Nemačka u sve goroj ekonomskoj situaciji, za građane ove evropske zemlje odavno nije bilo tako teško. Zabrinutost zbog visokih cena energenata i inflacija izaziva nemir i strah.
Čak i na berzi vlada negativan trend. Energetska kriza i inflacija u Nemačkoj se odražava na raspoloženje potrošača. A ono je trenutno na rekordno niskom nivou.
Barometar GfK, instituta za istraživanje javnog mnjenja iz Nurnberga, za oktobar već signalizuje iznenađujuće snažan pad od 5,7 postotnih bodova na -42,5 bodova. Već četvrti put zaredom indeks opada, i trenutno se nalazi na najnižem nivou od početka merenja raspoloženja kupaca u ujedinjenoj Nemačkoj 1991. saopšteno je iz GfK.
Mnoga nemačka domaćinstva sada moraju izdvajati znatno više novca za energiju, odnosno stavljati po strani novac kojim će „pokriti“ osetno rastuće troškove grejanja u zimskoj sezoni.
A to znači da ljudi moraju štedeti kod drugih izdataka, na primer novih nabavki – kaže GfK-ov stručnjak za ponašanje potrošača Rolf Burkl.
Zbog toga je potrošačka klima pala na novi rekordno nizak nivo.
Nemačka se trenutno suočava sa sve višljom stopom inflacije od oko osam odsto, koja je zaslužna za znatni pad realnih prihoda, a time i kupovne moći nemačkih potrošača: „Budući da se u ovom trenutku ne može predvideti kada će osetno popustiti inflacija, u idućim mesecima dolaze teška vremena što se tiče potrošačke klime“, upozorio je Burkl.
Udruženje nemačkih trgovaca (HDE) kaže kako se maloprodaja nalazi već sad u nezgodnoj situaciji:
Potrošači kupuju manje ili jeftinije stvari, a istovremeno su eksplodirale cene energije i za naša poduzeća – izjavio je direktor HDE-a Stefan Gent.
U ovoj situaciji u kojoj imamo oštru tržišnu utakmicu, ne funkcionira recept po kojem se porast cena jednostavno prebaci na naše kupce.
I zato, dodaje on, Nemačka savezna vlada mora hitno prilagoditi svoje programe pomoći firmama koje su sve preopterećene energetskim troškovima, kako bi i trgovci u maloprodaji dobili odgovarajuću podršku.
Velika je doza nesigurnosti oko toga koliko će dugo trajati energetska kriza, odnosno koliko će sve poskupeti, kaže Jorg Zeuner, glavni ekonomista kompanije Union Investment. I kako to obično biva u nesigurnim vremenima, potrošači i ovaj put aktiviraju “refleks štednje“, dodaje on: „Čak će u idućem, zimskom polugodištu doživeti teška vremena, ako temperature budu natprosečno visoke, pa se tako izbegne nestašicu plina“.
Sličnog je mišljenja i Aleksander Kruger iz privatne banke Hauck Aufhäuser Lampe: „Pogled u vlastiti novčanik samo je dodatno povećao očaj potrošača. „Ledeno doba će potrajati“, smatra sugovornik: „Ne nazire se promena raspoloženja. Posebno problematičnim smatra da se na kraju tunela uopšte ne nazire svetlo. Neodlučnost vlade po pitanju brzog rasterećenja građana sve je teže shvatiti“ – objašnjava Kruger.
Nemački potrošači računaju na recesiju, dodaje ovaj ekonomista.
Institut za makroekonomiju i konjunkturna istraživanja (IMK) Fondacija Hansa Bocklera u 2023. predviđa osetan pad privatne potrošnje. Izdaci domaćinstva bi zbog visoke inflacije trebali opasti za 2,5 posto, poslednji put je tako znatan pad zabelžen u 2020. odnosno u prvoj godini pandemije koronavirusa.
I vodeći ekonomski instituti polaze od toga da Nemačka neće moći izbeći recesiju tokom predstoeće zime.
Zbog energetske krize se usporavaju ekonomske aktivnosti i za očekivati je pad BDP-a, predviđaju najvažniji instituti koji ujedno i savetuju saveznu vladu u Berlinu. Tu informaciju prenosi agencija Reuters, pritom se poziva na više izvora koji su upućeni u te stvari. Zbog toga su stručnjaci osetno „srezali“ svoje prognoze ekonomskog razvoja iz proleća ove godine.
U 2022. ekonomski instituti očekuju rast BDP-a od samo 1,4 odsto, a za 2023. – pad BDP-a za oko 0,4 odsto.
Najvažniji nemački berzanski indeks (DAX) zbog briga oko inflacije, razvoja kamatnih stopa i konjunkturnih očekivanja nalazi se u silaznoj putanji. Po prvi put od novembra 2020. vodeći nemački indeks je pao na nivo manji od 12.000 bodova, koja je psihološki značajna na berzovnom parketu. Pao je i index MDax, baš kao i EuroStoxx 50, vodeći indeks koji objedinjuje vrednosne papire iz evrozone.
Preti nam još jedna stravična nedelja na berzi – predviđa ekonomski analitičar Timo Emden.
DAX se ipak sredinom nedelje oporavio i opet „skočio“ na nivo iznad 12 hiljada bodova. Sve u svemu, DAX je tokom ove nedelje izgubio 3 odsto vrednosti, a u posljednje dve nedelje već više od 12 odsto.
Dobro su „stradale“ deonice bankarskog sektora, papiri Deutsche Banka su zabeležili minus od više od 7 odsto. Još je gore stanje u sektoru čeličana. Razlog je jedna studija američke banke JPMorgan koja vrlo pesimistično prognozira poslovanje u toj branši, odnosno profitabilnost sektora. Deonice nemačkog ThyssenKruppa izgubile su 11,4 odsto vrednosti. A koncern Salzgitter morao je „progutati“ pad vrednosti svojih papira od skoro 14 odsto.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru i Gab-u!
Dnevni Puls/Mediji