Smeštena u starom delu grada (Ano Poli), okružena je uskim uličicama i kaldrmom
Grčka je omiljena letnja destinacija Srba, a mnogi iskoriste priliku da, osim plaža, obiđu i i Solun, drugi po veličini i značaju grad u Grčkoj, odmah posle prestonice Atine.
Ulice ovog grada kriju bogatu istoriju, na svakom koraku su arheološki lokaliteti i građevine iz helenskog, rimskog, vizantijskog i turskog perioda. Bela kula, Rotonda, Galerijev luk, kuća Kemal-paše Ataturka, kao i vojničko groblje Zejtinlik, na kojem počivaju i naši vojnici.
Pomalo sakrivena od glavnih gradskih atrakcija i šoping molova, nalazi se Crkva Svetog Nikole Orfanosa, za koju se veruje da ju je podigao ktitor kralj Milutin Nemanjić.
Smeštena u starom delu grada Solun, crkva Ano Poli okružena je uskim uličicama i kaldrmom, iza ograde u senci maslina, pa je nije lako pronaći, ali kada u tome uspete, postaće vam jasno zbog čega je ovaj biser vizantijske arhitekture našao svoje mesto na UNESCO listi kulturnog nasleđa.
Kralj Milutin ostao je upamćen kao veliki ktitor. Još na početku svoje vladavine dao je obećanje Bogu da će podići onoliko zadužbina koliko godina bude bio na vlasti, i to obećanje je ispunio. Za života je podigao 40 crkava i manastira, a u Solunu se smatra da je bio ktitor čak tri crkve, Svetog Nikole Orfanosa, Svete Trojice i Svetog Đorđa. Uz to je bogate priloge darovao manastiru Hilandar i Svetoj Gori.
Dugo se nije moglo sa sigurnoću tvrditi ko je ktitor Crkve Svetog Nikole Orfanosa, ali su stručnjaci, analizirajući freske, došli do zaključka da je to upravo slavni vladar iz srpske loze Nemanjića.
Naročito je zanimljiva freska na kojoj je naslikan Sveti Đorđe, inače svetac zaštitnik Nemanjića, jer je na njoj predstavljen sa mačem. Živopis ove svetinje dokaz je duhovne veze između ove crkve i zadužbina koje su Nemanjići podizali u Srbiji.
Pravo čudo predstavlja i sama činjenica da su freske sačuvane nakon toliko vekova, jer su mnoge crkve u Solunu za vreme turske okupacije bile pretvorene u džamije, a njihovi životopisi uništeni.
Nas je ispred crkve dočekao otac Teodosios, koji se obradovao poseti pravoslavnih hrišćana. Posećuju ih turisti iz celog sveta, ali najmanje je Srba. Možda je za to delimično “odgovorno” radno vreme, naime, crkva je za posete otvorena ponedeljkom i četvrtkom do 13 časova.
Restauracija fresaka
U samoj crkvi trenutno je u toku proces restauracije fresaka. Ekipa stručnjaka vredno radi kako bi oživela ova umetnička dela. Već je postavljena nova ikona ktitora – Svetog kralja Milutina u jednom delu crkve.
S obzirom na to da je bio veliki dobrotvor, pored verskih objekata, podizao je i sirotišta i narodne kuhinje, a postoji mogućnost da ova crkva svoje ime (orphanos) duguje činjenici da je pored hrama postojala i neka vrsta doma za nezbrinutu decu.
Kralja Milutina za Solun veže mnogo toga. Naime, njegova četvrta i poslednja supruga, kraljica Simonida, bila je romejska princeza iz dinastije Paleologa. Data je srpskom dvoru kada je imala samo pet godina, kao zalog mira između srpskog kralja i njenog oca, cara Andronika.
Njena majka, carica Irina, zbog svađe sa mužem, odselila se iz vizantijske prestonice i živela odvojeno u Solunu. Odatle je slala bogate darove ćerki i zetu u Srbiju. Kralj Milutin je u Solunu, pored svojih zadužbina, izgradio i velelepni letnjikovac za sebe i svoju mladu suprugu.
Osim toga, u to doba svi slikari koji su živopisali freske Nemanjićkih zadužbina bili su solunski majstori, koji su važili za najbolje, što će istorija i pokazati.
Poštovanje između tašte i zeta trajalo je do same smrti carice Irine. Ona se povukla u Dramu, gde je preminula, a za Irininu smrt vezuje se Milutinova izgradnja manastira Kosenice u ovoj oblasti u kojem je carica i sahranjena.
Pratite Portal Dnevni Puls na Viberu!
Dnevni Puls/24sedam.rs