Slovenac svedok - Crnogorci govorili nema veće carevine od Srbije

Ratna dešavanja na Balkanu početkom prošlog veka privukla su veliku pažnju u Sloveniji i Istri, dok su Crnogorci govorili da nema veće carevine od Srbije.

Dopisnik ljubljanskog „Slovenca” slao je izveštaje i „Novom listu” iz Rijeke, u kojima veliča uspehe srpske vojske.

On 12. jula 1913. godine piše o nesporazumu Srba i Crnogoraca koji su svojoj braći došli da se oduže za pomoć prilikom opsade Skadra. Čak 15.000 Crnogoraca je zauzelo položaje duž srpske granice prema Bugarskoj.

Dopisnik „Slovenca” izveštaj je poslao iz Orizara kod Kočana, u Makedoniji.

On navodi da je srpska vojska Crnogorce povukla sa prvih borbenih linija i poslala ih u pozadinu da budu rezerva. Za slučaj da Bugari probiju front, Crnogorci bi bili dužni da zaustave neprijatelja i odbace ga na početne položaje.

Ali, za Crnogorce je to bila uvreda.

Komandant Crnogoraca pozvao je srpskog generalštabnog pukovnika Mihajlovića i poručio mu da „zove koga treba” i da u rezervu stave koga hoće drugoga.

 Ako poštuješ crnogorski obraz, stavi nas u prvi red. Nismo ti mi dobri za rezervu, poručio je crnogorski komandant.

Prilikom zauzeća Rajčanskog Rida, Crnogorci su se borili onako kako su znali i željeli. Zarobljeni Bugari govorili su da se plaše samo dvije stvari: srpske artiljerije i Crnogoraca.

 Viđećete ko je Crnogorac, to je bio bojni poklič dobrovoljaca iz Crne Gore.

Pročitajte još:

Za njih se pričalo da rađe ginu nego napuštaju položaj, da ne znaju za uzmicanje.

Zanimljiva je još jedna anegdota vezana za Crnogorce ratnike. Crnogorska vojska nije imala nikakvo organizovano snabdevanje jedinica. Komandanti su se snalazili kako su znali i umeli da prehrane svoje trupe.

Ali, pošto su se borili u sastavu srpske vojske, Crnogorci su svaki dan dobijali po jedan hleb i komad mesa. Njihovoj sreći nije bilo kraja. Crnogorci su govorili, nema veće carevine od Srbije.

„Crnogorci ratuju stojeći. U bitku nose pušku i revolver. Jurišaju sa bajonetom a kada uđu u neprijateljske rovove, pucaju revolverom. Stari su od 16 do 50 godina i jedinice su organizovane po plemenima. Tako da brat može da pomaže bratu, rođak rođaku. Ne bune se, nisu razmaženi i među Srbima se osećaju odlično. Samo njima daju prednost i ukazuju poštovanje, zaključuje novinar iz Ljubljane.“

Pratite Portal Dnevni Puls na Fejsbuku i Viberu!

Dnevni Puls/Politika