Crnogorska javnost se ovih dana ponovo podelila – ne po ideološkim ili političkim linijama, već po pitanju ko ima pravo na slavlje, a čije slavlje mora biti predmet javne osude. Dva događaja, dva različita odnosa medija, političkih aktera i civilnog sektora, i jedna ista država koja sve teže podnosi teret dvostrukih aršina.
Prvi događaj – proslava stranačkog skupa u Radovču u Podgorici, uz pesme posvećene Pavlu Đurišiću, izazvao je buru reakcija.
Pištalo se, vrištalo, metaforički i doslovno, čupale su se kose u medijima i na društvenim mrežama. Čitava armija komentatora, analitičara, političara i NVO aktivista bila je brža od najbržih službi – svako je imao mišljenje, zahteve za izvinjenja, čak i predloge za zakonske intervencije. Sve, naravno, u ime “evropske Crne Gore” i “borbe protiv fašizma”.
Drugi događaj – proslava Dana nezavisnosti u privatnom restoranu Grahovac koji je u vlasništvu odbeglog kriminalca Ljuba Milovića, označenog kao vođu kavačkog kriminalnog klana u prisustvu funkcionera DPS-a.
I šta je usledilo? Tišina. Ne samo institucionalna, već i medijska. Nema osuda, nema poziva na odgovornost, nema moralne panike. Niko da se zapita kako je moguće da se u restoranu osobe za kojom je raspisana međunarodna poternica, bez problema “slavi državni praznik” sa funkcionerima DPS-a uz repertoar ustaških pesama.
Ova dva slučaja otvaraju ozbiljna pitanja o selektivnom moralizmu i političkom oportunizmu u Crnoj Gori. Da li je problem ideološki sadržaj pesme ili lice koje je pevalo? Da li je proslava neprihvatljiva samo kada je organizuju politički protivnici? I što je najvažnije – šta nam govori društvo u kojem su pesme opasnije od oružanih klanova?
Institucije koje se pozivaju na zakon, mediji koji se zaklinju u profesionalne standarde i civilni sektor koji se diči nezavisnošću – svi su ovih dana položili jedan važan ispit. I svi su pali. Jer ako je borba protiv ekstremizma i kriminala stvarno prioritet, onda ona mora važiti za sve – bez obzira da li se zove Radovac ili Ljubo Milović, bez obzira da li se peva četnička ili klanska pesma.
U suprotnom, suočeni smo sa sistemskom hipokrizijom – gde se ne meri težina dela, već ko ga je počinio i na kojoj je strani političkog fronta.
Pratite Portal Dnevni Puls na Viberu!
Dnevni Puls/borba.me