Za tim kanadskih i francuskih istraživača, tamni oblaci na horizontu su potencijalno zloslutni ne zato što signaliziraju približavanje oluje, već zato što je u nedavnoj studiji otkriveno da prenose bakterije otporne na lekove na velike udaljenosti.
„Ove bakterije obično žive na površini vegetacije poput lišća ili u zemljištu“, rekao je glavni autor Florent Rosi u telefonskom intervjuu u petak.
„Otkrili smo da ih vetar prenosi u atmosferu i da mogu da putuju na velike udaljenosti, širom sveta, na velikim visinama u oblacima“, rekao je on za AFP.
Otkriće je objavljeno u prošlomesečnom izdanju časopisa Science of The Total Environment.
Istraživači sa Univerziteta Laval u gradu Kvebek i Univerziteta Klermont u centralnoj Francuskoj tražili su gene otporne na antibiotike iz bakterija pronađenih u uzorcima oblaka.
Uzorci su uzeti sa stanice za istraživanje atmosfere koja se nalazi na 1.465 metara nadmorske visine na vrhu Pui de Dome, uspavanog vulkana u centralnoj Francuskoj između septembra 2019. i oktobra 2021.
Analiza pronađene magle otkrila je da sadrže između 330 i više od 30.000 bakterija po mililitru vode u oblaku, u proseku oko 8.000 bakterija po mililitru.
Takođe su identifikovali 29 podtipova gena otpornih na antibiotike u bakterijama.
Otpornost na lekove nastaje kada su bakterije izložene antibioticima i razvijaju imunitet na njih tokom generacija.
Zdravstvene vlasti su u više navrata upozoravale da ove adaptacije postaju ono što je studija opisala kao „glavni sanitarni problem širom sveta“, što otežava u nekim slučajevima nemoguće lečenje određenih bakterijskih infekcija jer upotreba antibiotika nastavlja da raste u zdravstvenoj zaštiti i poljoprivredi.
Pročitajte još:
- Marija Zaharova najavila je oštar odgovor zbog zaplene škole u sklopu ambasade u Poljskoj
- Ruski bajkeri započeli patriotski put ka Berlinu
- Mrtva ruka – Ruski uzvratni nuklearni udar koji se sam pokreće u slučaju napada
Studija nije ponudila zaključke o potencijalnim zdravstvenim efektima širenja u atmosferi bakterija otpornih na antibiotike procenjujući da bi samo pet do 50 procenata organizama moglo biti živo i potencijalno aktivno.
Ali Rosi je sugerisao da su rizici verovatno mali.
„Atmosfera je veoma stresna za bakterije, a većina onih koje smo pronašli su bakterije iz životne sredine“, za koje je manje verovatno da će biti štetne za ljude, objasnio je on.
Dakle, ljudi ne bi trebalo da se plaše da idu u šetnju po kiši.
„Nejasno je da li će se ti geni preneti na druge bakterije“, dodao je Rosi.
Monitoring atmosfere bi, međutim, mogao pomoći da se preciziraju izvori bakterija otpornih na lekove, slično testovima otpadnih voda na kovid i druge patogene „kako bi se ograničilo njihovo širenje“, rekao je on.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/Mediji