Intrigantni drevni izumi i dalje zaokupljuju pažnju ljudi i naučnika jer njihov nastanak, svrha i dalje su misterija, a priče o njima i dalje oduševljavaju.
Lako je razmišljati o evoluciji tehnologije kao o linearnom procesu, počevši od najprimitivnijih jednostavnih mašina i samo usavršavajući se do samovozećih automobila i veštačke inteligencije koju danas imamo. Ali to nije istina.
Neke drevne kulture uspele su da razviju neke zbunjujuće složene i sofisticirane pronalaske koristeći tehnike i znanje koje je izgledalo niotkuda, a u nekim slučajevima nije ni replicirano stotinama godina kasnije. Naučnici i istoričari uvek naporno rade kako bi otkrili kako su ovi izumi nastali, ali neke tajne su zauvek skrivene.
Zaintrigirani? Čitajte dalje da biste otkrili impresivne drevne izume.
Grčka vatra
Tokom sedmog veka, Vizantijsko carstvo je bilo pod napadom osvajača sa istoka Mediterana. Srećom, imali su tajno oružje, poznato kao grčka vatra, koje je prskano sa sigurnosti vizantijskih paluba na neprijateljske brodove, pokretano uređajem koji nikada nije ponovo kreiran, ali se u drevnoj literaturi naziva „sifonom“.
Najzapanjujući aspekt je da bi grčka vatra mogla nastaviti da gori, čak i na vodi. Naučnici još uvek ne znaju od čega je napravljen.
Nakon pada Vizantijskog carstva, drevno zapaljivo oružje je nestalo i više se nikada nije koristilo.
Damask čelik
Mnogi moderni noževi i mačevi tvrde da su napravljeni od čelika iz Damaska, ali nijedan nije istinski kao damaski čelik iz legende. Tokom krstaških ratova, počeli su da se pojavljuju izveštaji koji su dokumentovali superiorni čelik sa Levanta koji je bio neverovatno oštar i fleksibilan, kao i neuništiv.
Jednom je opisana kao legura koja „mogla da preseče plutajuću maramicu, savije se za 90 stepeni i savije se unazad bez oštećenja“. Do danas niko nije uspeo da ponovi originalni recept.
Prvi seizmoskop
Žang Hengov seizmoskop je napravljen u Kini oko 132. Smatra se da je to prva mašina te vrste i da je mogao da otkrije zemljotrese sa iznenađujućom tačnošću. Korišćena tehnologija bila je daleko ispred svog vremena, a istoričari još uvek nisu sigurni kako je ovaj skok bio moguć.
Svaki zmaj predstavlja glavni pravac kompasa, a lopta bi ispala iz jednog od zmajevih usta u usta odgovarajuće žabe, pokazujući u kom pravcu se dešavala seizmička aktivnost.
Gvozdeni stub Delhija
U Delhiju, Indija, masivni gvozdeni stub je visok 7,21 m i postoji od četvrtog veka. Ono što ovaj stub čini zanimljivim je to što je potpuno bez rđe, čak i nakon više od milenijuma izloženosti spoljnim uticajima.
Naučnici su do danas zbunjeni netaknutim stanjem gvozdenog stuba. Neki veruju da je nedostatak rđe posledica sušne klime Delhija, dok drugi pripisuju jedinstveni mineralni sastav gvožđa korišćenog za njegovu izgradnju.
Eolipil
Dok Tomas Njukomen i njegova parna mašina nisu započeli Doba pare sve do 1776. godine, drevni grčki pronalazač po imenu Heron Aleksandrin izumeo je sopstvenu pneumatsku parnu mašinu još u prvom veku nove ere.
Tehnologija je bila revolucionarna, ali veoma potcenjena i u to vreme nije bila praktična. Ova prva parna mašina je doduše bila veoma slaba i proizvodila je samo minimalnu količinu obrtnog momenta.
Indijske leteće mašine
Postoje brojni izveštaji o letećim mašinama koji datiraju mnogo pre istorijskog leta braće Rajt, ali je možda najstariji do sada pronađen u Rukma Vimani, drevnom vedskom tekstu koji datira iz 400. godine pre nove ere u Indiji.
Rukma Vimana, zaslužna Maharshi Bhardvaju, sadrži skice ovih letećih mašina, kao i detaljna uputstva o tome kako da upravljate njima, pa čak i kako da ih prebacite na solarnu energiju u vremenima potrebe.
Likurgov kup
Smatra se da je Likurgova čaša nastala tokom četvrtog veka, negde u Rimskom carstvu. Kada je šolja doneta u Britanski muzej u Londonu, tamošnji kustosi su bili zadivljeni njenom sposobnošću da menja boje i neprozirnost u zavisnosti od toga iz kog pravca je svetlost padala.
