Tokom 40 godina, Luiz Kvang je mislila da je beba siroče pronađena na ulicama južnokorejskog lučkog grada Busan pre nego što je usvojili danski roditelji 1976.
Grupa koja okuplja oko 300 ljudi koji su usvojeni od strane Evropskim i Američkih porodica navodi se da nisu bili siročići, i zahtevaju da Južna Koreja ispita njihova usvajanja.
Luiz Kvang osetila je da joj se ceo osećaj identiteta srušio 2016. godine kada je njena južnokorejska agencija nesumnjivo priznala da je njena priča o poreklu fikcija koja je imala za cilj da obezbedi njeno usvajanje.
.. kaže da ste prebačeni iz dečjeg doma Namkvang u Pusanu (Busan) u KSS na međunarodno usvajanje. U stvari, to je samo napravljeno za proceduru usvajanja – napisala je Kjong Suk Li, socijalni radnik u Korejskoj socijalnoj službi, u pismu Kvangovoj nakon što je zatražila svoj originalni dosije na korejskom jeziku.
Ispostavilo se da je agencija znala za Kvangove biološke roditelje, uključujući njenog oca kojeg je kasnije upoznala.
Nema naznaka da je Kvang ikada bila u Busanu, koji je nekoliko sati vožnje od glavnog grada zemlje, Seula, gde je njen otac živeo 1976.
Nisam bila siroče. Nikada nisam bila u Busanu niti u sirotištu u Busanu – rekao je Kvang na konferenciji za novinare u Seulu u utorak.
Sve je ovo bila laž. Laž izmišljena za proceduru usvajanja. Učinjen sam nepostojećim u Koreji, da bi me izvukli iz Koreje što je pre moguće.
Kvang je među skoro 300 ljudi južnokorejskih usvojenika u Evropi i Sjedinjenim Državama koji su do sada podneli prijave u kojima pozivaju vladu Južne Koreje da ispita okolnosti oko njihovog usvajanja, za koje sumnjaju da su zasnovane na falsifikovanim dokumentima koji su oprali njihov stvarni status ili identitet.
Njihovi napori naglašavaju produbljivanje jaza između najveće svetske dijaspore usvojenika i njihove nacije koja je rođena decenijama nakon što je veliki broj korejske dece bezbrižno uklonjen iz svojih porodica tokom ludnice za izvoz dece koja je dostigla vrhunac 1980-ih.
Grupa sa sedištem u Danskoj koja predstavlja usvojenike takođe je u utorak dostavila pismo kancelariji predsednika Južne Koreje Joon Suk Jeol-a, pozivajući ga da spreči agencije da unište evidenciju ili da se osvete usvojenicima koji traže svoje korene, jer se agencije suočavaju sa sve većim ispitivanjem njihovih prošlih praksi.
Skoro 300 ljudi je do sada podnelo zahtev Komisiji za istinu i pomirenje u Seulu opisuju brojne pritužbe o izgubljenom ili iskrivljenom biološkom poreklu.
Neki usvojenici kažu da su otkrili da su agencije promenile njihov identitet da bi zamenile drugu decu koja su umrla, bila su previše bolesna da bi putovala ili ih je njihova korejska porodica ponovo preuzela pre nego što su mogla da budu poslata zapadnim usvojiteljima.
Kažu da takvi nalazi pogoršavaju njihov osećaj gubitka i ponekad dovode do lažnih susreta sa rođacima za koje se ispostavi da su stranci.
Peter Muler, advokat i suosnivač Danske korejske grupe za prava, rekao je da takođe planira da tuži dve agencije sa sedištem u Seulu. Holt Children’s Services i KSS, zbog njihove nespremnosti da u potpunosti otvore svoju evidenciju za usvojenike.
Dok agencije često navode probleme privatnosti u vezi sa rođenim roditeljima kako bi opravdali ograničen pristup, Muler ih optužuje da izmišljaju izgovore da zaobiđu pitanja o svojim praksama dok usvojenici sve više izražavaju frustraciju zbog ograničenih detalja u svojim dokumentima o usvojenju koji se često ispostavi da su netačni ili falsifikovani.
Mulerova grupa je prošlog meseca prvobitno podnela prijave od 51 danskog usvojenika pozivajući komisiju da istraži njihova usvajanja, što su vodili Holt i KSS.
Ovaj potez privukao je intenzivnu pažnju korejskih usvojenika iz sveta, što je navelo grupu da proširi svoju kampanju na Holt i KSS usvojene van Danske. Do sada primljene skoro 300 ljudi i dodatne prijave koje su uključivale 165 slučajeva iz Danske, 36 slučajeva iz Sjedinjenih Država i 31 slučaj iz Belgije, Holandije, Norveške i Nemačke.
Komisija, koja je osnovana u decembru 2020. za istraživanje zločina u vezi sa ljudskim pravima pod vojnim vladama koje su vladale Južnom Korejom od 1960-ih do 1980-ih, mora za tri ili četiri meseca da odluči da li će otvoriti istragu o prijavama usvojenih.
Ako se to dogodi, to bi možda moglo da pokrene najdalekosežniju istragu o stranim usvojenjima u zemlji, koja se nikada nije u potpunosti pomirila sa ludilom za izvozom dece koju su proizveli njeni prošli vojni lideri.
Iako rok za podnošenje zahteva komisije ističe u decembru, Muler je rekao da će njegova grupa pokušati da ubedi komisiju da zadrži otvorena vrata za više prijava usvojenih ako odluči da istraži slučajeve.
Ima mnogo više usvojenika koji su nam pisali, zvali, bili u kontaktu sa nama. Oni se plaše da se podvrgnu ovom slučaju jer se plaše da će agencije za usvajanje … spaliti originalne dokumente i uzvratiti – rekao je Muler.
On je rekao da je takva zabrinutost veća kod usvojenika koji su otkrili da su agencije promenile identitet.
Holt nije odmah odgovorio na pozive za komentar. Čun Hi Kim, radnik na usvajanju koji je u KSS-u od 1970-ih, rekao je da je agencija voljna da razgovara o pitanjima u vezi sa usvajanjem sa usvojenicima pojedinačno, ali ne i sa medijima.
Na pitanje o pismima KSS u kojima se priznaje falsifikovanje biološkog porekla, Kim je rekao: „Usvojenici kažu da su dobili takva pisma zato što jesu, i nije kao da izmišljaju stvari.“
Oko 200.000 Južnokorejaca usvojeno je u inostranstvu tokom proteklih šest decenija, uglavnom od roditelja belaca u Sjedinjenim Državama i Evropi i uglavnom tokom 1970-ih i 1980-ih.
Tadašnji vojni lideri Južne Koreje videli su usvajanje kao način da se smanji broj usta za hranjenje, reši „problem“ nevenčanih majki i produbi veze sa demokratskim Zapadom.
Posebni zakoni koji imaju za cilj promovisanje usvajanja u inostranstvu efektivno su dozvoljavali licenciranim privatnim agencijama da zaobiđu pravilnu praksu napuštanja dece jer su iz godine u godinu izvozile ogroman broj dece na Zapad.
Većinu južnokorejskih usvojenika poslatih u inostranstvo agencije su registrovale kao legalna siročad pronađena napuštena na ulici, iako su često imali rođake koje je bilo lako identifikovati ili pronaći. Ta praksa često otežava ili onemogućava traganje za njihovim korenima.
Tek 2013. godine vlada Južne Koreje zahtevala je da strano usvajanje prođe kroz porodične sudove, čime je okončana policija koja je dozvoljavala agencijama da decenijama diktiraju napuštanje dece, prenos starateljstva i migraciju.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram