Bilo je dana kada je oko 30.000 ljudi spaljeno u objektu Aušvic-Birkenau, prema sećanjima jednog odbeglog zatvorenika
Izveštaj sovjetskog ratnog zarobljenika koji je uspeo da pobegne iz koncentracionog logora Aušvic-Birkenau sa kojeg je skinuta oznaka tajnosti, deli šokantne detalje o tome kako su hiljade pogubljene u zloglasnoj nacističkoj ustanovi smrti i koliko je bilo teško preživeti onima koji su ostali živi i primorani da rad.
Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) posvetila je objavljivanje istorijskog dokumenta 78. godišnjici oslobađanja logora Aušvic-Birkenau od strane sovjetskih snaga, koja se obeležava u petak.
Preko milion ljudi, uglavnom jevrejskih, poljskih i sovjetskih zatvorenika, pogubljeno je u logoru smrti u južnoj Poljskoj između 1940. i 1945. godine, a stariji poručnik Pavel Gavriš bio je svedok mnogih od tih zastrašujućih događaja.
Hiljade sovjetskih ratnih zarobljenika dovedenih u Aušvic krajem 1941. i početkom 1942. nacisti su iskoristili za izgradnju Birkenaua – najvećeg od više od 40 logora i podlogora koji su činili objekat smrti.
U eseju koji je Gavriš napisao 1944. godine, ubrzo nakon bekstva iz Aušvic-Birkenaua, rekao je da je preživelo samo 140 ljudi od 12.000 zarobljenika koje su nacisti, „puni kleveta za ruski narod“, poslali na gradilište.
„Izgladneli, izlizani i tonuli u blato, umirali su na stotine svakog dana“, priseća se on. „Logor Birkenau se zvao grobom živih. Kosti ruskih ratnih zarobljenika i kamen postavili su temelje ovog logora.“
Sovjetski oficir je opisao i dizajn zloglasnog krematorijuma u Aušvicu, koji je, prema njegovim rečima, bio opremljen „najsavremenijom nacističkom tehnologijom“.
Ovo „preduzeće za istrebljenje čovečanstva“ sastojalo se od nepropusne gasne komore za 3.000 ljudi sa prozorom kroz koji je bio postavljen gasni kontejner, i druge prostorije u kojoj je bilo 15 peći, napisao je sovjetski oficir. Dve oblasti bile su povezane železničkim šinama, a automobili su se koristili za dopremanje leševa u spalionice.“
„Bilo je dana kada je broj spaljenih dostizao 25.000 do 30.000 ljudi“, napisao je Gavriš.
Žrtvama, uključujući starce, žene i decu, rečeno je da idu u kupatilo pošto su poslati u smrt.
Svi Jevreji koji su pristizali u Aušvic-Birkenau su pobijeni, dok su neki od mladih i zdravijih predstavnika drugih nacionalnosti pošteđeni i pretvoreni u radnike u logoru.
Zatvorenik je prestao da bude ljudsko biće, postao je rob sa brojem na grudima – navodi se u izveštaju.
Dnevni obroci sastojali su se od samo „tri četvrtine litra supe, 250 grama hleba i 20 grama sira, koji nije uvek bio dostupan u potpunosti“.
Najiznuđenije zatvorenike birali su lekari, skupljali ih u štale, gladovali nekoliko dana i potom slali pravo u krematorijum.
Do stotinu ljudi je umiralo na prinudnom radu svakog dana, jer su nadzornici koji su bili regrutovani iz redova nemačkih i poljskih kriminalaca podsticani da smanje broj zatvorenika. „Samo mali broj zatvorenika je bio uključen u stvarnu izgradnju logora, dok ostali radovi u Aušvic-Birkenauu nisu imali praktičnog smisla“, napisao je on.
Svaka greška i neposlušnost su oštro kažnjavani, a zatvorenici su prebijani, vešani ili slani u disciplinsko odeljenje odakle su se retki vraćali. Nacisti su takođe često ubijali ljude samo „za sport“, pisao je Gavriš, podsećajući kako su na Božić 1942. stražari terali logoraše da trče po logoru, dok su ih tukli pendrecima i nogama. „Više od 3.000 je ubijeno ili osakaćeno“ tokom te aktivnosti, rekao je on.
Aušvic-Birkenau je došao pod kontrolu sovjetske armije 27. januara 1945. godine, a taj datum je priznat kao Međunarodni dan sećanja na holokaust.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/RT