Kada se osvetli sa prednje strane, čaša je tamnocrvene boje, ali kada se osvetli sa zadnje strane, svetli zeleno.
Istraživači su od tada zaključili da je napravljen korišćenjem primitivnog oblika nanotehnologije, ali kako su stari Rimljani razvili ovu tehnologiju ostaje misterija.
Drevni atomski rat
Veruje se da je Mahabharata nefiktivni prikaz dugog i drevnog rata između dve indijske plemenske porodice. Neki trenuci nasilja i razaranja u knjizi zvuče sablasno slično posledicama atomske eksplozije, odnevši milione života u roku od nekoliko dana nakon upotrebe oružja zvanog astra na originalnom sanskrtu, što se otprilike prevodi kao „lančeri“.
Ovo, naravno, izgleda nemoguće, ali kada su sprovedene studije u regionu Indije gde su se ove bitke odigrale, otkrili su neobjašnjivo visoku stopu raka i urođenih mana među drevnim stanovnicima. Ni naučnici ni istoričari nisu uspeli da rasvetle ovu misteriju.
Doktor Sušruta
Sušruta je bio indijski lekar iz devetog veka koji je redovno izvodio operacije i medicinske poduhvate koji su verovatno izgledali kao čuda u njegovo vreme. Mnoga od ovih dostignuća zabeležena su u njegovoj knjizi Sushruta Samhita.
Sušruta dokumentuje da je sam izvodio operacije koje su teške čak i po današnjim standardima, uključujući uspešno uklanjanje katarakte, rekonstrukciju nosa, kao i uspešne protetske operacije.
Hipogeum Hal Saflijeni
Ispod ostrvske države Malte nalazi se ekspanzivna podzemna nekropola poznata kao Hipogeum Hal Saflijeni. Prvobitno otkriven 1902. godine, stručnjaci veruju da je izgrađen oko 2500. godine pre nove ere od krečnjaka.
Jedna posebna soba, sada poznata kao komora proročišta, zbunjuje naučnike do danas.
Svaki zvuk koji se pravi u ovoj prostoriji pojačava se skoro 100 puta, u neverovatnom podvigu drevne akustike.
Naučnici nisu sigurni da li je to učinjeno namerno zbog neobjašnjivo naprednih tehnika ili je jednostavno bila srećna greška.
Rimski beton
Beton je odavno poznat kao jedan od najjednostavnijih i najpouzdanijih građevinskih materijala koji su nam dostupni. Iako bi se razumno moglo pretpostaviti da je proces mešanja betona vremenom samo poboljšan, ispostavilo se da su stari Rimljani bili mnogo bolji majstori nego danas!
Neke rimske betonske konstrukcije su trajale više od 2.000 godina, ponekad čak i pod vodom. Dok su naučnici pomno proučavali sastav drevnog betona i pronašli tragove vulkanskog pepela i minerala leucita, za koje sumnjaju da su tajni sastojci, još uvek nisu uspeli da ponovo stvore ovakav materijal.
Vikinški sunčev kamen
Stare nordijske priče govore o magičnom kamenu koji je bio neophodan vikinškim mornarima koji su prelazili opasna mora. Rečeno je da ovaj kamen sa neobjašnjivom tačnošću precizira položaj Sunca, čak i po oblačnom vremenu.
Naučnici danas veruju da su ovo kamenje komadi islandskog šparta ili kalcita, za koje se zna da imaju polarizirajuće dejstvo. Ali stručnjaci nisu uspeli da ponove proces korišćenja ovog kamenja za lociranje Sunca.
Ulfberht mačevi
Slično oštricama iz Damaska na Bliskom istoku, istraživači su zbunjeni kada je u pitanju sastav drevnih Ulfberht mačeva u severnoj Evropi.
Ovi mačevi su bili naširoko korišćeni tokom ere Vikinga, i bili su napravljeni od čelika koji je toliko jak i tako čist da se čini da nije u skladu sa tehnikama topljenja i metalurgije koje su se koristile u to vreme.
Jedan konkretan mač Ulfberht, otkriven 2014. godine, bio je ispisan arapskim slovima, što je navelo neke da veruju da je rana trgovina između dve kulture omogućila da neke od tehnika iz Damaska prihvate severni Evropljani.
Rimski dodekaedar
Jedna od najtrajnijih misterija drevne Evrope je rimski dodekaedar. Otkriveni su širom Evrope, razlikuju se po veličini i svi datiraju između drugog i četvrtog veka nove ere.
Dok se čini da njihovi složeni oblici i zloslutna dugmad koja vire iz svake tačke ukazuju na to da su morali imati svrhu, takva funkcija nije pronađena. Neki stručnjaci veruju da naučna zajednica traži smisao tamo gde ga nema, i tvrde da su to bile jednostavno igračke za rimsku decu.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram
Dnevni Puls/Mediji