Titov tajni bunker je netaknut uprkos vremenu koje je proteklo od njegove izgradnje. U njemu još uvek rade i klima uređaji.
Tito za života nije uspeo da poseti bunker u Konjicu nakon što je izgrađen, ali prostorije koje su bile predviđene za njega i danas se čuvaju u autentičnom ruhu
Nekada jedna od najvećih jugoslovenskih vojnih tajni, Titov tajni bunker ARC DO u brdima nadomak Konjica autentično svedoči prohujalim hladnoratovskim vremenima i posetioce doslovno vodi na putovanje kroz vreme.
Na desnoj obali reke Neretve u Konjicu nalaze se tri kamuflažne zgrade za ulazak u objekat izgrađen u unutrašnjosti brda iznad kojeg se uzdiže planina Zlatar. Reč je o podzemnom objektu koji nosi naziv ARC, a što vojničkim rečnikom znači “armijska rezervna komanda“.
Podzemni grad u obliku potkovice i kodnog naziva “Istanbul“ građen je četvrt veka i završen je 1979. godine kao sklonište za tadašnjeg predsednika SFR Jugoslavije Josipa Broza Tita i vojni i politički vrh u slučaju nuklearnog rata.
Reč je o najvećem skloništu te vrste u bivšoj Jugoslaviji, a mogao je izdržati atomsku eksploziju od 24 kilotona.
Inventar Titovog bunkera nije menjan, sve mašine su sačuvane, telefoni, kao i karte Jugoslavije na zidovima. Vrata, nekada tajnog vojnog podzemnog zdanja javnosti su otvorena pre pet godina, a poseta tom kompleksu predstavlja svojevrsno putovanje kroz prošlost.
Za izgradnju ovog bunkera Tito je potrošio 4,4 milijardi evra, a bez potrebe da izađu na otvoreno, u bunkeru je 350 osoba moglo da živi šest meseci, a da im pritom ništa ne nedostaje.
Tito za života nije uspeo da poseti bunker u Konjicu nakon što je izgrađen, ali prostorije koje su bile predviđene za njega i danas se čuvaju u autentičnom ruhu.
Titov tajni bunker je javnosti otvoren tokom Bijenala savremene umetnosti 2011. godine, a i danas je svojevrsna galerija sa postavkom dela kojima o Hladnom ratu, nuklearnom oružju i ratu govore autori iz različitih delova sveta, prenosi Radio Sarajevo.
Zamenik direktora Bijenala Mirnes Baljić je za AA kazao kako je Titov tajni bunker građen u vreme velike izgradnje u celoj Jugoslaviji i kada se u Konjicu gradilo više nesvakidašnjih objekata, zgrada i fabrika, pa ljudi nisu ni shvatili da se radi o gradnji nekog tajnog vojnog kompleksa.
Na pitanje otkud kodni naziv bunkera “Istanbul“, Baljić je kazao da ne postoji dokumentacija o tome, ali da se najverovatnije taj naziv odnosi na proces zbližavanja Jugoslavije i Turske u vremenu gradnje bunkera.
„Bunker je bio stroga vojna tajna, a i radnici koji su učestvovali u njegovoj gradnji prethodno su potpisivali izjavu da će čuvati tajnu o tome“ – kazao je Baljić.
Bunker je do sada posetilo više od 8.000 ljudi.
„Izgrađen samo za mali broj ljudi, ovaj objekat je sada otvoren za posetu svima. Posetioci mogu videti tajne odaje i stvari, ali i umetnička dela iz celog sveta. Nekada je ovaj objekat bio povezan sa idejom nuklearnog rata, a danas je povezan sa modernom umetnošću“ – kazao je Baljić.
Pratite Portal Dnevni Puls na Viberu!
Dnevni Puls/telegraf.rs