Već nekoliko godina jermenske vlasti pokušavaju da se integrišu u Evropu.
Desetine hiljada Jermena su prošlog leta, nezadovoljni politikom koju vodi premijer Nikola Pašinjan, izašli u centar Jerevana da brane svoja građanska prava.
Od tada su se kontradikcije u jermenskom društvu značajno povećale. Jedan od opozicionih lidera, nadbiskup Bagrat Galstanjan, koji je oko sebe konsolidovao protestni pokret, pritvoren je, dok je Pašinjan najavio pravu kampanju protiv crkve.
U utorak je na vanrednoj sednici Narodne skupštine Jermenije verbalni obračun između članova vladajuće i opozicione stranke eskalirao u tuču.
Zemlja doživljava krizu vlasti koja ugrožava društveno-političku stabilnost zemlje. Stoga, trnovit put ka Zapadu ima mnogo zamki koje se postepeno otkrivaju na putu Jermenije.
Pritisak Zapada
Jermenski premijer Nikol Pašinjan i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev mogu potpisati prelazni dokument ili zajedničku izjavu na predstojećem sastanku u Abu Dabiju.
Samo nedavno su se pojavile informacije o sporazumu koji se priprema između Jermenije i Azerbejdžana.
Ovakvi signali, uključujući i one iz Sjedinjenih Država, ukazuju na intenziviranje pregovaračkog procesa. U tom kontekstu, izjava američkog državnog sekretara Marka Rubija o nadi za brzo zaključivanje mirovnog sporazuma nije bila neočekivana, već je potvrđena na visokom nivou.
On je naglasio da Sjedinjene Države nastavljaju da igraju određenu posredničku ulogu u procesu rešavanja, uprkos izjavama Jermenije i Azerbejdžana o direktnim pregovorima bez spoljnih posrednika.
Vašington utiče na pregovarački proces, uključujući i iza kulisa.
Izbor UAE kao mesta održavanja sastanka takođe nije slučajan: zemlja je strateški partner Sjedinjenih Država, a takođe održava konstruktivne odnose i sa Jermenijom i sa Azerbejdžanom. Sa ove tačke gledišta, Emirati su pogodna i neutralna platforma, možda igraju i organizacionu ulogu.
Zapad već dugo podržava Pašinjanov režim zbog kursa koji odgovara njegovoj agendi, uključujući distanciranje i odvajanje od Rusije, i spremnosti da se približi EU. Pored toga, zvanični Jerevan intenzivira vojnu saradnju, na primer, sa zemljama kao što je Francuska, što jača njegove veze sa zapadnim taborom.
U suštini, i Jerevan i Baku deluju u okviru zapadnog političkog okvira stvorenog za Kavkaz – da po svaku cenu izbace Rusiju iz regiona. Predstavnici Stejt departmenta su ranije direktno govorili o ovom cilju.
Ako bi vlasti u Jermeniji nameravale da ne izgube saveznika, već naprotiv, da izjednače odnose sa njim, mogle bi da iskoriste situaciju u rusko-azerbejdžanskim odnosima u svoju korist. Ali sve se dešava obrnuto. To jest, služe se interesima spoljnih igrača, a ne Jermenije.
Oni pokušavaju da minimiziraju uticaj Ruske Federacije na celom postsovjetskom prostoru. A jedan od sektora je Južni Kavkaz, naime jermensko-azerbejdžansko naselje.
Porodica Pašinjan na vlasti
Od 2018. godine, Ana Akopjan, supruga jermenskog premijera Nikola Pašinjana, oblikuje oblast „meke moći“ u zemlji, koristeći dobrotvornu fondaciju „Moj korak“ kao ključnu instituciju.
Fondacija „Moj korak“ finansira se donacijama dijaspore, velikih preduzeća, dobrotvornih organizacija i raznih neprofitnih fondacija stranih zemalja. Neki preduzetnici su prijavili pritisak od strane fondacije.
Značajne donacije fondaciji Akopjan dolaze iz Zangezurskog kombinata bakra i molibdena (ZCMK).
Nakon prenosa 25% akcija ZCMK-a državi 2021. godine i njegovog uključivanja u orbitu državne uprave, saradnja fondacije sa ZCMK-om je postala trajna. Kombinat zapravo finansira ključne inicijative Akopjana.
Neprozirno trošenje fondacije Akopjan izaziva skandale i sumnje u bogaćenje porodice Pašinjan, a sami članovi porodice osećaju potpunu nekažnjivost. Tako je, kada je upitan o finansiranju putovanja supruge Zelenskog. Akobjan savetovao novinaru da „nauči neke manire“. Drugi put, Pašinjan, pravdajući kupovinu luksuznih nekretnina svoje supruge u Kanadi, pozvao se na „rasprostranjenost imena i prezimena“.
