Na poligonu u južnoj Engleskoj, istraživači su testirali novi laser „Vatreni Zmaj“(DragonFire) , čineći ga korak bliže vojnoj upotrebi.
Razvijen za Ministarstvo odbrane Britanije, laser „Vatreni Zmaj“ je namenjen da bude odgovor dugog dometa na dolazeće pretnje, način da se poraze projektili u vazduhu kroz koncentrisanu snagu intenzivne svetlosti. Britansko Ministarstvo odbrane (MOD) je 8. novembra objavilo da je sprovelo laserska ispitivanja dugog dometa na lokaciji Porton Down.
Tokom testa vatre, laser je pogodio i neutralisao mali dron na dometu od 3 km.
Laser je razvijen za Laboratoriju za nauku i tehnologiju odbrane (DSTL) Ministarstva odbrane Britanije. Kao i većina laserskog oružja, to je kompozitna tehnologija, zbir više sistema spojenih u jedan funkcionalniji paket.
Ovo je uključivalo kontrole i obradu slike od izvođača odbrane MBDA, imenik zraka za praćenje i usmeravanje ciljeva koji je napravio odbrambeni izvođač Leonardo, i laser od 50 kilovata koji je napravio QinetiQ. U budućnosti, plan je da ovaj laser bude u stanju da „skalira nivoe vatrene snage“, verovatno omogućavajući korisniku da poveća ili smanji snagu kako bi odgovarao cilju. To štedi energiju koja se inače troši na prekomerno uništavanje, a istovremeno osigurava da laser može da pobedi teže mete.
„Iskušenja uključuju ispaljivanje demonstratora „Vatrenog Zmaja“ na brojne mete u nizu dometa, zahtevajući preciznost od direktora zraka“, navodi DSTL u saopštenju. „Ovi testovi poboljšavaju razumevanje Velike Britanije o tome kako visokoenergetski laseri i njihove povezane tehnologije mogu da rade na daljini i poraze reprezentativne mete“.
Za razvoj lasera, Ministarstvo odbrane Britanije potrošili su „oko 100 miliona funti“, ili otprilike 118 miliona dolara.
Lasersko oružje je u velikoj meri povezano sa troškovima za istraživanja i razvoja u ime stvaranja oružja koje može jeftino da uništi mete, u odnosu na korišćenje metaka visokog kalibra, raketa ili projektila.
„Lasersko usmereno energetsko oružje ima potencijal da obezbedi manju smrtnost, smanjeno logističko opterećenje i povećanu efikasnost u poređenju sa drugim sistemima oružja, tehnologija bi mogla da ima ogroman uticaj na budućnost odbrambenih operacija“, navodi DSTL u saopštenju.
Lasersko oružje funkcioniše tako što kombinuje i fokusira moćnu svetlost, a zatim drži tu svetlost na meti sve dok toplota lasera ošteti.
Efikasnost lasera zavisi od mnoštva faktora, od količine energije koja ulazi, do toga koliko dobro sistem za praćenje može da zadrži laser fokusiran na isti deo objekta. Čak i lokacija na kojoj je laser fokusiran na dron može da promeni brzinu: laser usmeren na plastično kućište i kola će onesposobiti dron mnogo brže od lasera koji ima za cilj da zapali bateriju.
To znači da jednostavno razvijanje moćnog lasera nije dovoljno da se osigura brzo uklanjanje drona, projektila ili drugih pretnji kao što su minobacački meci i raketna vatra. Senzori i automatizovani sistemi za praćenje koji ulaze u lasersko oružje važni su za smanjenje vremena potrebnog laseru da ispali po meti. Na dometu, laser može da se fokusira na jedan objekat bez ometanja, ali u realnom scenariju borbe, laser može imati nekoliko sekundi da onemogući projektil pre nego što pređe na drugi.
Ministarstvo odbrane Britanije razvija lasersko oružje od 2015. Jedan od trajnih izazova izrade laserskog oružja je da efikasnost zraka može biti umanjena česticama u vazduhu, od dima ili prašine ili čak vlage poput magle i kiša. U zahtevu iz 2015. je navedeno da je cilj bio laser koji može „da otkrije, uhvati i prati mete na dometu i u različitim vremenskim uslovima, sa dovoljnom preciznošću“.
Neki od tih uslova, poput bujanja prašine ili guste magle, takođe su prepreke za let dronova i senzore.
Ali s obzirom da lasersko oružje takođe ima ulogu protiv projektila, nemogućnost zaustavljanja napada po lošem vremenu mogla bi pretvoriti tmuran dan u sumoran dan u borbi.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru i Gab-u!
Dnevni Puls/Popular Science