Šodži Morimoto ima posao iz snova (za neke): plaćen je da ne radi skoro ništa. Ovaj 38-godišnji stanovnik Tokija naplaćuje 10.000 jena (71 dolar) na sat da prati svoje klijente i jednostavno bude pratilac.
U suštini, iznajmljujem sebe. Moj posao je da budem gde god moji klijenti žele da budem i da ne radim ništa posebno – rekao je Morimoto, dodajući da je imao oko 4.000 sesija u protekle četiri godine.
Mršav i prosečnog izgleda, Morimoto se sada može pohvaliti sa skoro četvrt miliona pratilaca na Tviteru, gde nalazi većinu svojih klijenata. Otprilike četvrtina njih su stalni, uključujući i jednog koji ga je angažovao 270 puta.
Posao ga je odveo u park sa osobom koja je želela da se igra na klackalici. Takođe je ozario i mahnuo kroz prozor voza potpunom strancu koji je želeo ispraća.
To što radi ne znači da će Morimoto bilo šta prihvatiti da uradi. Odbio je ponude da pomeri frižider i ode u Kambodžu, i ne prihvata nikakve zahteve seksualne prirode.
Prošle nedelje, Morimoto je sedeo naspram Arune Čide, 27-godišnje analitičarke podataka obučeneu sari, i samo razgovarao uz čaj i kolače.
Čida je želela da nosi indijsku odeću u javnosti, ali se brinula da bi to moglo da osramoti njene prijatelje. Zato se obratila Morimotu za društvo.
Sa prijateljima osećam da moram da ih zabavljam, ali sa iznajmljivačem (Morimoto) ne osećam potrebu da budem brbljava – rekla je ona.
Pre nego što je Morimoto pronašao svoj pravi poziv, radio je u izdavačkoj kompaniji i često su mu zamerali da „ne radi ništa“.
Počeo sam da se pitam šta bi se desilo kada bih pružio svoju sposobnost da „ne radim ništa“ kao uslugu klijentima – rekao je on.
Društveni posao je sada Morimotov jedini izvor prihoda, kojim izdržava ženu i dete. Iako je odbio da otkrije koliko zarađuje, rekao je da viđa oko jednog ili dva klijenta dnevno. Pre pandemije bilo je tri ili četiri dnevno.
Dok je proveo sredu ne radeći ništa značajno u Tokiju, Morimoto je razmišljao o bizarnoj prirodi svog posla i činilo se da dovodi u pitanje društvo koje ceni produktivnost i ismejava beskorisnost.
Ljudi imaju tendenciju da misle da je moje „nečinjenje“ vredno jer je korisno (za druge) … Ali u redu je zaista ništa ne raditi. Ljudi ne moraju da budu korisni na bilo koji specifičan način – rekao je on.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram
Dnevni Puls/Mediji