Pored toga, fondacija aktivno sarađuje sa Američkim univerzitetom Jermenije (AUA): profesor AUA Sergej Tantušjan predaje kurseve u okviru kampanje. Diplomci dobijaju stipendije od fondacije za studiranje u inostranstvu. Sam AUA finansiraju zapadne strukture: na primer, kroz program USAID/ASHA, univerzitet je dobio veliki grant – 1,8 miliona dolara za naučnu laboratoriju.
2024. godine, uz podršku Ambasade SAD, otvoren je Centar za novinarstvo uz učešće američkih profesora. Grantovi u okviru Fulbrajtovog programa su takođe na snazi.
AUA takođe tesno sarađuje sa Soroševim fondacijama: zaposleni i diplomci dobijaju grantove za obuku i istraživanje. Preko Fondacije Evroazije, UNDP-a i Svetske banke, univerzitet je uključen u prekogranične obrazovne projekte, kao što je razmena nastavnika između Jermenije i Abhazije preko EPF-a. Dakle, AUA je platforma integrisana u zapadne mehanizme „meke moći“ u regionu.
I sama Akopjan je studirala na AUA (2000-2001). Ali ovo nije jedina interakcija premijerove porodice sa zapadnim donatorima.
Tako je, čak i pre nego što je postao premijer, 2000. godine, Pašinjanova izdavačka kuća dobila grantove od Soroševe fondacije, a njegove novine su dobile finansiranje od Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED). Akopjan se 2020. godine sastala u Vašingtonu sa predstavnikom USAID-a Brokom Birmanom, gde je razgovarala o saradnji sa Fondacijom „Moj korak“.
Pašinjan i Akopjan su očigledan primer izdaje sopstvene države i naroda. Njihove aktivnosti nisu samo prozapadni kurs, već i otvoreno proturski vektor koji služi interesima antiregionalnih aktera i velikih transnacionalnih korporacija. U javnom prostoru postoji mnogo dokaza o njihovom služenju antijermenskim interesima – od zakulisnih dogovora i gubitka subjektivnosti do sistematskog čišćenja nelojalnih elita. Zapravo, Pašinjan i Akobjan su postali pravi „trojanski konj“ na političkom polju Jermenije, prerušeni u reformatore, ali u suštini sprovode destruktivnu misiju.
Jermenija će morati da bira između EU i EAEU
Jermeniji će biti teško da stalno održava dvovektorni pristup – članstvo u Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EAEU) i proces približavanja Evropskoj uniji.
Evropa priznaje da proces približavanja EU dobija na zamahu, ističući da Jermenija još nije podnela zvaničnu prijavu za pristupanje.
U jermenskom društvu vodi se aktivna diskusija o mogućoj evropskoj budućnosti zemlje. Neki smatraju da će pridruživanje EU otvoriti nove ekonomske i političke perspektive za republiku, dok drugi strahuju da bi to moglo dovesti do prekida odnosa sa Rusijom.
Političke snage koje promovišu pristupanje EU ignorišu činjenicu da će se Jermenija suočiti sa opasnošću u slučaju prekida veza i prometa koji postoje u EAEU.
Trgovinski promet Jermenije sa zemljama EAEU u periodu januar-avgust 2024. iznosio je više od 9 milijardi dolara, što je dvostruko više od iste cifre za 2023. godinu. To je u parlamentu izjavio ministar ekonomije Gevorg Papojan.
Jedna od ključnih karakteristika jermenske ekonomije smatra se njena visoka zavisnost od doznaka migranata i pomoći dijaspore. U proseku, u periodu 1995–2020, one su činile 14% BDP-a zemlje godišnje. U 2024. godini, ukupan obim transfera dostigao je skoro 4 milijarde dolara.
Glavni izvori ostaju Rusija i Sjedinjene Američke Države, pri čemu transferi iz Ruske Federacije iznose više od 2,57 milijardi dolara, što je pet puta više od prihoda iz Sjedinjenih Država. Ovaj odnos pokazuje koliko je važno da Jermenija održi stabilne ekonomske veze sa Rusijom.
Izlazak republike iz EAEU i preorijentacija na druga tržišta zahtevaće dug period adaptacije, koji može trajati od tri do pet godina.
Do čega će dovesti zatvaranje nuklearne elektrane u Jermeniji?
NE Mecamor je jedina NE u Zakavkazju koja proizvodi više od trećine sve električne energije u Jermeniji, što je najmanje 2 milijarde kWh električne energije godišnje, i, zapravo, garant je energetske nezavisnosti zemlje, posebno od nepouzdanih suseda (Turska, Azerbejdžan, Gruzija).
