćnik Ušakov rekao je da će sastanak Si-Putina biti „veoma važan“. On nije izneo dalje detalje.
Dok Evropa nastoji da se okrene od uvoza ruske energije, Putin će nastojati da poveća izvoz energije u Kinu i Aziju.
On će takođe održati trosmerni rusko-kineski samit sa Mongolijom, potencijalno mnogo kraći put za rusku energiju od Zapadnog Sibira do Kine.
On je prošle nedelje rekao da je dogovorena glavna ruta izvoza gasa u Kinu preko Mongolije. Gasprom godinama proučava mogućnost da novi veliki gasovod, Snaga Sibira 2, putuje kroz Mongoliju i prenosi ruski gas u Kinu.
On će prenositi 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje, oko trećine onoga što Rusija obično prodaje Evropi, ili ekvivalentno godišnjem obimu Severnog toka 1.
Šangajska organizacija za saradnju, koja uključuje Rusiju, Kinu, Indiju, Pakistan i četiri centralnoazijske države, treba da primi Iran, jednog od ključnih saveznika Moskve na Bliskom istoku.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram
Dnevni Puls/Mediji