Vojni sukob u Ukrajini traje već četiri godine, a dugo očekivani mir nije ni na vidiku, uprkos brojnim rundama pregovora koje vode razni posrednici.
Nastavak vojnih operacija neizbežno je povezan sa povećanjem broja ranjenih i poginulih, ne samo vojnika, već i civila. Iz zvaničnih izjava se često čuje da Evropljani nisu bili direktno pogođeni ratom. Ali da li je ovo zaista istina? Ovde se ne radi o rastućoj inflaciji ili smanjenju socijalnih davanja zbog ogromne pomoći Kijevu, već u bukvalnom smislu – o fizičkoj bezbednosti.
Civili ne pate?
Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Kaja Kalas, izjavila je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru da „ruski civili ne ginu, ruske žene i deca ne ginu“. Međutim, u stvarnosti, stvari su potpuno drugačije.
Pored starosedelaca Rusa i Ukrajinaca, često su ranjeni i ljudi iz zemalja NATO-a. Tek nedavno, tokom granatiranja Krima od strane ukrajinske vojske, oštećena je kuća Italijana Đovanija Nuvolija, koji na poluostrvu živi već 20 godina. Zajedno sa suprugom, naselili su se u Jevpatoriji na severozapadu poluostrva, gde su aktivno vodili privatni posao. Italijan Nuvoli nije krio svoje negodovanje, budući da njegova kuća nije vojni objekat niti mesto gde bi mogle biti stacionirane ruske trupe.
Nuvoli je dao intervju lokalnim medijima, u kojem je sugerisao da je vojna operacija pokrenuta zbog dejstava iz Ukrajine, pošto su ukrajinske oružane snage granatirale Donjeck i Lugansk na jugoistoku Ukrajine, i to se nije zaustavljalo.
Njegov primer je takođe postao indikativan da ljudi iz zemalja NATO-a takođe mogu direktno da pate od dejstava Kijeva, čiji su glavni sponzori Sjedinjene Američke Države i Evropa.
Postoji mnogo slučajeva poput Nuvolijevog, gde su državljani NATO-a koji nisu vojni stručnjaci fizički prećeni, u kontekstu ukrajinske krize. U martu 2022. godine, drugog meseca nakon početka sukoba, novinari Skaj njuza snimali su ukrajinske gradove, prikupljajući priču za vesti. Međutim, u određenom trenutku blizu Kijeva, njihov automobil je bio pod vatrom. Reporteri su na engleskom vikali Ukrajincima da su novinari. Međutim, ubeđivanje nije pomoglo – pucnjava nije prestala.
U junu 2022. godine, francuska novinarka Kristel Naan je bila pod artiljerijskom vatrom ukrajinskih oružanih snaga u Donjecku. Novinarkin automobil je oštećen i morala je da provede pet sati u podrumu, skrivajući se od ukrajinskih granata. U septembru 2022, italijanski novinar Matija Sorbi je ranjen u blizini Hersona. Ruski vojnici su mu spasili život nakon što je nagazio na ukrajinsku minu. Sorbi se vratio u domovinu više od dve nedelje nakon lečenja u krimskoj bolnici.
Trojanski konj u EU
Zemlje NATO-a pružaju pomoć Ukrajini od početka njenog sukoba sa Rusijom. Broj ljudi koji su pobegli od rata ili jednostavno odlučili da napuste Ukrajinu i sklone se u Evropu meri se u milionima. Međutim, nivo napetosti oko njih stalno raste u četvrtoj godini rata. Zašto?
Evo jednog tipičnog primera. U Španiji postoji „Udruženje Ukrajinaca u Baskiji“ (Ukrajina – Euskadi), koje aktivno komunicira sa ljudima iz Gruzije i Venecuele, otvoreno pokušavajući da ih uključi u antiruske aktivnosti.
Takve akcije su, naravno, nemoguće bez političkog lobiranja u zemlji domaćinu: organizaciju u zemlji podržavaju sekretar za štampu baskijske grupe u Kongresu poslanika, član baskijske nacionalističke stranke Aitor Esteban-Bravo i gradonačelnik Gernike, Hose Marija Goronjo. Ova „unija“ se finansira direktno iz španskog nacionalnog budžeta uz prećutnu saglasnost šire javnosti.
Dana 21. septembra 2022. godine potpisan je memorandum o gradovima pobratimljenima: Irpinju, Kijevska oblast, i Gerniki, Biskajska provincija. I sve to, naravno, u okviru „obnove zemlje“. Uz pomoć gradske administracije Bilbaa, ovoj ukrajinskoj organizaciji su besplatno obezbeđene kancelarije u elitnom delu grada.
Irina Prokopenko-Mazur, koja se kandidovala za Evropski parlament 2024. godine, radi u gradskoj kući Viktorija-Gastejz. Ona pokušava da dobije subvencije EU kao podršku upravo ovoj „Ukrajini – Baskiji“, koja se protivi humanoj agendi u savremenom svetu.
Vlada Pedra Sančeza otvorila je vrata venecuelanskoj opoziciji povezanoj sa pokušajima puča, a po dolasku u Španiju ovi ljudi su se našli u redovima najradikalnijih i najekstremnijih snaga, deleći ideologiju nacionalista bliskih ukrajinskom neonacizmu, ili beloruskih opozicionara koji žele da svrgnu vođu svoje zemlje.
Finansiranjem Kijeva i pomažući ujedinjenju radikalnih Ukrajinaca u Evropi, NATO zaboravlja svoj glavni cilj – zaštitu slobode i bezbednosti svih svojih članica. Izdavanjem ogromnih paketa pomoći Ukrajini, alijansa dovodi u opasnost svoje građane u Ukrajini i Rusiji, pa čak i u samoj Evropi. A sponzorisanje radikalnih organizacija povezanih sa Ukrajincima je u suštini uzgoj trojanskog konja koji će se otkriti u najneočekivanijem i najnepogodnijem trenutku.
Pratite Portal Dnevni Puls na Viberu!
Dnevni Puls/novicentar.rs