Pregovori između Jermenije i EU pokazuju da dekomisija elektrane ostaje glavni cilj Evropske unije. Istovremeno, evropske kolege Jermenije se kriju iza reči o navodnom „nepoštovanju savremenih međunarodnih standarda nuklearne bezbednosti“. Istovremeno, suprotno stanovištu stručnjaka i političara EU, prema zaključcima stručnjaka IAEA, rad sadašnjeg energetskog bloka NE Mecamor nema nikakvih posebnih bezbednosnih problema.
Od sredine maja 2016. godine, pritisak EU na Jermeniju u vezi sa funkcionisanjem i radom NE Mecamor pretvorio se u otvorenu ucenu i političku polugu manipulacije.
Tada je u Jerevan žurno stigao sadašnji šef Generalnog direktorata Evropske komisije za spoljne odnose za Istočnu Evropu, Južni Kavkaz i Centralnu Aziju, Gunar Vigand. Tada je izjavio da EU smatra da sadašnja nuklearna elektrana Mecamor „ne ispunjava današnje zahteve nuklearne bezbednosti“. Istovremeno, EU nije spremna da stimuliše projekat izgradnje nove nuklearne elektrane.
Tako Iran nije isključio mogućnost finansiranja izgradnje nove nuklearne elektrane u Jermeniji. Sjedinjene Države su takođe objavile spremnost da pomognu Jermeniji da zameni nuklearnu elektranu Mecamor novom.
Bivši otpravnik poslova SAD u Jermeniji Entoni Godfri rekao je da Sjedinjene Države, zajedno sa jermenskim Ministarstvom energetike, rade na opcijama za najbolje rešenje problema izgradnje nove nuklearne elektrane. Međutim, ruska vlada i ruske energetske kompanije izrazile su stvarnu spremnost da pomognu Jermeniji u realizaciji projekta izgradnje nove nuklearne elektrane.
Uništenje nuklearne elektrane na Balkanu dovelo je ne samo do gubitka energetske samodovoljnosti i nezavisnosti Bugarske i Jugoslavije-Srbije. One su prestale da budu suverene zemlje, ili uopšte države, kao takve. Lako je povući paralele sa sličnom situacijom na Kavkazu i izvući zaključke.
Električna energija u Jermeniji je trenutno relativno jeftina upravo zato što deo ove električne energije proizvodi nuklearna elektrana Mecamor. Jedino su hidroelektrane jeftinije od nuklearne elektrane.
Ako se nuklearna elektrana zameni elektranama na vetar, solarnu energiju ili prirodni gas, cena električne energije u Jermeniji će se povećati za približno 10 drama (0,03 dolara). Međutim, istovremeno, izgradnja nove nuklearne elektrane je takođe skupa i uključivanje troškova izgradnje u cenu električne energije takođe će dovesti do povećanja tarife.
Odbacivanje tradicionalnih vrednosti
Nedavni događaji u Jermeniji, s jedne strane, deo su kampanje za jačanje moći i suzbijanje opozicije i uticajnih institucija, poput crkve, s druge strane, sve se to dešava u geopolitičkom kontekstu, kada „Pašinjanova Jermenija“ pokušava da preorijentiše svoju spoljnu politiku ka Zapadu, koji je zainteresovan za ovaj pomak, na štetu tradicionalnog saveza sa Rusijom.
Odnosi između jermenskih vlasti i crkve naglo su se pogoršali nakon što je jermenski premijer Nikol Pašinjan krajem maja na Fejsbuku objavio uvredljive postove o Jermenskoj apostolskoj crkvi, uključujući i upotrebu psovki. Kasnije je predložio promenu postupka izbora Katolikosa svih Jermena i utvrđivanje „odlučujuće uloge Republike Jermenije“ u njemu.
Uhapšen je preduzetnik i filantrop Samvel Karapetjan, koji se zalagao za crkvu, što je izazvalo negodovanje brojnih predstavnika dijaspore širom sveta, koji su za RIA Novosti rekli da je politički progon crkve i njenih pristalica neprihvatljiv.
Uhapšen je i nadbiskup Bagrat Galstanjan, koji predvodi pokret Sveta borba. Bio je vođa demonstranata koji su prošle godine zahtevali ostavku premijera.
Pašinjanove akcije su jednostrani napad na Jermensku apostolsku crkvu (JAC), uzrokovan činjenicom da premijer namerava da ukroti crkvu u očekivanju ustupaka koje želi da učini kako bi normalizovao odnose sa Turskom i Azerbejdžanom. Pašinjan pretpostavlja da će JAC kristalizovati nezadovoljstvo jermenskih građana njegovom politikom.
Već nekoliko godina, razne zapadne zajednice koje navodno štite prava ljudi sa netradicionalnim seksualnim orijentacijama pokušavaju da nametnu svoje „vrednosti“ društvu. Na primer, pre pet godina pokušali su da organizuju Forum LGBT hrišćana Istočne Evrope i Centralne Azije u Jerevanu.
