Jermenija je u utorak saopštila da je skoro 50 njenih vojnika poginulo u najgorim sukobima sa Azerbejdžanom od njihovog rata pre dve godine, ali je Rusija rekla da je ubedila istorijske rivale da pristanu na brzi prekid vatre.
Posle nekoliko sati žestokih graničnih borbi tokom noći, Jermenija je pozvala svetske lidere za pomoć, rekavši da azerbejdžanske snage pokušavaju da napreduju na njenu teritoriju.
Borbe su bile najgore od kraja rata između bivših sovjetskih republika 2020. godine oko spornog regiona Nagorno-Karabaha u kojem je na obe strane poginulo više od 6.500 vojnika i civila.
Međutim, Rusija je saopštila da je uspela da zaustavi sukobe, a Ministarstvo spoljnih poslova u Moskvi je reklo da je prekid vatre dogovoren od 9:00 po moskovskom vremenu (06:00 GMT).
Očekujemo da će sporazum postignut kao rezultat ruskog posredovanja o prekidu vatre… biti sproveden u potpunosti – navodi se u saopštenju ministarstva, dodajući da je „izuzetno zabrinuto“ zbog porasta borbi.
Jermenski premijer Nikol Pašinjan obratio se parlamentu u utorak ujutro, nakon što je pozvao francuskog predsednika Emanuela Makrona, ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog državnog sekretara Antonija Blinkena da zahtevaju „adekvatnu reakciju” na „agresivna dela Azerbejdžana”.
U ovom trenutku imamo 49 poginulih (vojnika) i nažalost to nije konačna brojka – rekao je Pašinjan poslanicima.
Azerbejdžan je rekao da je takođe pretrpeo žrtve u borbama, ali nije precizirao broj mrtvih.
Ministarstvo odbrane u Jerevanu saopštilo je da su sukobi počeli u utorak rano, a da je teritorija Jermenije bila pod vatrom artiljerije, minobacača i dronova u pravcu gradova Goris, Sotk i Jermuk.
Neprijatelj pokušava da napreduje (na jermensku teritoriju) – navodi se u saopštenju.
Ali, Azerbejdžan je optužio Jermeniju za „subverzivna dela velikih razmera“ u blizini okruga Daškesan, Kelbajar i Lačin i rekao da njene oružane snage odgovaraju „ograničenim i ciljanim koracima, neutrališući jermenske vatrene položaje“.
Turska, dugogodišnji politički i vojni sponzor Azerbejdžana, optužila je Jermeniju da je odgovorna za izbijanje borbi i pozvala Jerevan da pregovara.
Jermenija treba da prekine svoje provokacije i da se fokusira na mirovne pregovore i saradnju sa Azerbejdžanom – napisao je na Tviteru ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu posle telefonskog razgovora sa azerbejdžanskim kolegom Džejhunom Bajramovim.
Pašinjan je u utorak predsedavao hitnom sednicom Saveta bezbednosti zemlje koji je pristao da formalno zatraži vojnu pomoć od Moskve, koja je prema sporazumu obavezna da brani Jermeniju u slučaju invazije strane zemlje.
Ministar odbrane Suren Papikjan i njegov ruski kolega Sergej Šojgu „održali su telefonski razgovor kako bi razgovarali o agresiji Azerbejdžana na suverenu teritoriju Jermenije“, saopštilo je ministarstvo odbrane u Jerevanu, dodajući da su se njih dvojica „složili da preduzmu neophodne korake za stabilizaciju situacije“.
Jermenija je članica Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) koju vodi Rusija, koja takođe uključuje nekoliko bivših sovjetskih republika u Centralnoj Aziji.
Jermenija je prošle nedelje optužila Azerbejdžan za ubistvo jednog od svojih vojnika u pucnjavi na granici.
U avgustu je Azerbejdžan saopštio da je izgubio jednog vojnika, a vojska Karabaha je saopštila da su dve njene trupe poginule, a više desetina povređeno.
Susedi su vodili dva rata, 1990-ih i 2020. godine, oko regiona Nagorno-Karabaha, enklave u Azerbejdžanu naseljene Jermenima.
Šest nedelja brutalnih borbi u jesen 2020. okončano je prekidom vatre uz posredovanje Rusije.
Prema sporazumu, Jermenija je ustupila delove teritorije koju je kontrolisala decenijama, a Moskva je rasporedila oko 2.000 ruskih mirovnih snaga da nadgledaju krhko primirje.
Tokom razgovora u Briselu u maju i aprilu uz posredovanje EU, azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev i Pašinjan složili su se da „unaprede razgovore“ o budućem mirovnom sporazumu.
Etnički jermenski separatisti u Nagorno-Karabahu odvojili su se od Azerbejdžana kada se Sovjetski Savez raspao 1991. Sukob koji je usledio odneo je oko 30.000 života.