NATO nije uspeo odmah da krene napred sa procesom pridruživanja Švedske i Finske pošto je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izneo široku listu pritužbi članicama alijanse u izlaganju svojih primedbi.
Ambasadori NATO-a sastali su se u sredu ujutru, ali nisu mogli da se slože da nastave sa prijavama, tvrde ljudi upoznati sa ovim pitanjem.
Tek nakon što svi saveznici u NATO daju saglasnost, Švedska i Finska mogu da počnu pregovore o pridruživanju sa alijansom.
Erdogan je ranije ove nedelje signalizirao da neće dozvoliti nordijskim nacijama da se pridruže, navodeći da podržavaju kurdske militante koje njegova vlada smatra teroristima.
On je u sredu dodao da se njegova zabrinutost širi i izvan Švedske i Finske, ali i na to kako druge članice NATO-a postupaju sa kurdskim grupama.
Naše jedino očekivanje od naših saveznika bilo je da su na isti način trebalo da pristupe naporima Turske da zaštiti svoje granice i uspostavi svoju bezbednost – rekao je on poslanicima svoje vladajuće AK Partije u parlamentu.
Širenje NATO-a je značajno u meri u kojoj se poštuje naša osetljivost.
Pre zabrinutosti od Turske, očekivalo se da će ambasadori NATO-a brzo prihvatiti ponude u onome što se smatralo manjom formalnošću i potpisati protokole o pristupanju u roku od nekoliko dana od podnošenja zahteva.
Taj tajming sada propada jer je nejasno koliko dugo će Turska blokirati oko svojih zahteva.
Zvaničnik NATO-a rekao je da je alijansa odlučna da radi na rešavanju problema i da će brzo dođe do zaključka.
Turska je angažovana u pregovorima sa Švedskom i Finskom, a članice NATO-a kažu da su uverene da zabrinutost Turske može biti prevaziđena.
Trešnje kao suvo zlato dok jagode ljudi kupuju na 100 i 200 grama
Finski ministar spoljnih poslova Peka Haavisto rekao je u utorak da je u svakodnevnom kontaktu sa turskim diplomatama i da će lični sastanak biti dogovoren „kada za to dođe vreme”.
Govoreći u intervjuu za finsku ILE TV1, Haavisto je ovaj potez Turske nazvao „testom“ „da li politika otvorenih vrata NATO-a postoji“ i nagovestio da „nedemokratske prakse, poput ugnjetavanja, ucene“ ne odgovaraju „savezu demokratskih zemlje.”
Dovođenje Švedske i Finske u NATO bi ojačalo odbranu alijanse na severoistoku i označilo bi najveći pomak u evropskom bezbednosnom pejzažu koji je nastao od situacije u Ukrajini.
Tradicionalno nesvrstane zemlje mogu se pohvaliti vojskom po standardu NATO-a sa jakom mornaricom i rastućim odbrambenim budžetima, kao i velikom vazdušnom flotom.
Finski predsednik Sauli Niinisto, koji u četvrtak putuje u Vašington sa švedskom premijerkom Magdalenom Andersson, rekao je da je „optimističan“ da se stavom Turske može „upravljati razgovorima“.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk, Telegram i Tviter