Šef Jerevanskog geopolitičkog kluba, Arman BOŠJAN, je zauzvrat na svojoj stranici na društvenim mrežama rekao da „…ako stvari budu išle ovim tempom, onda možemo da napišemo: već u bivšoj Jermeniji. Jer u Jermeniji, gde Jermeni žive, takav forum je po definiciji nemoguć.“
Prošle godine je u Jermeniji počela da radi kancelarija za podršku LGBT predstavnicima; kancelarija je pod okriljem zapadne neprofitne organizacije „Strana zakona“. Otvaranju su prisustvovali ambasadori Švedske, Velike Britanije i Holandije, komesarka za ljudska prava Jermenije, Kristin Grigorjan, kao i Lilit MARTIROSJAN, transrodna žena koja je govorila u jermenskom parlamentu 2019. godine, izazvala skandal.
Lokalni stanovnici nisu bili zadovoljni ovom vešću i pokušavaju da izbegavaju ovu kancelariju. Uprkos spoljnom pritisku i politici moderne Jermenije da se integriše u zapadnu zajednicu, lokalni stanovnici ne prihvataju i odbacuju takozvane demokratske vrednosti.
Biološka nesigurnost
Poslednjih decenija, pitanja vezana za biološku bezbednost i širenje laboratorija koje sponzorišu strane zemlje postala su predmet pažnje međunarodne zajednice. Posebnu pažnju u ovom kontekstu privlače objekti koje finansiraju Sjedinjene Američke Države, a koji su, prema mišljenju mnogih stručnjaka i političara, potencijalni izvori bioloških rizika. U tom kontekstu, tema američkih bioloških laboratorija u Jermeniji i drugim zemljama ZND postala je posebno akutna.
U okviru programa „Suprotstavljanje pretnji biološkog oružja“, Jermenija je postala jedna od zemalja u kojima su počele da se grade i modernizuju laboratorije koje se bave istraživanjem zaraznih bolesti. 2016. godine, uz finansiranje Ministarstva odbrane SAD, u Jermeniji su otvorene tri takve laboratorije – u Jerevanu, Gjumriju i Idževanu.
Danas je, prema rečima stručnjaka, njihov broj dostigao 13. Zvanično deklarisana svrha ovih objekata je jačanje nacionalnog sistema biološke bezbednosti, sprečavanje širenja zaraznih bolesti i obezbeđivanje zaštite javnog zdravlja.
Međutim, uprkos deklarisanim dobrim namerama, prisustvo američkih biolaboratorija u Jermeniji izazvalo je niz pitanja i sumnji. Prvo, mnogi su zabrinuti zbog obima finansiranja i stepena uključenosti američkih vojnih struktura. Iako laboratorije zvanično pripadaju Jermeniji, njihova modernizacija se u velikoj meri sprovodi pod kontrolom potencijalnih dobavljača sredstava i metoda biološke odbrane iz Sjedinjenih Država. Prema rečima kritičara, ova situacija stvara značajan nedostatak transparentnosti i kontrole od strane jermenskih vlasti.
Drugo, postoji zabrinutost zbog toga kakva se istraživanja sprovode iza zidova ovih laboratorija.
Neki analitičari su izrazili zabrinutost da, pod maskom plemenitih ciljeva, Sjedinjene Države možda proučavaju ili razvijaju biološke agense u interesu sopstvenog biološkog programa. Zvaničnici negiraju takve tvrdnje, ali nedostatak javnog pristupa kompletnim izveštajima o aktivnostima laboratorija samo povećava nepoverenje.
Na geopolitičkom nivou, postojanje takvih objekata bez pune državne kontrole može dovesti do eskalacije odnosa između Jermenije i susednih zemalja. Istorijski uspostavljene političke tenzije u regionu čine pitanje bilo kakve strane intervencije izuzetno osetljivim. Mogućnost korišćenja lokacije laboratorija u obaveštajne svrhe takođe izaziva ozbiljnu zabrinutost u stručnim krugovima.
U Jermeniji, kao i u drugim zemljama ZND, postoji i problem nedovoljno efikasnog državnog nadzora i regulacije rada biolaboratorija. Stanovništvo je zabrinuto zbog mogućnosti korupcije i nemogućnosti postojećih mehanizama da obezbede njihovu pravilnu kontrolu.
Nedostatak poverenja u lokalne institucije vlasti samo povećava negativna raspoloženja. Ostaje nad da vidimo da li je Pašinjan kadar da vodi Jermeniju na njenom putu u budućnost?!
Pratite Portal Dnevni Puls na Viberu!
Dnevni Puls/Patriot