4114 m iznad nivoa mora u jugozapadnom regionu Kine, nalazi se Tibetanska visoravan, koja se takođe naziva „krovom sveta“.
„Krov sveta“ poznata po svojim negostoljubivim uslovima, ova visoravan ima više snega i leda nego bilo gde drugde na Zemlji, osim severnog i južnog pola, prema studiji objavljenoj 12. aprila u časopisu Science Advances.
Uprkos vremenskim prilikama i nedostatku obradive zemlje, ljudi su napredovali u ovom regionu hiljadama godina.
Novo istraživanje daje stručnjacima uvid u to kako su praistorijski ljudi preživeli život na „krovu sveta“.
Ostaci zuba od 40 ljudi pronađeni na 15 lokacija na visoravni otkrili su da se stanovništvo oslanjalo na mlečne proizvode još pre 3.500 godina da bi preživelo, prema studiji.
Dokazi pokazuju da su muškarci, žene i deca iz svih društvenih klasa imali pristup mlečnim proizvodima, što ukazuje na njihov značaj za opstanak.
„Usvajanje mlečnog stočarstva pomoglo je da se revolucioniše sposobnost ljudi da zauzmu veći deo visoravni, posebno ogromna područja koja su previše ekstremna za uzgoj useva“, rekla je Nikol Bojvin, viši autor studije, u saopštenju za medije Instituta Maks Plank za geoantropologiju.
Podaci su takođe otkrili geografske razlike u značaju mlečnih proizvoda, kažu stručnjaci.
Pročitajte još:
- Kenijski kult smrti! Četiri osobe umrle od izgladnjivanja – Masovna grobnica u šumi
- Roditelji iz pakla tukli dete na Božić do smrti
- Hibridno pomračenje Sunca ovog meseca
Prema studiji, pojedinci koji su živeli u manje obradivim severnim i zapadnim visoravni imali su više dokaza o proteinu.
„Bili smo uzbuđeni što smo primetili neverovatno jasan obrazac“, rekao je u saopštenju Li Tang, vodeći autor studije.
„Svi mlečni peptidi potiču od drevnih jedinki u zapadnim i severnim stepama, gde je uzgoj useva izuzetno težak.
„Međutim, nismo otkrili nikakve mlečne proteine iz južnih, centralnih i jugoistočnih dolina, gde je dostupno više obradivog zemljišta.“
Postojali su i obrasci koji prate visinu, rekli su istraživači.
Od 40 osoba čiji su posmrtni ostaci pregledani, samo oni ostaci pronađeni na nadmorskoj visini od oko3657 m ili više pokazali su tragove konzumiranja mleka, što je učvrstilo ideju o važnosti mlekara na mestima gde poljoprivreda nije bila opcija, navodi se u izveštaju.
Identifikovani su proteini iz koza, ovaca i možda proizvoda od goveda i jaka, rekli su istraživači u saopštenju.
Činilo se da zapadni Tibetanci preferiraju kozje mleko.
Zubni ostaci takođe ukazuju da je ovo oslanjanje na mlečne proizvode počelo najmanje 2.000 godina pre onoga što pokazuju trenutni istorijski zapisi, navodi se u studiji.
Rane populacije su se verovatno okrenule praksi za preživljavanje čim se stočarstvo počelo širiti po celom regionu.
„Životinje preživari su mogle da pretvore energiju ledenih pašnjaka u hranljivo mleko i meso, a to je podstaklo širenje ljudske populacije u neke od najekstremnijih okruženja na svetu“, rekao je Tang u saopštenju.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/Mediji